Oluja na obzorju полностью

„Veruješ li da će tvoje srce prestati da kuca", nastavi Rand istim tim jezivim, tihim glasom, „ako samo kažem? Ja sam Ponovorođeni Zmaj. Veruješ li da mogu da ti uzmem život, pa čak i dušu, ako jednostavno poželim da se to dogodi?"

Ninaeva opet vide mijazmu tame oko Randa, ono zračenje za koje nije bila u potpunosti sigurna da je zaista tu. Ona prinese čaj usnama - i otkri da je iznenada postao gorak i bljutav, kao da je predugo stajao.

Kerb se poguri i zaplaka.

„Govori", zapovedi mu Rand.

Dečak zinu, ali začu se samo stenjanje. Toliko je bio opčinjen Random da nije hteo - ili nije mogao - ni da trepne da mu znoj ne bi klizio u oči.

„Da“, zamišljeno kaza Rand. „Ninaeva, ovo je Prinuda. Ona je ovde! Bio sam upravu.“ Pogleda Ninaevu. „Moraćeš da raspršiš mrežu Prinude, da mu je izbrišeš iz uma, pre nego što on bude mogao da nam ispriča ono što zna."

„Molim?" s nevericom upita ona.

„Nisam umešan s takvim tkanjem", odmahnu Rand. „Mislim da ti možeš da ukloniš Prinudu ako pokušaš. To je na neki način slično Lečenju. Upotrebi isto tkanje koje stvara Prinuda, ali ga obrni."

Ona se namršti. Lečenje tog jadnog dečaka zvuči joj kao baš dobra zamisao - napokon, trebalo bi da svaka rana bude Izlečena. Ali pokušavanje da j učini nešto što nikada ranije nije radila - i to ispred Randa - ne zvuči joj ; primamljivo. Šta ako to učini pogrešno i nekako povredi dečaka?

Rand sede na divan preko puta nj ega, a Min priđe da mu se pridruži. Ona } pogleda čaj i namršti se; njen se očigledno pokvario jednako iznenadno kao j Ninaevin.

Rand pogleda Ninaevu čekajući. ;

„Rande, ja...“ !

„Samo probaj", kaza joj Rand. „Ne mogu da ti kažem kako žene to tačno ‘ rade, ali ti si pametna. Siguran sam da ćeš uspeti."

Ona opet pobesne zbog njegovog nenamernog nipodaštavanja. Nije bilo od pomoći ni to što je toliko umorna. Ona stisnu zube i okrenu se prema Kerbu, pa izatka svih pet Moći. Njemu pogled polete napred-nazad, mada ne može da vidi tkanja.

Ninaeva rasprostre veoma lagano Lečenje po njemu, tako da se on ukoči. Izatka odvojenu nit Vazduha, Kopajući u njegovoj glavi što je nežnije mogla, dodirujući tkanja koja su mu se lepila za um. Da, sada vidi zamršenu mrežu izatkanu od niti Duha, Vazduha i Vode. Gledajući to u svom umu, kako je premrežilo dečakov mozak, potpuno se užasnula. Komadići tkanja tu i tamo su se uvlačili duboko u mozak, kao sićušne kuke.

Rand joj je kazao da obrne tkanje. To nije ni najmanje lako. Moraće da rasturi tu mrežu sloj po sloj, a vrlo lako bi mogla da ga ubije ako ma i najmanje pogreši. Skoro da je ustuknula od toga.

Ali ko drugi može to da uradi? Prinuda je zabranjeno tkanje, tako da čisto sumnja da Korela ih ostale imaju ikakvog iskustva s njim. Ako Ninaeva sada stane, Rand će jednostavno pozvati ostale i zatražiti od njih da to učine. A one će ga poslušati, smejući se Ninaevi iza leđa, Prihvaćenoj koja misli da je prava Aes Sedai.

Pa, ona je otkrila nove načina Lečenja! Pomogla je da se očisti opačina od Jedne moći! Izlečila je smirivanje i umirivanje!

Moći će i to.

Brzo je radila, počevši tako što je izatkala istovetni odraz prvog sloja Prinude. Svaka primena Moći bila je istovetna po snazi, ali obrnuta u odnosu na obrazac već izatkan u dečakovom umu. Ninaeva pažljivo i kolebljivo spusti svoje tkanje i oba istog trena nestaše, baš kao što je Rand rekao.

Kako li je znao da će se to desiti? Ona se naježi setivši se onoga što je Semirhag rekla u vezi s njim. Sećanja iz drugog života, sećanja na koja nema pravo. Zato im je Tvorac dopustio da zaborave na svoje prošle živote. Niko ne bi trebalo da se seča neuspeha Lijusa Terina Telamona.

Ona nastavi da skida slojeve za slojevima, uklanjajući tkanja Prinude kao što vidar skida zavoje s ranjene noge. To je bilo naporno, ali ispunjujuće. Svako tkanje malčice po malčice lečilo je dečaka, ispravljajući svet makar za dlaku.

Bilo je potrebno skoro sat vremena i bilo joj je potpuno iznurujuće. Ali uspela je. Kada poslednji sloj Prinude nestade, ona iznureno uzdahnu i pusti Jednu moć, ubeđena da više ne bi mogla da usmeri ni jednu jedinu nit, makar joj od toga život zavisio. Dotetura se do stolice i klonu u nju. Primetila je da se Min sklupčala na divan pored Randa i zaspala.

Ali on nije spavao. Ponovorođeni Zmaj je gledao, kao da vidi stvari koje Ninaeva ne može. On ustade i priđe Kerbu. Onako ošamućena, Ninaeva je tek tada primetila lice mladog svečara. Bilo je nekako neobično bezizražajno, kao u osobe koja je zadobila jak udarac u glavu.

Rand se spusti na jedno koleno, pa uhvati dečaka za bradu i zagleda mu se u oči. „Gde?“, tiho upita. „Gde je ona?“

Dečak otvori usta, a bale mu iscuriše iz ugla usana.

„Gde je ona?“, ponovi Rand.

Kerb zaječa, pogleda i dalje umrtvljenog, s jezikom koji mu je malčice virio između usana.

„Rande!“, viknu Ninaeva. „Prestani! Šta mu to radiš?“