Oluja na obzorju полностью

Ilijena Terin Moerel, rekao je Lijus Terin, ubacivši to ime između druga dva. Rand ga ostavi. Taj luđak Barn nije opet vrištao.

„Gospodaru Zmaju", kaza Dobrejn, klanjajući se Randu dok je ovaj prilazio. „Predajem ti u ruke grad Bandar Eban. Red je ponovo uspostavljen, baš kao što si zapovedio."

„Zatražio sam da uspostaviš red u čitavoj zemlji, Dobrejne", tiho mu kaza Rand. „Ne samo u jednom gradu."

Velmoža se malčice pokunji.

„Zarobi si jednog člana Trgovačkog saveta?", upita Rand.

„Da“, odgovori Dobrejn. „Miliser Čadmar, poslednji član Saveta koji se dao u beg od meteža u gradu."

Oči su mu se iskrile. Oduvek je bio postojan, ali da lije to obmana? Rand u poslednje vreme ima poteškoća da ikome veruje. Oni koji deluju najpouzdanije upravo su oni na koje čovek mora najviše da pazi. A Dobrejn je Kairhijenjanin. Sme li Rand sebi dozvoliti da veruje bilo kome iz Kairhijena, sa svim onim njihovim igrama?

Moiraina je bila Kairhijenjanka. Njoj sam verovao. Uglavnom.

Možda se Dobrejn nadao da će ga Rand odabrati za kralja Arad Domana. Bio je domostrojitelj Kairhijena, ali znao je - baš kao većina ostalih - da Rand namerava da Sunčev presto dodeli Elejni.

Pa, Rand možda i reši da da ovo kraljevstvu Dobrejnu. Bolji je od većine drugih. Rand mu klimnu da povede, i on to učini, krećući sa odredom Aijela niz jednu veliku bočnu ulicu. Rand produži za njim, dok mu se spisak i dalje odmotavao u mislima.

Zgrade su bile visoke i četvrtaste, nalik na kutije naslagane jedne preko drugih. Na mnogim zgradama su balkoni bili natrpani ljudima, baš kao pločnici ispod njih.

Svako ime na Randovom spisku nanosilo mu je bol, ali taj bol je sada čudan i dalek. Njegova osećanja su... drugačija od onog dana kada je ubio Semirhag. Naučila ga je kako da zakopa svoju grižu savesti i svoj jad. Mislila je da će ga okovati, ali samo mu je podarila snagu.

Dodao je na spisak njeno i Elzino ime. One nemaju nikakvog prava da budu tu. Semirhag je bila manje žena a više čudovište. Elza ga je izneverila, i sve vreme je služila Senci. Ali svejedno je dodao njihova imena. One polažu jednako pravo na njega zato što ih je ubio kao bilo koju od ostalih. Pa i više. Nije bio voljan da ubije Lanfear da bi spasao Moirainu, ali upotrebio je kobnu vatru da sprži Semirhag i da je izbriše iz postojanja radije nego da dopusti sebi da opet bude zatočen.

Dodirnu prstom predmet koji je nosio u vrećici privezanoj za sedlo. Bila je to jedna glatka figurica. Nije kazao Kecuejn da su je njegove sluge uzele iz njene sobe. Sada kada je Kecuejn prognana od njega, to svejedno nikada neće učiniti. On dobro zna kako je ona i dalje u njegovoj pratnji, i da iskušava granice njegove zapovesti da mu nikada više ne izađe pred oči. Ali postupa kako joj je naređeno, pa ju je stoga ostavio na miru. On neće razgovarati s njom, a ona neće s njim.

Kecuejn je bila alatka, koja se pokazala nedelotvornom. Nije žalio zbog toga što ju je odbacio.

Džendilin, Devica Hladnih vrhova Mijagoma, pomislio je, a Lijus Terin je mrmljao s njim. Taj spisak je tako dug. A još će narasti pre nego što on umre.

Više se ne brine zbog smrti. Napokon je razumeo zašto Lijus Terin vrišti moleći da se sve to okonča. Rand zaslužuje da umre. Postoji li smrt tako snažna da čovek nikada više neće biti ponovo rođen? Stigao je do kraja spiska - naposletku. Nekada ga je ponavljao u sebi da ne bi zaboravio imena. To sada više nije moguće. Ne bi mogao da ih zaboravi sve i da želi. Sada ih ponavlja kao podsetnik na ono što je on.

Ali Lijus Terin je dodao još jedno ime. Elmindreda Farso, prošaptao je.

Rand zauzda Tai’daišara, zaustavivši svoju povorku Aijela, saldejske konjice i logorskih pratilaca nasred ulice. Dobrejn se na svom belom pastuvu okrenu da ga upitno pogleda.

Nisam je ubio!, pomislio je Rand. Lijuse Terine, ona je i dalje živa. Nismo je ubili! U svakom slučaju, Semirhag je kriva za to.

Tišina. I dalje je osećao svoje prste na njenom mesu, kako je stežu, nemoćne ali istovremeno neverovatno snažne. Bez obzira na to što je Semirhag bila odgovorna za njegove postupke, Rand je svejedno bio taj koji je bio preslab da pošalje Min daleko od sebe i da je zaštiti.

Nije je oterao. Ne zato što je bio preslab, već stoga što je nešto u njemu prestalo da mari. Ne za nju - on je svim srcem voli i uvek će je voleti. Ali sada zna da smrt, bol i uništenje slede njegove korake i da ih vuče za sobom kao plašt. Min možda pogine tu, ali biće u jednakoj opasnosti ako je otera od sebe. Njegovi neprijatelji verovatno pretpostavljaju da je on voli.

Nema bezbednosti. Ako ona umre, dodaće njeno ime na spisak i patiće zbog toga.