Oluja na obzorju полностью

Vrativši se na ulicu, Ninaeva se smirila. To joj nije oduzelo previše vremena - bar noćas vremena ima više nego dovoljno. Nema mnogo sreće kada je reč o Randu. Jedina uteha bilo joj je to što se Kecuejn pokazala još gore u ulozi njegove savetnice.

Kako čovek da izađe na kraj sa stvorom kakav je Ponovorođeni Zmaj? Ninaeva zna da je stari Rand tamo negde, u njemu. Jednostavno je toliko izudaran i istučen da se sakrio i pustio strožeg sebe da zavlada. Ma koliko joj bilo mrsko da to prizna, pritisak na njega neće uroditi plodom. Ali kako da ga navede da učini ono što bi trebalo, kada je previše bandoglav da odgovori na uobičajni podsticaj?

Ninaeva zastade, a svetlost njenog fenjera obasja praznu ulicu ispred nje. Jednoj osobi polazilo je za rukom da radi s Random, istovremeno ga podučavajući i obučavajući. To nije bila Kecuejn, niti ma koja od Aes Sedai koje su pokušavale da ga zarobe, prevare ili prisile na nešto.

To je bila Moiraina.

Ninaeva nastavi svojim putem. Poslednjih meseci svoga života, ta Plava je skoro šenila pred Random. Da bi ga privolela da je prihvati kao savetnicu, pristala je da se pokorava njegovim zapovestima i da ga savetuje samo onda kada on to traži. Šta vredi savet ako se daje samo kada neko želi da ga čuje? Ljudima je najpotrebnije da čuju neželjene savete!

Ali Moiraina jeste bila uspešna. Rand je preko nje počeo da savladava svoju odbojnost prema Aes Sedai. Da Rand nije s vremenom prihvatio Moirainu, pitanje je bi li Kecuejn ikada uspela da mu postane savetnica.

Pa, Ninaeva nema namere da se tako ponaša prema Randu al’Toru, ma koliko on kitnjastih titula nosio. Međutim, ipak može da nauči nešto iz Moiraininog uspeha. Možda je Rand Moirainu slušao zato što mu je njena potčinjenost laskala, a možda mu je samo bilo dosta toga da ga ljudi guraju kuda oni hoće. Random zaista mnogo ljudi pokušava da upravlja. To mora da ga dovodi do ludila, a ti ljudi i Ninaevi otežavaju posao, budući da je ona ta koju bi on zapravo trebalo da sluša.

Da li je on možda vidi kao još jednu od tih nebitnih osoba koje pokušavaju da ga obmanjuju? To za njega ne bi bilo ništa čudno.

Mora mu pokazati da njih dvoje imaju iste ciljeve. Ne želi da mu govori šta da radi, samo želi da on prestane da se ponaša kao budala. Ali sem toga - želi da on bude bezbedan. Takođe bi volela da on bude vođa kog ljudi poštuju, a ne kog se boje. Kao da sada ne može da vidi da se zaputio putem tiranina.

Kralj se ne razlikuje tako mnogo od gradonačelnika u Dvema Rekama. Gradonačelnik mora da bude poštovan i voljen. Mudrost i Ženski krug mogu da obavljaju teške poslove, kao što je kažnjavanje onih koji prekorače neke granice, ali gradonačelnik mora da bude voljen. To dovodi do uređenih i bezbednih gradova.

Ali kako da to pokaže Randu? Ne može da mu nametne; mora ga navesti da je sasluša na neki drugi način. Nešto joj je u tom trenutku sinulo. Dok je stigla do zamka, već je smislila šta će da radi.

Kapiju ispred dvorišta zamka čuvali su Saldejci, pošto Aijeli više vole da budu što bliže Randu i da drže stražu u hodnicima i odajama samog zamka. I Iaster Nalmat, zapovednik na dužnosti, poklonio se Ninaevi kada je prišla; neki ljudi i dalje znaju kako da se ophode prema Aes Sedai. Dvorište iza kapije bilo je uređeno i ispunjeno ukrasnim rastinjem. Ninaevina svetiljka bacala je čudne senke po travi dok se svetlost probijala kroz granje drveća potkresanog u razne životinjske oblike. Senke su poigravale u skladu s kretanjem njene svetiljke, a avetinjska obličja bivala sve duža i stapala s većim crnilom noći oko nje - kao prave reke senki.

Jedan veći odred saldejskih vojnika držao je stražu na ulazu u zamak; daleko više njih nego što je neophodno. Kad god muškarci drže stražu, njihovi prijatelji se prikupljaju, nema sumnje da bi ogovarali. Ninaeva priđe odredu, zbog čega nekoliko njih prestade da se lenjo naslanja na red stubova pored ulaza.

„Ko među vama nije trenutno na dužnosti?" upita ona.

I naravno, trojica od devetorice vojnika digoše ruke, delujući pomalo posramljeno.

„Izvrsno", reče Ninaeva i pruži fenjer jednom od njih. „Vas trojica, polazite za mnom." Uđe u zamak, a tri vojnika potrčaše za njom.

Kasno je - avetinjska povorka prikazuje se samo u ponoć - pa su žitelji zamka spavali. Kitnjasti svećnjak u ulaznom hodniku bio je ugašen i sve je bilo mračno. Iskušavajući svoje pamćenje, odabra jedan smer i pođe tuda. Beli zidovi tu su bih besprekorni baš kao u ostalim delovima zamka, ali nisu bili neukrašeni. Njen nagon pokazao se pouzdanim, jer je ubrzo ušla u jednu malu ostavu, gde sluge pripremaju poslužavnike s hranom pre nego što ih ponesu u trpezariju. Hodnik koji je odabrala vodio je do primaćih odaja, a jedan drugi hodnik iza njega do kuhinje. U prostoriji je bio jedan veliki izdržljiv drveni sto i nekoliko visokih tronožaca. Na njima je sedela skupina muškaraca i kockala se, a svi su bili u zeleno-belim lanenim košuljama - livrejama Miliserine kuće - i debelim radnim čakširama.