Oluja na obzorju полностью

„To je besmisleno", odgovori on. „I bes je besmislen. Ni jedno ni drugo osećanje neće izmeniti činjenice, a činjenica je da više nemam vremena da ga traćim na Seanšane. Moraćemo dopustiti mogućnost da nas napadnu s leđa, jer ćemo poći u Poslednju bitku bez zavođenja reda u Arad Domanu. To baš i nije najbolje moguće rešenje, ali tako biti mora.“

Vazduh se zamreška iznad Randa i tu se pojavi neka planina. Predviđanja su tako česta pojava oko Randa da Min obično primorava sebe da ne obraća pažnju na njih, ako nisu nova - mada je znala da nekim danima provodi vreme pokušavajući da ih sve razabere i razvrsta. Ovo predviđanje je bilo novo, pa joj je stoga privuklo pažnju. Ogromna planina, napukla s jedne strane, tako da se niz tu njenu padinu proteže krezuba rupa. Zmajeva planina? Bila je u mrkim senkama, kao da ih bacaju oblaci visoko iznad nje. To je baš čudno; svaki put kada je videla tu planinu, sezala je u nebo više i od oblaka.

Zmajeva planina u senci. To će u budućnosti biti važno za Randa. Je li to sićušna tačka svetlosti koja s nebesa obasjava vrh planine?

Predviđanje nestade. Mada je Min znala šta neka od njih znače, ovo ju je zbunilo. Uzdahnu, pa se zavali u crvenu naslonjaču. Knjige su joj bile razbacane po podu; sve više vremena provodi u svom izučavanju, delimično zbog toga što oseća Randovu potrebu za žurbom, a delimično zbog toga što ne zna šta drugo da radi. Volela je da misli kako je u stanju da se stara o sebi - i počela je da o sebi misli kao o Randovoj poslednjoj liniji odbrane. Međutim, otkrila je koliko je zapravo korisna kao „poslednja linija odbrane". Bila je korisna kao dete! Zapravo, bila je smetnja i alatka koju je Semirhag iskoristila protiv njega. Uvredila se kada joj je Rand predložio da je pošalje negde i izribala ga je zbog toga što mu je tako nešto uopšte i sinulo. Da je pošalje negde! Da bi bila bezbedna? To su budalaštine! Ona može da se stara o sebi.

Tako je mislila. Sada je uvidela da je on bio u pravu.

Zbog toga se osećala loše, pa je proučavala knjige i pokušavala da mu se sklanja s puta. On se tog dana promenio, kao da se neka svetlost ugasila u njemu. Svetiljka je utrnula, njeno ulje se istrošilo, tako da je ostalo samo kućište. Sada je on drugačije gleda. Kada je te oči pogledaju, da li vide samo smetnju?

Ona zadrhta i pokuša da odagna te misli iz glave.

Rand obu čizme, pa im sape kopče.

Ustade i pruži ruku da uzme mač, naslonjen na njegov kovčeg sa odećom. Crne kanije, oslikane crvenim i zlatnim zmajem, presijavale su se na svetlosti. Oni učenjaci su ispod potonulog kipa našli baš čudno oružje. Mač je delovao tako drevno. Da li ga Rand danas nosi kao znamenje nečega? Možda znak da ide u bitku?

„Krećeš na nju, zar ne?“, upita ga Min, i ne znavši da će to učiniti. „Grendal.“

„Moram da popravim ono što mogu“, odgovori Rand, pa isuka drevni mač iz kanija i pogleda sečivo. Na njemu nije bilo belega čaplje, ali čelik se belasao na sjaju svetiljke, tako da su se u metalu videle vijugave linije, tamo gde je prilikom kovanja bio presavijan. Rand je tvrdio da je to sečivo bilo iskovano pomoću Moći. Izgleda da zna nešto u vezi s njim što ne želi da podeli s drugima.

Rand odsečno vrati sečivo u crne kanije, pa je pogleda. „Popravi ono što možeš, i ne gubi živce u vezi sa onim što ne možeš. To mi je Tam jednom prilikom rekao. Arad Doman će morati da se sam odupre Seanšanima. Poslednje što mogu da učinim za ovdašnji narod jeste da uklonim jednu od Izgubljenih s njihovog tla.“

„Rande, možda te ona čeka“, kaza mu Min. „Je li ti sinulo da je onaj dečak kog je Ninaeva otkrila možda mamac? Možda je njegova svrha i bila da bude otkriven i da te tako namami u zamku?“

On se pokoleba, pa odmahnu glavom. „On nije bio obmana, Min. Možda bi Mogedijen pokušala da izvede takvu varku, ali ne Grendal. Ona bi bila previše zabrinuta zbog mogućnosti da joj se tako uđe u trag. Moramo da budemo brzi, pre nego što do nje stigne glas da je ugrožena. Moram smesta da napadnem."

Min ustade.

„Zar polaziš?", upita je Rand, kao da je iznenađen time.

Ona pocrvene. Šta ako susret s Grendal pođe po zlu, kao što je pošao onaj sa Semirhag? Šta ako opet budem alatka protiv njega?

„Da“, odgovori mu ona, makar samo da bi dokazala sebi kako ne odustaje. „Naravno da idem. I ne pomišljaj da me ostaviš za sobom!"

„Ne bih ni u ludilu", bezizražajno odgovori on. „Hajde.“ Očekivala je više rasprave.

On onda sa noćnog stočića uze statuicu muškarca koji visoko drži jednu kuglu. Okrenu ter’angreal u ruci, gledajući ga, a onda pogleda Min, kao da je izaziva. Ona ništa ne reče.

Rand onda tutnu statuicu u džep zašiven na kaputu, pa izađe iz sobe, noseći za pojasom onaj drevni mač, iskovan pomoću Moći.

Min požuri za njim. Rand pogleda dve Device koje su držale stražu pred vratima. „Idem u bitku“, kaza im. „Povedite ne više od dvadeset."