Oluja na obzorju полностью

Koraci u hodniku privukoše Mininu pažnju i nekoliko trenutaka kasnije jedan sluga uvede Ninaevu i napirhtanog Ramšalana, s njegovom šiljatom bradom i tankim brčićima. Danas je na kraju brade nosio zvončiće, a na obrazu crni somotski lažni mladež, takođe u obliku zvona. Na sebi je imao široku svilenu zelenu i plavu tuniku dugačkih i širokih rukava, ispod koje se videla čipkana košulja. Min ni najmanje nije briga za ono što moda nalaže - taj čovek izgleda potpuno besmisleno. Kao nekakav razdrljeni paun.

„Moj gospodar me je zvao?" kaza Ramšalan, razmetljivo se klanjajući prema Randu.

Rand se nije ni okrenuo od karte. „Ramšalane, imam jednu zagonetku za tebe", reče mu. „Hoću da čujem šta misliš."

„Molim te, ne oklevaj, gospodaru!"

„Reci mi, onda, sledeče: kako da nadmudrim neprijatelja za kog znam da je pametniji od mene?"

„Milostivi", Ramšalan se opet pokloni, kao da se brine zbog toga što ga Rand nije video prvi put, „zacelo pokušavaš da me prevariš! Niko nije pametniji od tebe."

„Voleo bih da je to tačno", tiho odvrati Rand. „Suočen sam s nekima od najlukavijih ljudi u istoriji. Moja trenutna neprijateljica razume kako tuđi umovi rade u toj meri da joj ja nikada neću biti ravan. Dakle, kako da je porazim? Ona će nestati istog trena kada joj zapretim i pobeći će u neko od desetak drugih utočišta, koja je sasvim sigurno pripremila. Neće se protiv mene boriti prsa u prsa, ali ako uništim njenu tvrđavu iznenadnim napadom, u opasnosti sam da dozvolim da ona pobegne, a da ne saznam jesam li je dokrajčio."

„To je zaista teška muka, milostivi", odgovori Ramšalan. Delovao je zbunjeno.

Rand klimnu, kao da to upućuje samome sebi. „Moram joj se zagledati u oči, pogledati joj u dušu i znati da je to ona, a ne nekakva varka. To moram učiniti a da je ne uplašim toliko da se da u beg. Kako? Kako da ubijem neprijatelja koji je pametniji od mene, kog je nemoguće iznenaditi - ali koji takođe ne želi da se suoči sa mnom?"

Ramšalan je delovao ophrvano tim pitanjima. „Ja... Moj gospodaru, ako je tvoj neprijatelj tako pametan, možda bi najbolje bilo da za pomoć zamoliš nekoga pametnijeg?"

Rand se okrenu da ga pogleda. „Sjajan predlog, Ramšalane. Možda sam to upravo učinio."

Čovek nabubre od ponosa. On misli da ga je Rand zato pozvao!, shvati Min. Morala je da sakrije smešak tako što je okrenula glavu i prinela šaku ustima.

„Da ti imaš takvog neprijatelja, Ramšalane, šta bi ti učinio?", upita Rand. „Postajem nestrpljiv. Odgovori mi."

„Sklopio bih savezništvo, milostivi", smesta odvrati Ramšalan. „Svako ko je toliko moćan, po mom mišljenju je bolji prijatelj nego neprijatelj."

Budala, pomisli Min. Ako ti je neprijatelj u toj meri lukav i nemilosrdan, savezništvo s njim završilo bi se jedino bodežom zarivenim u tvoja leđa.

„Još jedan izvanredan predlog", tiho kaza Rand. „Ali i dalje mi je zanimljiva tvoja prva primedba. Kažeš da su mi potrebni saveznici pametniji od mene - i to je živa istina. Dakle, vreme je da kreneš."

„Milostivi?" upita Ramšalan.

„Ti ćeš biti moj izaslanik", odgovori Rand i mahnu. Kapija iznenada rascepi vazduh na suprotnoj strani prostorije, rasekavši tepih na podu. „Previše domanskih krvorođenih krije se po čitavoj zemlji. Hteo bih da mi oni budu saveznici, ali nemam vremena da tražim svakog od njih ponaosob. Srećom, imam tebe da im se u moje ime obratiš."

Ramšalan je delovao uzbuđeno zbog te mogućnosti. Min je kroz kapiju videla visoke borove, a vazduh koji je dopirao s druge strane beše svež i hladan. Ona se okrenu i pogleda Ninaevu - koja je opet bila odevena u plavo i belo. Aes Sedai je proračunatim pogledom posmatrala to što se dešava i Min je u izrazu Ninaevinog lica videla sopstvena osećanja. Šta li je Rand namerio?

„Iza one kapije", reče Rand, „zateći ćeš jednu padinu koja vodi ka drevnoj palati u kojoj živi porodica domanskih trgovaca i nižeg plemstva. To je prvo od mnogih mesta na koja ću te poslati. Idi tamo u moje ime i potraži vladaoce te utvrde. Vidi jesu li voljni da me podrže - i da li uopšte i znaju za mene. Ponudi im nagrade za savezništvo; budući da si se pokazao pametnim, prepustiću tebi da odrediš sve uslove. Meni takvi pregovori ne idu od ruke."

„Da, milostivi!" odgovori taj čovek, još više se kočopereći, premda je kapiju odmeravao zabrinuto i s nepoverenjem prema Jednoj moći, naročito kada je usmerava muškarac - što većina ljudi i oseća. Kada bi mu se pružila prilika, taj čovek bi obrnuo ćurak isto kao kada je gospa Čadmar pala. Šta li je Randu na pameti kad šalje tog naduvenka da se susretne s Grendal?

„Polazi", naredi mu Rand.

Ramšalan načini nekoliko kolebljivih koraka prema kapiji. „Ovaj, moj gospodaru Zmaju, mogu li dobiti nekakvu pratnju?"