Oluja na obzorju полностью

Ninaeva duboko udahnu da bi se smirila. „Dobro ste učinili", kaza im. Dečak se slabašno otimao. „Zaista dobro."

„Bolje bi ti bilo", izjavi Rand, „da je ovo nešto bitno." Ninaeva se okrenu i ugleda Ponovorođenog Zmaja kako stoji u dovratku primaće sobe. Nosio je tamnocrvenu odoru s crnim zmajevima izvezenim po rukavima. Patrljak mu je bio skriven u naborima levog rukava. Mada mu je kosa bila čupava od sna, oči su mu bile budne.

Uđe u prostoriju kao pravi kralj - čak i sada, debelo posle ponoći i nakon što se upravo probudio, hodao je kao da je sasvim siguran u sebe. Neke sluge doneše čajnik pun vrelog čaja, a on napunu jednu šoljicu kada Min uđe za njim u sobu. I ona je bila u spavaćem ogrtaču; obe odore bile su domanskog kroja, a njena je bila od žute svile i daleko tanja od Randove. Aijelske Device zauzele su položaje pored vrata, naslonivši se na zidove na onaj njihov neobično lenj i istovremeno opasan način.

Rand otpi čaja iz šolje. Ninaevi je bilo sve teže i teže da u njemu vidi onog dečaka kog je znala iz Dve Reke. Je li mu vilica oduvek bila tako rešeno stisnuta? Kada mu je korak postao tako siguran, a držanje tako strogo? Taj čovek pred njom skoro kao da je... tumačenje Randa kog je nekada poznavala. Nalik na kip isklesan iz kamena da liči na njega, ali prenaglašenih herojskih crta.

„Pa?“, zatraži da čuje Rand. „Ko je ovo?"

Mladi šegrt Kerb sedeo je vezan Vazduhom na jednom od divana u prostoriji. Ninaeva ga pogleda pa prigrli Izvor i izatka štit protiv prisluškivanja. Rand je oštro pogleda. „Usmeravala si?“, upita je. Može da oseti kada ona to radi, ako pre toga ne preduzme mere predostrožnosti; prema Egveni i Elejni, on se tada naježi.

„Štit", odgovori ona, ne prihvatajući da bude zastrašena. „Koliko znam, nije mi potrebna tvoja dozvola da usmeravam. Mnogo ti je moć udarila u glavu, Rande al’Tore, ali ne zaboravi da sam te ja mlatila po zadnjici kada si mi bio jedva do kolena."

To bi ga nekada nateralo da makar razdraženo frkne. Sada ju je samo gledao. Ponekad joj se činilo kao da su se te njegove oči najviše promenile.

On uzdahnu. „Ninaeva, zašto si me probudila? Ko je ovaj žgoljavi, prestravljeni dečak? Da mi je bilo ko drugi poslao onakvu poruku u ovo doba noći, poslao bih ga Bašeru na bičevanje."

Ninaeva klimnu ka Kerbu. „Mislim da ovaj žgoljavi prestravljeni dečak zna gde je kralj."

To privuče i Randovu i Mininu pažnju. Ona nasu sebi šolju čaja i nasloni se o zid. Zašto se njih dvoje nisu uzeli?

„Kralj?“, upita Rand. „Onda i Grendal. Ninaeva, otkud to znaš? Gde si ga pronašla?"

„U tamnici u koju si poslao Miliser Čadmar", odgovori mu Ninaeva odmeravajući. „Tamo je stravično, Rande al’Tore. Nemaš nikakvog prava da se tako ponašaš prema nekoj osobi."

Ni na to nije ništa odgovorio. Umesto toga, samo je prišao Kerbu. „Je li čuo nešto prilikom ispitivanja?"

„Ne", odgovori Ninaeva. „Ali mislim da je ubio glasnika. Pouzdano znam da je pokušao da otruje Miliser. Da je nisam Izlečila, bila bi mrtva do kraja ove nedelje."

Rand pogleda Ninaevu a ona skoro oseti kako on povezuje u glavi te njene primedbe da bi shvatio šta je to radila. „S vremenom sam zaključio", naposletku joj reče, „da ste vi Aes Sedai po mnogo čemu kao pacovi. Uvek ste tamo gde vas niko ne želi."

Ninaeva frknu. „Da nisam tamo otišla, Miliser bi bila mrtva, a Kerb na slobodi."

„Pretpostavljam da si ga pitala ko mu je naredio da ubije glasnika."

„Ne još", odgovori Ninaeva. „Ali jesam našla otrov u njegovim stvarima, i potvrdila sam da je spremao hranu i za Miliser i za glasnika." Ona zastade, pa nastavi: „Rande, nisam sigurna da će on moći da odgovori na tvoja pitanja. Kopala sam ga - i premda nije bolestan u telu, tu... ima nečega. U njegovom umu."

„Kako to misliš?" tiho je upita Rand.

„Nekakva prepreka", kaza mu Ninaeva. „Tamničar je delovao osujećeno - pa čak i iznenađeno - što je glasniku pošlo za rukom da se odupre njegovom propitivanju. Mislim da je i u tom čoveku postojala nekakva prepreka, nešto što ga je sprečavalo da ne oda previše."

„Prinuda", reče joj Rand. To je rekao nehajno, prinoseći čaj usnama.

Prinuda je mračna i zla stvar. Osetila ju je na sopstvenoj koži; i dalje se svaki put ježila kada bi pomislila na ono što joj je Mogedijen učinila. A i to je bila samo sitnica, brisanje nekih sećanja.

„Malo njih je vešto s Prinudom kao Grendal", zamišljeno promrlja Rand. „Možda je to potvrda koju sam tražio. Da, Ninaeva - ovo je možda veliko otkriće. Dovoljno veliko da bih zaboravio kako si do njega došla."

Rand obiđe divan i nagnu se da pogleda dečaka u oči.

„Pusti ga", zapovedi joj.

Ona posluša.

„Reci mi", obrati se Rand Kerbu, „ko ti je kazao da otruješ one ljude?"

„Ništa ne znam!" ciknu dečak. „Ja samo..."

„Stani", tiho mu kaza Rand. „Veruješ li da mogu da te ubijem?"

Dečak zaćuta i - mada Ninaeva nikada ne bi ni pomislila da je to moguće - njegove plave oči još se više razrogačiše.