Oluja na obzorju полностью

„Ja mu ništa nisam uradio“, tiho odgovori Rand, ne gledajući je. „Ovo si ti uradila, Ninaeva, kada si rasparala ona tkanja. Grendalina Prinuda je moćna - ali na izvestan način, veoma gruba. Ona ispunjava um Prinudom u toj meri da potpuno briše ličnost i razum, ostavljajući tako lutku koja dela samo u skladu s njenim neposrednim naredbama."

„Ali on je pre svega nekoliko trenutaka bio u stanju da razgovara!"

Rand odmahnu glavom. „Ako pitaš ljude u zatvoru, reći će ti da je ovaj dečak bio usporen i da im se retko obraćao. U njegovoj glavi ne postoji prava osoba, već samo slojevi izatkane Prinude. Uputstva vesto sročena tako da izbrišu kakvu god ličnost da je ovo jadno dete imalo i da je zamene stvorenjem koje će se ponašati tačno onako kako Grendal želi. To sam video na desetine puta."

Desetine puta?, pomisli Ninaeva i zadrhta. Da li si ti to video, ili je to video Lijus Terin? Čija sećanja sada vladaju tobom?

Ona pogleda Kerba, osećajući mučninu. Pogled mu nije bio umrtvljen zato što je ošamućen, kako je mislila; oči su mu praznije od toga. Kada je Ninaeva bila mlađa, nova u ulozi Mudrosti, doveli su joj jednu ženu koja je pala s kola. Ta žena je danima spavala, a kada se napokon probudila - zurila je kao taj dečak. Nije bilo nikakvog znaka da bilo koga prepoznaje, niti da je u ljušturi u koju se njeno telo pretvorilo ostao tračak duše.

Umrla je nedelju dana kasnije.

Rand se opet obrati Kerbu. „Potrebno mi je mesto“, kaza mu. „Nešto. Ako u tebi ima ikakvog ostatka koji joj se suprotstavljao, ikakvog delića koji se protiv nje borio, obećavam ti osvetu. Mesto. Gde je ona?“

Pljuvačka je curila iz dečakovih usana. Podrhtavale su. Rand ustade, nadnoseći se nad njim, i dalje ga gledajući pravo u oči. Kerb zadrhta, pa prošapta dve reči.

„Natrinova humka.“

Rand tiho uzdahnu, pa pusti Kerba skoro kao da mu odaje poslednju počast. Dečak skliznu na pod, a bale mu se sa usana proliše po tepihu. Ninaeva opsova, pa skoči sa svog mesta i blago se zanese kada joj se soba okrenu oko glave. Svetlosti, iznurena je! Smirila se, pa sklopila oči i nekoliko puta duboko udahnula i izdahnula. Onda je klekla pored dečaka.

„Nemoj da se trudiš“, reče joj Rand. „Mrtav je.“

Ninaeva potvrdi smrt, a onda ošinu Randa pogledom. Kakvog on prava ima da deluje tako iznureno? Gotovo da ništa nije radio! „Šta si...“

„Ništa nisam učinio, Ninaeva. Pretpostavljam da ga je, nakon što si ti uklonila Prinudu, u životu jedino držao duboko zakopan bes koji je osećao prema Grendal. Koji god deo njegove ličnosti da je ostao, znao je da su one dve reći jedina pomoć koju može da da. Nakon toga, samo je digao ruke. Ništa više nismo mogli da učinimo za njega.“

„Ne prihvatam to“, odbrusi Ninaeva, besna zbog osujećenosti. „Mogao je da bude Izlečen!" Trebalo je da je bila u stanju da mu pomogne! Tako se dobro osećala kada je raščinila Grendalinu Prinudu, tako ispravno. To nije smelo da se tako završi!

Zadrhta, osećajući se opoganjeno. Zloupotrebljeno. Zar je sada bolja od onog tamničara koji čini onako užasne stvari da bi izvlačio saznanje? Ona prostreli Randa pogledom. Trebalo je da joj kaže šta će uklanjanje Prinude postići!

„Ne gledaj me tako, Ninaeva." Priđe vratima i pokaza Devicama da odnesu Kerbovo telo. One tako i učiniše, odnoseći ga dok je Rand tiho tražio novi čajnik.

Vratio se, pa seo pored usnule Min; ona je jedan od jastuka na divanu tutnula ispod glave. Jedna od dve svetiljke u prostoriji skoro da je sagorela sve ulje, tako da joj je lice napola bilo u senci. „Ovo je jedini način na koji je to moglo da se dogodi", nastavi on. „Točak tka kako Točak želi. Ti si Aes Sedai. Zar to nije jedno od vaših načela?"

„Ne znam šta je“, prasnu Ninaeva, „ali nije izgovor za tvoje postupke."

„Koje postupke?", upita je on. „Ti si mi ga dovela. Grendal je primenila Prinudu na njemu. Sada ću je zbog toga ubiti - i biću odgovoran jedino za to. Sada me pusti na miru. Pokušaću da se vratim na spavanje."

„Zar ne osećaš nimalo griže savesti?", htede da čuje ona.

Pogledaše jedno drugo pravo u oči, Ninaeva sluđena od osećaja osujećenosti i bespomoćnosti, a Rand... ko zna šta Rand oseća!

„Da li da patim zbog svih njih, Ninaeva?", tiho je upita ustajući, dok mu je lice i dalje bilo napola u tami. „Ako želiš, pripiši mi i ovu smrt. Biće samo jedna od mnogih. Koliko kamenja možeš da nagomilaš na nečije telo pre nego što težina postane nevažna? Koliko možeš da pržiš parče mesa pre nego što vrelina postane nebitna? Ako dopustim sebi da osećam grižu savesti zbog ovog dečaka, moraću da osetim grižu savesti i zbog svih ostalih. A to bi me smrvilo."

Ona ga pogleda u polumraku. Kralj - svakako. Vojnik - mada samo povremeno viđa rat. Suzbila je bes u sebi. Zar svrha svega toga nije bila da mu dokaže kako može da joj veruje?

„O, Rande", kaza mu ona, skrećući pogled. „To što si postao, to srce bez ikakvog drugog osećanja sem besa. To će te uništiti."

„Da“, tiho joj odgovori.

A ona ga zgranuto pogleda.