Oluja na obzorju полностью

Vođenjem ovog rata sve nas ugrožavate. Moje snage - sve snage - potrebne su za borbu protiv Senke.“

Poslednja bitka odvijače se između Carstva i sila Mračnoga. To svi znaju. Proročanstva jasno govore da će carica poraziti one koji služe Senci, pa da će onda poslati Ponovorođenog Zmaja da vodi dvoboj sa Svetložderom.

Koliko je proročanstava ispunio? Izgleda da još nije oslepeo, te stoga to tek treba da se desi. Esanički ciklus kaže da će stajati pred svojim grobom i jecati. Ili se to proročanstvo odnosi na to da će mrtvi hodati zemljom, kao što već čine? Neke od tih aveti svakako su prešle preko svojih grobova. Zapisi su ponekad nejasni.

Ti ljudi kao da su zaboravili mnoga proročanstva, baš kao što su zaboravili na svoje zavete da čekaju Povratak. Ali ona mu to nije rekla. Pazi šta pričaš...

„Dakle, misliš da je Poslednja bitka blizu?“, upita ga ona.

„Blizu?" kaza Al’Tor. „Blizu je kao ubica koji ti svojim poganim dahom dahće za vratom dok prevlači nož preko tvoje kože. Blizu je kao poslednji otkucaj ponoći, nakon što je ostalih jedanaest odzvonilo. Blizu? Da, blizu je. Strašno blizu."

Je li ga ludilo već zahvatilo? Ako jeste, to će stvari dobro otežati. Posmatrala ga je, tragajući za znacima ludila. Izgleda da on vlada sobom.

Morski lahor dunu kroz paviljon, zanoseći platno i noseći sa sobom vonj trule ribe. U poslednje vreme, mnogo toga kao da truli.

Ona stvorenja, pomislila je. Troloci. Šta njihova pojava predskazuje? Tajli ih je uništila, a izviđači nisu pronašli druge. Pokolebala se, gledajući tog čoveka pred sobom. Da, Poslednja bitka je blizu, možda blizu koliko on kaže da jeste. Zbog toga je još važnije da te zemlje ujedini pod svojim barjakom.

„Mora da uviđaš zašto je ovo tako važno", kaza Ponovorođeni Zmaj. „Zašto se boriš protiv mene?"

„Mi smo Povratak", odgovori mu Tuon. „Predskazanja su nam kazala da je bilo vreme da se vratimo i očekivali smo da ćemo zateći ujedinjeno kraljevstvo spremno da nas slavi i da nam da vojske za Poslednju bitku. Umesto toga, zatekli smo rascepkanu zemlju koja je zaboravila svoje zavete i koja se nizašta nije pripremila. Kako to da ti ne uviđaš zašto moramo da se borimo? Ne pričinjava nam zadovoljstvo da vas ubijamo, ništa više nego što roditelj oseća zadovoljstvo kada kažnjava zabludelu decu."

Al’Tor je delovao kao da je pun neverice. „Mi smo za vas deca!"

„Bila je to samo metafora", reče mu Tuon.

On je na trenutak samo sedeo, a onda se počešao po bradi. Krivi li nju zbog toga što je ostao bez druge šake? Falendra je to pomenula.

„Metafora", kaza on. „Možda i prikladna. Da, zemlja nije bila ujedinjena. Ali ja sam je iskovao u celinu. Možda su spojevi slabi, ali izdržaće dovoljno dugo. Da nije mene, vaš rat ujedinjenja bio bi za svaku pohvalu. Ovako ste samo smetnja. Moramo da dobijemo mir. Naše savezništvo će potrajati samo dok se moj život ne okonča." Pogleda je pravo u oči. „Uveravam te da to neće trajati predugo."

Sedela je za širokim stolom, ruku sklopljenih ispred sebe. Rand Al’Tor neće moći da je dodirne ako pruži ruku. To je bilo namerno, mada je ta predostrožnost sada smešna, ako se malo bolje razmisli o tome. Ako on reši da je ubije, ruka mu neće ni biti potrebna. Najbolje je da o tome i ne razmišlja.

„Ako uviđaš vrednost ujedinjavanja", kaza mu ona, „možda bi onda trebalo da svoje zemlje ujediniš pod seanšanskim barjakom, da narediš svom narodu da položi zakletve i...“ Žena koja je stajala iz Al’Tora, ona marat’damane, razrogači oči dok je Tuon pričala.

„Ne“, kaza Al’Tor, prekidajući Tuon.

„Ali zacelo uviđaš da jedan vladar sa..."

„Ne“, tiho ponovi on, ali odlučnije. Opasnije. „Neću dozvoliti da niko više bude vezan tim vašim poganim povocima."

„Poganim? Oni su jedini način da se obuzdaju oni koji mogu da usmeravaju!"

„Pošlo nam je za rukom da stolećima preživimo bez njih."

„A vi ste..."

„Na to neću da pristanem", reče Al’Tor.

Tuonini stražari - uključujući i Selukiju - stisnuše zube, a vojnici se uhvatiše balčaka. Prekinuo ju je dva puta zaredom. Kćer Devet meseca. Kako može da bude toliko drzak?

On je Ponovorođeni Zmaj, eto kako. Ali njegove reči su glupost. On će se neumitno pokloniti pred njom kada postane carica. Proročanstva to zahtevaju. To zacelo znači da će se njegovo kraljevstvo priključiti carstvu.

Dopustila je da joj se taj razgovor istrgne iz ruku. Marat’damane su osetljiva tema za mnoge sa ove strane okeana. Verovatno razumeju koliko je razumno stavljati povoce tim ženama, ali teško im je da se odreknu svoje tradicije. Nema sumnje da je za njih baš zbog toga toliko uznemirujuće da razgovaraju o tim stvarima.

Mora da potera razgovor u drugom smeru. Da navede priču na nešto što će Ponovorođenog Zmaja izbaciti iz ravnoteže. Posmatrala ga je. „Hoće li naš razgovor biti samo ovakav?", upita ga ona. „Sedimo jedno naspram drugog i razgovaramo samo o razlikama?"

„A o čemu ćemo drugom da razgovaramo?", odvrati Al’Tor.

„Možda imamo nešto zajedničko."

„Čisto sumnjam da imamo zajedničke stvari koje su nešto važne."