O Elaidi ili Egveni priča se malo toga određenog, mada se izvitoperene vesti o dve Amirlin šire. To nije dobro. Nijedna skupina Aes Sedai ne bi volela da se prošire vesti o drugoj Amirlin. Priče o zadevicama Aes Sedai na kraju bi samo naškodile svima njima.
Nakon izvesnog vremena, Loral stade. Četiri sluge zastaše iza nje, zabrinuto se primičući jedan drugome. Ninaeva pogleda Loral. „Pa?“
„Tamo, milostiva." Žena upre koščati prst u jednu zgradu preko puta.
„Voskarska radnja?", upita Ninaeva.
Loral klimnu.
Ninaeva mahnu jednom krivonogom saldejskom vojniku. „Ti pazi na ovo petoro i postaraj se da ne upadnu u nevolje. Vas dvojica, pođite sa mnom."
Krenu preko ulice, ali namršteno se okrenu jer nije čula bat koraka kako silaze s pločnika. Tri stražara su i dalje stajali jedan pored drugoga, gledajući jednu svetiljku i verovatno psujući sebe što se nisu setili da ponesu još neku.
„O, Svetlosti", prasnu Ninaeva, pa diže ruku i prigrli Izvor. Izatka kuglu svetlosti nad svojim prstima, koja hladno i ravnomerno obasja tle oko nje. „Ostavite svetiljku."
Dva Saldejca je poslušaše, pa požuriše za njom. Ona pride voskarovim vratima, pa izatka štit protiv prisluškivanja i postavi ga u vazduh oko sebe, vrata i dva vojnika.
Pogleda jednog od njih. „Kako se zoveš?"
„Triben, milostiva", odgovori on. Beše to čovek orlujskog nosa, kratko potkresanih brkova i sa ožiljkom preko čela. „Ono je Lurc", reče, pokazujući drugog vojnika, pravu planinu od čoveka - tako krupnog da se Ninaeva iznenadila kada ga je videla u uniformi konjanika.
„Dobro, Tribene", reče Ninaeva. „Razvali vrata."
Triben ništa nije pitao, već samo digao nogu i udario. Dovratak smesta puče i vrata se uz tresak otvoriše, ali ako je ona dobro postavila svoj štit, niko u toj kući neće moći da čuje šta se desilo. Ona proviri unutra. Prostorija iza vrata osećala se na vosak i mirise, a po drvenom podu bilo je mnoštvo tačaka. Bili su to belezi od kapanja voska; kapi voska i očišćene često za sobom ostavljaju trag.
„Brzo", kaza vojnicima i pusti štit, ali nastavi da održava kuglu svetlosti. „Lurce, idi iza radnje i pazi na uličicu. Postaraj se da niko tuda ne pobegne. Tribene, za mnom."
Lurc krenu iznenađujuće brzo za njegovu veličinu, pa zauze položaj u zadnjoj prostoriji radnje. Njena kugla obasja burad za potapanje sveća i gomilu sagorelih patrljaka u jednom uglu, kupljenih za sitne novčiće da bi se pretopili. S desne strane dizalo se stepenište. Mala niša u prednjem delu radnje služila je za prodaju i u njoj su bile sveće različitih veličina i oblika, od uobičajenih belih štapova do namirisanih i ukrašenih ciglica. Ako je Loral pogrešila u vezi s tim mestom...
Ali svaki dobar tajni poduhvat mora da ima uverljiv paravan. Ninaeva požuri uz stepenište, a drvo zaškripa pod njenom težinom. Zgrada je bila uzana. Ona i Triben na spratu zatekoše dve sobe. Jedna vrata bila su odškrinuta, pa Ninaeva utuli svoju svetlosnu kuglu i izatka štit da ih oni u sobi ne bi čuli. Onda ulete unutra, a oštroliki Triben krenu za njom, uz siktaj izvlačeći mač iz kanija.
U prostoriji je bio samo jedan čovek - gojazan, sa ćebadima naguranim oko nogu, spavao je na dušeku na podu,. Ninaeva izatka nekoliko niti Vazduha i jednim pokretom ga uveza. On iskolači oči i zinu da zaurla, ali Ninaeva mu lutnu Vazduh između usana, pa mu tako zapuši usta.
Ona se okrenu prema Tribenu i klimnu, vezujući tkanje. Ostaviše tog vezanog čoveka tu, da se otima i batrga, pa priđoše drugim vratima. Ona opet izatka tkanje protiv prisluškivanja pre nego što uđe, što se pokazalo pametnim - jer se dva mlađa čoveka u toj prostoriji digoše daleko brže. Jedan smesta sede, dreknuvši baš kada Triben krenu preko poda. Triben ga udari u trbuh i izbi mu vazduh iz pluća.
Ninaeva ga veza jednom niti Vazduha, a onda isto to učini i s drugim mladićem, koji se pospano budio u svom ležaju. Ona privuče tu dvojicu k sebi, pojačavši svetlost kugle, i diže ih u vazduh za nekoliko palaca. Obojica su bili Domanci, tamnokosi i grubih lica, s tankim brčićima nad usnama. Obojica su bili samo u lažigaćama. Delovali su prestaro za šegrte.
„Ninaeva Sedai, mislim da smo došli na pravo mesto“, kaza Triben i obiđe njih dvojicu da bi stao pored nje.
Ona ga pogleda i izvi obrvu.
„To nisu voskarevi šegrti", nastavi Triben pa vrati mač u kanije. „Žuljevi na dlanovima, ali bez opekotina na šakama? Mišićave ruke? I prestari su. Ovome s desne strane nos je slomljen bar jednom."
Ona ih pobliže zagleda. Triben je bio u pravu.
Obojica iskolačiše oči i počeše da se otimaju. Trebalo bi da znaju da jedna Aes Sedai nikada ne bi učinila ništa ni nalik tome. Zapravo, verovatno nije trebalo to ni da nagovesti, ali takvi lični tamničari poput te dvojice dovode je do besnila.
„Gospo, ovaj s leve strane deluje mi baš željno da progovori", odgovori Triben. „Možda će ti reći to što želiš da znaš."
