Oluja na obzorju полностью

Oni zgranuto digoše pogled kada Ninaeva uđe u prostoriju; jedan od njih čak skoči na noge, a njegov tronožac tresnu na pod iza njega. On smače šešir s glave - nakrivljenu smeđu stvar koju čak ni Met od sramote ne bi stavio na glavu - kao dete koje je neko uhvatio kako pre večere gura prste u pitu.

Ninaeva nije marila šta oni to rade; našla je neke ljude koji služe u zamku i to je sve što joj je bilo bitno. „Moram da se vidim sa dosunom", kaza, služeći se mesnim izrazom za glavnog kućepazitelja. „Dovedite mi je.“

Njeni vojnici uđoše u prostoriju za njom. Sva trojica su bila Saldejci i premda su bili pomalo grubi, držali su se kao ljudi koji znaju šta je borba. Čisto je sumnjala da je tim običnim slugama bilo potrebno da ih zastraši još neko sem Aes Sedai, ali vojnici će se verovatno kasnije pokazati korisnim.

„Dosuna?" napokon upita sluga sa šeširom. „Jesi li sigurna da ne bi radije da vidiš domostrojitelja ili..."

„Dosima“, prekide ga Ninaeva. „Dovedite mi je smesta. Dajte joj vremena da baci na sebe kućnu odoru, ali ne više od toga.“ Upre prstom u jednog od vojnika. „Ti, odlazi s njim. Postaraj se da on ne razgovara ni s kim, niti da toj ženi pruži priliku da pobegne."

„Pobegne?" ciknu sluga. „Zašto bi Loral to činila? Moja gospo, šta je uradila?"

„Nadam se - ništa. Polazi!"

Dva čoveka - jedan sluga i jedan vojnik - žurno odoše, a preostala trojica slugu ostaše da sede za stolom, delujući kao da im je veoma nelagodno. Ninaeva prekrsti ruke ispod nedara, razmišljajući. Rand je zaključio da je njegova potraga za domanskim kraljem stala sa smrću onog glasnika. Ninaeva baš nije bila sigurna u to. U sve su to bili umešani i drugi ljudi, pa će se nekoliko pametno postavljenih pitanja možda pokazati krajnje rasvetljujućim.

Mala je verovatnoća da je dosuna učinila bilo šta loše, ali Ninaeva nije želela da sluga poslat po nju blebeće ljudima koje možda sretne usput; bolje da mu usadi osećaj opasnosti i da se posluži vojnikom da bi se uverila da će on ćutati - kao i da će biti tačan.

Njena predostrožnost pokazala se delotvornom. Za veoma kratko vreme, sluga se žurno vratio u tu prostoriju, vukući za sobom jednu raščupanu stariju ženu u plavoj večernjoj odori. Seda kosa virila je ispod žurno povezane crvene marame, a njeno staro domansko lice bilo je potpuno bledo od strepnje. Ninaeva oseti grižu savesti. Kako li se ta žena oseća nakon što ju je usred noći probudio prestravljeni sluga, tvrdeći da jedna Aes Sedai želi da je smesta vidi!

Saldejski vojnik uđe u prostoriju za njima, pa stade pored dovratka da drži stražu. Bio je krivonog i zdepast, a imao je one duge saldejske brkove. Preostala dvojica naslonili su se pored dovratka kuda je Ninaeva ušla, a zbog njihovog nehajnog držanja ostali u prostoriji samo su bili još napetiji. Izgleda da su vojnici naslutili šta joj je namera.

„Samo polako, čestita ženo", obrati joj se Ninaeva i klimnu ka stolu. „Možeš da sedneš. Vi ostali, idite do glavnog ulaza i ostanite tamo. Ne pričajte ni s kim."

Četvorici slugu nije bilo potrebno da se kaže dvaput. Ninaeva naredi jednom od vojnika da ih sledi i da se postara da urade kako im je rekla. Gluvo doba noći joj ide u prilog; pošto je tako mnogo slugu i Randovih poslušnika na spavanju, može da istražuje a da pritom ne uzbuni one koji su možda krivi.

Dosuna se samo još više usplahirila kada su sluge otišle. Ninaeva sede na jedan od slobodnih tronožaca i privuče ga k stolu. Sluge su u žurbi ostavile svoje kocke, ali - naravno - postarale su se da ponesu novac. Prostorija je bila obasjana jednom malom svetiljkom, čiji je otvoreni plamen goreo na prozorskoj dasci. Saldejac je poneo njen fenjer sa sobom, kada je krenuo da sledi sluge.

„Zoveš se Loral, zar ne?", upita Ninaeva.

Dosuna zabrinuto klimnu glavom.

„Jesi li svesna da Aes Sedai ne lažu?“

Kućepaziteljka opet klimnu. Većina Aes Sedai ne može da laže, mada bi Ninaeva mogla kada bi htela, budući da nije držala Štap zakletvi. To je deo razloga zašto ima manji ugled u očima ostalih Aes Sedai. Nezasluženo. Štap zakletvi je samo predmet koji se tiče obreda; Dvorečanima nije potreban nikakav ter’angreal da bi bili pošteni. „Onda ćeš mi verovati kada ti kažem kako nemam nikakvih sumnji da si ti sama učinila bilo šta pogrešno. Samo mi je potrebna tvoja pomoć.“

Žena kao da se na te reči malo opusti. „Kakva ti je pomoć potrebna, Ninaeva Sedai?“

„Po mom iskustvu, glavna kućepaziteljka više zna o onome što se u nekoj kući dešava nego domostrojitelji, pa čak i vlasnici imanja. Jesi li ovde dugo zaposlena?"

„Služila sam tri pokoljenja porodice Čadmar", odgovori starica s priličnim ponosom u glasu. „I nadala sam se da ću služiti još jedno, da njena milost nije..." Kućepaziteljka ućuta. Rand je „njenu milost" bacio u njenu sopstvenu tamnicu, tako da se ne piše dobro izgledima da će ona služiti još jednom pokoljenju.

„Da, pa", kaza Ninaeva kako bi ispunila nelagodni muk. „Nesrečne okolnosti u kojima se tvoja gospa našla deo su mog noćašnjeg posla."