Oluja na obzorju полностью

Ovoga puta, dok ju je proučavao, činilo mu se da je njeno ponašanje preterano naglašeno. Kao da se ona oslanja na predubeđenja o Smeđima i da ih koristi. Zavarava ljude, kao kada neki ulični izvođač vara seljačiće vešto mešajući karte.

Gledala ga je. Onaj smešak na njenim usnama? To je smešak prevaranta što ne mari za to što ga je neko razotkrio. Sada kada razumeš šta se dešava, oboje možete da uživate u igri, a možda i da zajedno prevarite nekog trećeg.

„Mladiću, shvataš li ti koliko si snažan ta’veren?", upita Verin.

Met slegnu ramenima. „Za takve stvari je zadužen Rand. Zaista, ja nisam ništa u poređenju s njim." Spaljene boje!

„O, ne bih ni pomislila na to da umanjujem Zmajev značaj", kroz tih smeh odgovori Verin. „Ali ni ti ne možeš da sakriješ svoju svetlost u njegovoj senci, Metrime Kautone. Makar ne u prisustvu bilo koga ko nije slep. U nekom drugom vremenu, ti bi nesumnjivo bio najmoćniji živi ta’veren. Verovatno najmoćniji za mnogo stoleća."

Met se promeškolji na klupi. Krvavi pepeo, baš mrzi to zbog toga što izgleda kao da se migolji. Možda bi trebalo da jednostavno ustane. „Verin, o čemu ti to pričaš?", umesto toga upita. Prekrsti ruke i pokuša da se makar pretvara da mu je udobno. „Pričam o tome da si me povukao preko pola kontinenta." Ona se još šire nasmeši kada jedan vojnik uđe sa čajnikom čaja od metvice, tako vrelim da se pušio. Prihvati ga sa zahvalnošću, a vojnik izađe.

„Povukao?" upita je Met. „Ti si mene tražila!"

„Tek nakon što sam utvrdila da me Šara nekud vuče." Verin dunu u čaj. „To je značilo da je reč ih o tebi ili o Perinu. Rand nije mogao da bude kriv za to pošto sam od njega s lakoćom otišla."

„Rand?“, upita Met, raspršujući još jedan blesak boja. „Bila si s njim?"

Verin klimnu.

„Kakav... kakav je bio?“, upita Met. „Da li je... znaš...“

„Lud?“, upita Verin.

Met klimnu. „Bojim se da jeste", odgovori Verin, na tren prestajući da se smeši. „Ali mislim da i dalje vlada sobom.“

„Krvava Jedna moć“, izusti Met, pa gurnu ruku ispod košulje da dodirne medaljon u obliku lisičje glave, koji mu je bio uteha.

Verin diže pogled. „O, Metrime, nisam ubeđena da su sve muke koje muče mladog Al’Tora ukorenjene u Moći. Mnogi bi voleli da krive saidin za njegovu narav, ali to bi značilo da zanemarujemo neverovatan pritisak koji smo spustili na pleća tog jadnog mladića."

Met izvi obrvu i pogleda Toma.

„Bilo kako bilo", Verin srknu čaj, „čovek ne može da krivi opačinu baš za sve, pošto više neće uticati na njega."

„Neće", upita Met. „Zar je rešio da prestane da usmerava?"

Ona se zasmeja. „Pre bi riba rešila da prestane da pliva. Ne, opačina više neće uticati na njega jer opačina više ne postoji. Al’Tor je očistio saidin."

„Molim?" odsečno upita Met i ispravi se.

Verin srknu čaj.

„Jesi li ozbiljna?", upita je Met.

„Sasvim", odgovori ona.

Met opet pogleda Toma, pa poče da čupa končiće iz kaputa i prolazi prstima kroz kosu.

„Šta to radiš?" sa smeškom ga upita Verin.

„Ne znam", odgovori Met, osećajući se budalasto. „Valjda samo mislim da bi trebalo da se osećam drugačije, ih već tako nešto. Čitav svet se promenio, zar ne?"

„Moglo bi se tako reći", kaza Verin, „mada bih ja iznela stav da je čišćenje saidina samo po sebi više nalik na oblutak bačen u baru. Biće potrebno neko vreme da talasi stignu do obale."

„Oblutak?" upita Met. „Oblutak?"

„Pa, možda je bolje reči - stena."

„Krvava planina, ako mene pitaš", promrlja Met, pa opet sede na groznu klupu.

Verin se zasmeja. Plamene Aes Sedai. Zar moraju da budu takve? To je verovatno još jedna zakletva koju su položile, samo što nikome nisu rekle za nju - nešto u vezi s time da moraju da se ponašaju tajanstveno. On je pogleda. „Čemu taj smeh?“, naposletku zatraži da čuje.

„Ni zbog čega posebno", odgovori mu ona. „Samo pretpostavljam da ćeš ti ubrzo osetiti malo onoga što sam ja proteklih nekoliko dana osećala."

„A to je?"

„Pa“, reče ona, „verujem da sam o tome pričala pre nego što smo skrenuli na nebitne teme.“

„Na plameno čišćenje Istinskog izvora", promrlja Met. „Mislim, zaista."

„Iskusila sam veoma čudna dešavanja“, nastavi Verin, naravno - ne obraćajući pažnju na Meta. „Ti možda ovoga nisi svestan, ali da bi neko Putovao s nekog mesta, najpre mora da provede neko vreme na tom mestu. Obično je dovoljno da tu prenoći. U skladu s tim, nakon što sam se rastala sa Zmajem, otišla sam u obližnje selo i uzela sobu u gostionici. Tu sam se skrasila, pa se upoznala sa sobom i pripremila da ujutru otvorim Kapiju.

Međutim, gostioničar je došao usred noći i sa žaljenjem mi objasnio kako moram da se premestim u drugu sobu. Izgleda da je bilo otkriveno kako krov iznad moje sobe curi i da će voda uskoro prekapati kroz moju tavanicu. Pobunila sam se, ali on je bio uporan.