Oluja na obzorju полностью

Met veoma dugo nije osetio kako ga vuče onaj bodež s rubinom. Skoro da je počeo da zaboravlja kako je bilo biti vezan za njega, ako je uopšte moguće zaboraviti tako nešto. Ali ponekad se sećao onog rubina, crvenog kao njegova krv. A onda bi ga stare požude, stare žudnje opet obuzele...

Met odmahnu glavom, suzbijajući te uspomene. Plamen ga spalio, trebalo bi da uživa!

„Kako smo se samo provodili", rasejano se zamisli Tom. „Mete, ovih dana se osećam staro, kao izbledeli ćilim, okačen da se osuši na vetru, ćilim na kom se vidi nagoveštaj nekada živopisnih boja. Ponekad se pitam jesam li ti od kakve koristi. Kao da ti više nisam potreban."

„Šta? Tome, naravno da si mi potreban!"

Ostareli zabavljač ga pogleda. „Mete, muka s tobom je to što si ti zapravo dobar lažov. Za razliku od ona druga dva mladića."

„Ozbiljno mislim! Plamen me spalio, ali ozbiljno mislim. Pretpostavljam da možeš da pobegneš i da pričaš priče i putuješ kao što si nekada radio. Ali onda će se stvari ovde odvijati daleko teže, a meni će svakako nedostajati tvoja mudrost. Plamen me spalio, ali hoće. Čoveku su potrebni prijatelji u koje može imati poverenja - i ja bih u bilo kom trenutku bio spreman da stavim svoj život u tvoje ruke."

„Pa, Metrime", reče mu Tom dižući pogled, a oči mu zasjaktaše od veselja, „bodriš čoveka kada je neraspoložen? Ubeđuješ ga da ostane i radi ono što je važno, umesto da beži u potrazi za pustolovinama? A to zvuči zaista odgovorno. Šta ti se to desilo?"

Met se namršti. „Valjda brak. Plamen me spalio, ali nemam namere da prestanem ni da pijem ni da se kockam!"

Ispred njega, Talmanes se okrenu i pogleda ga, pa prevrnu očima.

Tom se zasmeja gledajući Talmanesa. „Pa, momče, nisam mislio da ja tebe obeshrabrim. Samo pričam. I dalje ima nekoliko stvari koje mogu da pokažem ovom svetu. Ako zaista mogu da oslobodim Moirainu... pa, videćemo. Sem toga, neko mora da bude prisutan i da sve ovo posmatra, a onda da to jednoga dana pretoči u pesmu. Neće se samo jedna balada iscediti iz svega ovoga."

Okrenu se, pa stade da pretura po bisagama. „Ah!“, reče, pa izvuče svoj zabavljački plašt prepun zakrpa, i kicoški se ogrnu njime.

„Pa", reče mu Met, „kada budeš pisao o nama, možda ćeš zaraditi nekoliko zlatnih maraka ako nađeš vremena da u sve to uvrstiš i lepe stihove o Talmanesu. Znaš, nešto u vezi s tim kako on ima jedno oko koje zuri u čudnim smerovima i kako često odiše mirisom koji čoveka podseća na tor s kozama."

„Čuo sam to!" javi se Talmanes.

„To sam i hteo!“, doviknu Met.

Tom se samo zasmeja, pa poče da namešta plašt tako da deluje najlepše što može. „Ništa ne obećavam", opet se zameja. „Mada, Mete, ako nemaš ništa protiv - mislim da ću se odvojiti od vas kada stignemo u ono selo. Zabavljačke uši mogu pokupiti neke vesti o kojima se neće pričati kada su vojnici prisutni.

„Bilo bi dobro da čujemo neke novosti", odgovori Met, češkajući se po bradi. Put pred njima skretao je u krivinu; Vanin mu je kazao da se selo nalazi odmah iza. „Osećam se kao da već mesecima putujemo kroz nekakav tunel, bez traga i glasa o spoljnom svetu. Plamen me spalio, ali dobro bi bilo znati gde je Rand, makar samo da ne odemo tamo." Boje se opet uskomešaše i pokazaše mu Randa - ali sada se taj čovek nalazio u jednoj prostoriji iz koje se nije pružao pogled na spoljni svet, tako da Met nije imao predstavu gde bi on to mogao biti.

„Bojim se da je život uglavnom tunel", odgovori Tom. „Ljudi očekuju da zabavljači donose vesti, pa ih mi stoga ulepšavamo - ali većina tih vesti samo su neke nove priče, mahom manje istinite od balada od pre hiljadu godina."

Met klimnu glavom.

„I", dodade Tom, „videću da U ću moći da iskopam nešto u vezi sa upadom."

Kula Gendžei. Met slegnu ramenima. „Verovatnije je da ćemo ono što nam je potrebno naći u Četiri Kralja ili Kaemlinu."

„Da, znam. Ali Olver me je naterao da mu obećam da ću proveriti. Da nisi odredio Noela da skreće pažnju tom dečaku, očekivao bih da ću ga zateći u našim bisagama. Zaista je želeo da pođe."

„Noč provedena u plesanju i kockanju nije za jednog dečaka", promrlja Met. „Samo bih voleo da mogu imati poverenja u ljude u logoru da ga neće iskvariti više nego što bi se to dogodilo u krčmi."

„Pa, mirno je ostao u logoru kada je Noel pristao da ga čuva." Olver je ubeđen da će iznaći nekakvu tajnu strategiju za pobedu nad Aelfinima i Elfinima samo ako bude dovoljno igrao Zmija i Lisica. „Dečak i dalje misli da će ići s nama u kulu", tiše kaza Tom. „On zna da ne može da bude jedan od trojice, ali namerava da nas sačeka napolju. Možda da upadne i da nas spase, ako ne izađemo dovoljno brzo. Ne želim da budem prisutan kada otkrije istinu."