Oluja na obzorju полностью

Kecuejn odmahnu glavom, pa lupi nazuvcima kako bi se postarala da su namaknuti kako treba, a onda izađe na blatnjavi pločnik i krenu prema pristaništu. Hoće da vidi koliko su tačne te glasine o kvarenju hrane. Jesu li se čudni događaji oko Al’Tora zaista pogoršali, ili ona to samo sebi dopušta da otkrije ono od čega strahuje?

Al’Tor. Mora se suočiti sa istinom: zabrljala je svoj odnos s njim. Naravno, šta god Al’Tor tvrdio, nikakve greške nije načinila s muškim a’damom. Ko god da je ukrao taj okovratnik, bio je izuzetno moćan i lukav. Svako ko je mogao da postigne tako nešto mogao je i jednako lako uzeti drugi muški a’dam od Seanšana. Verovatno ih imaju mnogo.

Ne, a’dam je uzet iz njene sobe da bi se posejalo nepoverenje - u to je sigurna. Možda je čak to ukradeno s namerom da se prikrije nešto drugo: povratak figurine u Al’Torove ruke. Narav mu je postala tako mračna da se ne može reći kakvo bi sve uništenje mogao pomoću toga izazvati.

Jadni, glupi dečak. Nije trebalo da se desi da mu jedna od Izgubljenih stavi okovratnik; to bi ga samo podsetilo na ono vreme kada su ga Aes Sedai tukle i utamničile. To će njen posao otežati - ako ne i onemogućiti.

To je pitanje s kojim sada mora da se suoči. Je li sada njega nemoguće spasti? Da li je prekasno promeniti ga? A ako jeste, šta ona može da učini - i da li išta može da učini? Ponovorođeni Zmaj se mora suočiti s Mračnim kod Šajol Gula. Ako do toga ne dođe - sve je izgubljeno. Ali šta ako se njegov susret s Mračnim pokaže jednako razornim?

Ne. Ne želi da poveruje kako je njihova bitka unapred izgubljena. Mora da postoji nešto što ona može učiniti kako bi promenila smer u kom se Al’Tor zaputio. Ali šta?

Al’Tor se nije poneo kao većina seljaka koji iznenada dobiju vlast; nije postao ni sebičan ni sitničav. Nije počeo da nakuplja bogatstvo, niti da se detinjasto sveti onima koji su ga u mladosti povredili. Umesto toga, mnoge njegove odluke zapravo su bile mudre - one koje nisu podrazumevale srljanje u opasnost.

Kecuejn nastavi niz pločnik, prolazeći pored domanskih izbeglica u njihovoj drečavoj odeći. Povremeno je morala da obilazi čitave skupine, koje su sedele na vlažnim balvanima, kao i logore koji su sami od sebe nicali oko ulaza u uličice ili bočnih vrata neke zgrade, koja niko ne koristi. Niko joj se nije sklanjao s puta. Šta vredi imati lice Aes Sedai ako je pokriveno? Ovaj grad je jednostavno prenaseljen.

Kecuejn uspori pored jednog reda barjaka na kojima su bila ispisana imena pristalih brodova. Pristanište je bilo odmah ispred nje, a pored njega je bilo ukotvljeno dvostruko više brodova Morskog naroda nego ranije, pri čemu su mnogi od njih bih njihova najveća plovila. Popriličan broj su bili seanšanski brodovi, verovatno oteti iz Ebou Dara prilikom nedavnog opšteg bekstva.

Pristanište je bilo prepuno ljudi koji su željno čekali žito. Gomila se gurala i urlala, ne delujući nimalo zabrinuto zbog „otrova" koje je Kvilin pominjao. Naravno, glad ume da nadvlada mnoge strahove. Lučki radnici obuzdavali su gomilu, a među njima su bili i Aijeli odeveni u smeđe kadinsore, držeći koplje i sevajući očima kako samo Aijeli znaju. Na pristaništu je izgleda bio i popriličan broj trgovaca, koji su se verovatno nadali da će obezbediti nešto deljenog žita za sebe, kako bi ga uskladištili i kasnije prodavali.

Pristanište je izgledalo prilično kao i svakog dana otkad je Al’Tor stigao u grad. Zašto li je zastala? Naježila se, kao da...

Okrenu se i vide povorku konjanika kako se proteže duž blatnjave ulice. Al’Tor je ponovo sedeo na svom crvenom pastuvu, u odeći iste boje, sa samo nešto malo crvenog veza, kao i obično; predvodio je odred vojnika, savetnike i sve više domanskih ulizica.

Izgleda da ga veoma često sreće na ulicama. Prisilila je samu sebe da ne ustupi, da ne beži u neku uličicu, mada je ipak malo više namakla kapuljaču da bi zaklonila lice. Al’Tor ničim nije pokazao da ju je prepoznao kada je projahao ispred nje. Delovao je obuzet sopstvenim teškim mislima, kao što je to često slučaj sa njim. Došlo joj je da drekne na njega kako mora da bude brži, da obezbedi krunu Arad Domana i da nastavi dalje, ali držala je jezik za zubima. Ona neće dopustiti da se bezmalo tri stotine godina života završe pogubljenjem u rukama Ponovorođenog Zmaja!

Njegova pratnja prođe. Kao i ranije, čim se okrenula od njega, učinilo joj se da je... krajičkom oka... oko njega videla tamu, nalik na previše hlada od oblaka na nebu. Ta tama nestaje kad god pogleda pravo u njega - zapravo, kad god pokuša da je vidi, ne može da je razabere. Pojavljuje se samo kada ona ne gleda pravo u njega, ili slučajno.

Za sve svoje godine nikada nije ni pročitala niti čula za tako nešto. Prestravljena je zbog toga što to vidi oko Ponovorođenog Zmaja. To je postalo veće od njenog ponosa i daleko veće od njenog neuspeha. Ne. To je oduvek bilo veće od nje. Navođenje Al’Tora nije nalik na navođenja konja u galopu, već pre kao pokušavanje navođenja orkana na pučinu!