Oluja na obzorju полностью

„Ninaeva Sedai", željno je upita starica. „Misliš li da možeš izdejstvovati slobodu za nju? Misliš li da je možeš vratiti u milost gospodara Zmaja?"

„Možda." Čisto sumnjam, dodade Ninaeva u sebi, ali sve je moguće.

„Moja noćašnja posla možda pomognu kada je o tome reč. Jesi li ti ikada videla onog glasnika kog je tvoja gospodarica bacila u tamnicu.?"

„Onog što ga je poslao kralj?", upita Rolal. „Nisam razgovarala s njim, Aes Sedai, ali jesam ga videla. Visok i zgodan čovek, čudno golobrad za Domanca. Prošla sam pored njega u hodniku. Mislim da u životu nisam videla lepšeg čoveka."

„A onda?" upita Ninaeva.

„Pa, otišao je pravo kod gospe Čadmar da razgovara s njom, a onda..." Loral ućuta. „Ninaeva Sedai, ne želim da uvalim moju gospu u još veće nevolje i...“

„Poslat je na ispitivanje", prekide je Ninaeva. „Loral, nemam mnogo vremena za gluposti. Nisam ovde da bih tražila dokaze protiv tvoje gospodarice i nije me briga kome si odana. Ovde je posredi nešto daleko veće od toga. Odgovaraj mi šta te pitam,"

„Da, gospo", kaza Loral i preblede. „Naravno, svi znamo šta se desilo. Nije mi delovalo u redu da se kraljev čovek tek tako pošalje ispitivaču. Naročito onaj čovek. Šteta je bila naružiti onako prelepo lice, i tako to."

„Znaš li gde su ispitivač i tamnica?"

Loral se pokoleba, a onda nevoljno klimnu. Dobro. Ne namerava da prikriva stvari.

„Onda, hajdemo", reče Ninaeva i ustade.

„Milostiva?"

„U tamnicu", pojasni joj Ninaeva. „Pretpostavljam da nije nigde na imanju - ne ako je Miliser Čadmar oprezna koliko ja mislim da jeste."

„Nalazi se nedaleko odavde, u Galebovoj gozbi", odgovori Loral. „Želiš da ideš noćas?"

„Da“, odgovori Ninaeva, pa zastade. „Sem ako ne rešim da posetim ispitivača u njegovom domu.“

„Na istom su mestu, moja gospo."

„Izvrsno. Hajde."

Loral nije imala mnogo izbora. Ninaeva joj dopusti da se pod stražom vrati u svoje odaje i obuče.

Ubrzo potom, Ninaeva i njeni vojnici izvedoše dosunu - skupa s četiri sluge, kako bi ih sprečili da slučajno ne upozore nekoga šta se dešava - iz zgrade. Delovali su kao da je svima veoma nelagodno. Verovatno su verovali u sujeverne glasine da noč nije bezbedna. Ninaeva je znala da nije tako. Noč sama po sebi možda nije bezbedna, ali nije ništa gora nego bilo koja druga. Zapravo, možda je čak bezbednija. Ako se manje ljudi šeta ulicama, manji su izgledi da će nekome u blizini iznenada izrasti trnje iz kože, da će buknuti u plamen ili umreti na neki drugi užasan i nasumičan način.

Izađoše iz dvorišta zamka. Ninaeva je hodala žustro i odlučno, nadajući se da će tako sprečiti da se ostali osećaju previše bojažljivo. Klimnu vojnicima pred kapijom i pođe onamo kuda joj je Loral pokazala. Njihovi koraci su dobovali po drvenim pločnicima, a oblačno noćno nebo samo je malčice blistalo od mesečine iznad oblaka.

Ninaeva nije sebi dozvolila da preispituje svoje namere. Rešila je šta je rešila i za sada joj ide dobro. Istina, Rand će se možda naljutiti zbog toga što inu je prisvojila vojnike i izazvala nevolje, ali da bi čovek video šta je na dnu zamućenog bureta s kišnicom, ponekad mora da promućka vodu kako bi to što je na dnu isplivalo na površinu. Sve su to prevelike slučajnosti. Miliser Čadmar je pre više meseci zarobila glasnika, ali on je umro neposredno pre nego što je Rand hteo da ga vidi. On jedini u gradu zna gde je kralj.

Ništa nije slučajno. Ponekad, kada se dva seljaka svađaju a jednome od njih krave pocrkaju noću - ponekad je to slučajno. A ponekad se, nakon malo čačkanja, ispostavi da je upravo suprotno.

Loral ih je vodila prema Galebovoj gozbi, poznatoj i kao Galebova četvrt - delu grada blizu mesta gde ribari bacaju otpad nakon ribolova. Baš kao većina pametnog sveta, Ninaeva je taj deo grada izbegavala, a nos ju je podsetio zašto je to radila čim su mu prišli. Možda je riblja utroba odlično đubrivo, ali Ninaeva je osetila vonj sa udaljenosti od nekoliko ulica. Čak su i izbeglice izbegavale taj mračni kraj.

Šetnja je bila poduža - razume se, bogataški deo grada bio je daleko od Galebove gozbe. Ninaeva je žustro hodala, ne obraćajući pažnju na senovite uličice i zgrade, mada se njena pratnja - izuzev vojnika - bojažljivo gurala oko nje. Saldejci su mesto toga držali balčake svojih zmijastih mačeva, pokušavajući da drže na oku sve oko sebe.

Volela bi da ima neke vesti iz Bele kule. Koliko li je vremena prošlo otkad su joj se Egvena ili neka od ostalih javile? Osećala se kao slepa. Sama je kriva što je bila uporna u nameri da ode s Random. Neko mora da ga drži na oku, ali to znači da nije mogla da drži na oku ništa drugo. Je li Kula i dalje podeljena? Da li je Egvena i dalje Amirlin? Vesti sa ulice od slabe su vajde. Kao i uvek, na svaku glasinu koju čuje dolaze još dve koje joj protivreče. Bela kula se bori protiv same sebe. Ne, bori se protiv Aša’mana. Ne, Seanšani su uništili Aes Sedai. Ili je to učinio Ponovorođeni Zmaj. Ne, sve te glasine su samo laži koje Kula širi da bi namamila svoje neprijatelje da napadnu.