Oluja na obzorju полностью

„Kar’a’karne", javi se jedna Devica i istupi - veoma mlada žena, po imenu Džalani. „Zatekli smo ovu kako se sprema kao da namerava da pobegne iz grada."

Miliser vidno preblede. „Gospodaru Zmaju", zausti ona. „Trenutak slabosti! Ja...“

Rand joj mahnu da umukne. „Šta sada da radim s tobom?"

„Milostivi, trebalo bi da bude pogubljena!" javi se Ramšalan, željno istupajući.

Rand ga namršteno pogleda. Nije tražio odgovor. Vižljast i sa onim tankim crnim domanskim brčićima, Ramšalan je imao istaknut nos, što je možda nagoveštavalo nekog pretka iz Saldeje. Nosio je besmisleni kaput na kom su se smenjivale plava, narandžasta i žuta boja, a ispod kaputa na rubovima rukava virila je bela čipka. Izgleda da se neki pripadnici domanskih viših slojeva tako oblače. Na njegovim naušnicama bilo je znamenje njegove kuće, a na obrazu je nosio lažni crni mladež u obliku ptice u letu.

Rand zna mnogo takvih ljudi - dvorjana s premalo mozga, ali previše porodičnih veza. Plemićki život kao da ih koti, kao što se u Dvema Rekama uzgajaju ovce. Ramšalan mu naročito ide na živce zbog unjkavog glasa i željne spremnosti da izda sve ostale kako bi mu se umilio.

Ipak, takvi ljudi umeju da budu od koristi. Povremeno. „Šta misliš, Miliser?" zamišljeno upita Rand. „Da li da te pogubim zbog izdaje, kako ovaj čovek predlaže?"

Nije jecala, ali očigledno je bila prestravljena, a ruke su joj se tresle dok ih je pružala, ne trepćući razrogačenim očima.

„Ne", naposletku kaza Rand. „Potrebna si mi za izbor novog kralja. Šta vredi što po celoj zemlji tražim tvoje sadrugove ako krenem da ubijam članove Saveta koje sam već pronašao?"

Ona odahnu, a napetost iščile iz njenih ramena.

„Bacite je u istu onu tamnicu u kojoj je zatočila kraljevog glasnika", kaza Rand Devicama. „Postarajte se da ne doživi istu sudbinu - makar dok ne završim s njom."

Miliser vrisnu u očajanju. Vrištala je dok su je Device vukle iz dvorane, ali Rand je već zaboravio na nju. Ramšalan je.to sa zadovoljstvom gledao; izgleda da ga je nekoliko puta javno uvredila. Bar joj to ide u prilog.

„Ostali članovi Trgovačkog saveta", obrati se Rand velikodostojnicima. „Je li iko od njih imao dodira s kraljem?"

„Ne u vreme skorije nego pre četiri ili pet meseci, milostivi", odgovori jedan od njih, zdepasti Domanac velikog trbuha, po imenu Noreladim. „Mada ne znamo za Alamindru, budući da je ona skoro... pronađena."

Možda će ona imati neke vesti, mada mu se čini da je veoma teško da ona ima bolji trag od glasnika koji tvrdi da ga je poslao lično Alsalam. Plamen spalio tu ženu zbog toga što ga je pustila da umre!

Ako je Grendal poslala tog glasnika, odjednom se javio Lijus Terin, nikada mi ne bi pošlo za rukom da ga slomim. Ona je previše dobra s Prinudom. Lukava je, lukava je.

Rand se pokoleba. To je dobra primedba. Ako je taj glasnik zaista bio podvrgnut Prinudi, slabi su izgledi da bi mogao da oda gde se ona nalazi. Jedino da se mreža Prinude podigla s njega, a to bi zahtevalo sposobnost Lečenja koja prevazilazi Randovo umeće. Grendal je oduvek dobro prikrivala svoje tragove.

Ali on nije siguran da je ona u zemlji. Da je mogao da nađe glasnika i Prinudu na njemu, to bi mu bilo dovoljno. „Hoću da razgovaram sa svima koji tvrde da su dobili poruku od kralja", kaza. „Sa ostalima u gradu koji su možda imali nekakvog dodira s njim."

„Biće pronađeni, gospodaru Zmaju“, reče kicoš Ramšalan.

Rand rasejano klimnu. Ako je Nef ugovorio sastanak sa Seanšanima, kako se nadao, onda će ubrzo nakon toga moći da ode iz Arad Domana. Nada se da će ih ostaviti s kraljem i da će pronaći i ubiti Grendal - ali zadovoljiće se mirovnim sporazumom sa Seanšanima i hranom za ovaj narod. Ne može svima rešiti ono što ih muči. Sve što može jeste da suzbije te njihove muke na dovoljno vremena da pogine kod Šajol Gula.

I da onda ostavi svet da se nakon njegove smrti opet slomi. On stisnu zube. Već je protraćio previše vremena brinući zbog nečega što ne može da popravi.

Da li zato ne želim da proglasim ko će biti domanski kralj?, pomislio je. Nakon moje smrti, taj će čovek izgubiti sav ugled, a Arad Doman će se vratiti na početak. Ako za sobom ne ostavim kralja koji ima podršku trgovaca, onda u suštini prepuštam ovo kraljevstvo Seanšanima čim umrem.

Tako mnogo toga valja dovesti u ravnotežu. Tako mnogo muka. Ne može sve da ih popravi. Ne može.

„Rande, ne odobravam ovo“, reče mu Ninaeva, koja je prekrštenih ruku stajala pored vrata. „A mi nismo završili razgovor o Lanu.“

Rand nehajno odmahnu rukom.

„Rande, on ti je prijatelj", reče mu Ninaeva. „Svetlosti! A šta je s Perinom i Metom? Znaš li gde su oni? Znaš li šta je s njima?"