Oluja na obzorju полностью

„Bez obzira na to", nastavi Egvena, „ja imam Tel’aran’riod. Danju je moje telo zatočeno, ali noću mi je duša slobodna. A svaki dan koji izdržim zapravo je još jedan dokaz da Elaidina volja nije zakon. Ona ne može da me slomi. Ostale joj pružaju sve manju podršku. Veruj mi.“

Sijuan klimnu glavom. „U redu“, reče i ustade. „Ti jesi Amirlin."

„Naravno da jesam“, rasejano kaza Egvena.

„Ne, Egvena", objasni joj Sijuan. „To sam ti rekla od srca."

Egvena se iznenađeno okrenu. „Ali ti si oduvek verovala u mene!"

Sijuan izvi obrvu. „Makar", kaza Egvena, „skoro od samog početka."

„Oduvek sam verovala da možeš da postigneš mnogo", ispravi je Sijuan. „Pa, sada si to ostvarila. Makar nešto od toga. Dovoljno toga. Kako god da ova oluja protutnji, jedno si dokazala - zaslužuješ da budeš na tom položaju. Svetlosti, devojko, možda ćeš na kraju biti najbolja Amirlin za koju je ovaj svet znao još od vladavine Artura Hokvinga!" Ona se uskoleba. „Pazi, meni to nije ni najmanje lako da priznam."

Egvena uze Sijuan za ruke i nasmeši se. Ma, Sijuan skoro da su zasuzile oči od ponosa! „Sve što sam postigla jeste da budem bačena u ćeliju."

„Ali to si učinila kao Amirlin, Egvena", objasni joj Sijuan. „Sada bi trebalo da se vratim. Neke od nas ne mogu da provode dane odmarajući se, kao što ti možeš. Potreban nam je pravi san, inače se onesvešćujemo dok peremo rublje." Ona se namršti pa pusti Egveni ruke.

„Mogla bi da mu kažeš da..."

„E za to neću ni da čujem", odvrati Sijuan i pripreti Egveni prstom. Zar je zaboravila kako je upravo pohvalila Egvenu kao Amirlin? „Dala sam reč i pretvoriću se u riblji drob pre nego što je prekršim."

Egvena trepnu. „Ne bi mi ni nakraj pameti bilo da te na to teram", kaza, skrivajući smešak kada je primetila da Sijuanina senovita prilika sada u kosi ima jarkocrvenu traku. „Hajde, idi sada."

Sijuan odsečno klimnu, pa sede i sklopi oči. Lagano izblede iz Tel’aran’rioda.

Egvena se pokoleba, gledajući mesto na kom je Sijuan bila. Verovatno je vreme da se vrati običnom sanjanju i da dopusti svom umu da se odmori. Ali vraćanje u obične snove bilo bi korak prema buđenju, a kada se bude probudila - naći će se u onoj skučenoj tamnici i zagušljivom mraku. Žudela je da ostane u Svetu snova samo još malo duže. Nosila se mišlju da ode u Elejnine snove i da zatraži sastanak... ali ne, to bi trajalo predugo, pod pretpostavkom da Elejna uopšte može da natera svoj ter’angreal za snevanje da proradi. U poslednje vreme, to joj retko polazi za rukom.

Odjednom ode iz Tar Valona, a obućareva radnja nestade za njom.

Pojavila se u taboru pobunjenih Aes Sedai. Možda je glupo to što je odabrala to mesto za posetu. Ako u Svetu snova ima Prijatelja Mraka ili Izgubljenih, lako je moguće da drže na oku taj tabor u pokušaju da otkriju šta god mogu, baš kao što Egvena ponekad obilazi Amirlininu sobu u Tel’aran’riodu kako bi pokušala da otkrije šta Elaida namerava. Ali Egvena je morala da dođe tu. Nije postavljala pitanje zašto - jednostavno je osećala da je tako.

Logorske ulice bile su blatnjave, raskopane točkovima kola u prolazu. Nekada samo polje, to područje koje su zazele Aes Sedai pretvorilo se u... nešto. Delimično ratni tabor, pošto su Brinovi vojnici podigli prstenasti logor oko njih. Delimično gradić, mada nijedna varoš nikada nije mogla da se pohvali tolikim brojem Aes Sedai, polaznica i Prihvaćenih. A delom je to bio i spomenik slabosti Bele kule.

Egvena se zaputila niz glavnu ulicu, gde je korov najpre izgažen u blato, a onda blato utabano u put. Ulica je bila omeđena pločnicima, a ravno zemljište okolo bilo je prekriveno šatorima. Ljudi nije bilo, sem povremenog prolaznog tračka nekog spavača koji je zabasao u Tel’aran’riod. Ovde, trenutni blesak neke žene u lepoj zelenoj haljini. Možda je reč bila o usnuloj Aes Sedai, premda je verovatnije posredi neka služavka koja zamišlja da je kraljica. Onde neka žena u belom - žena suve plave kose, prestara da bi bila polaznica. Premda to više nije bitno. Knjiga polaznica je davno trebalo da bude otvorena za sve. Bela kula je preslaba da bi odbila bilo šta što joj pruža snagu.

Obe žene nestale su bezmalo jednako brzo kao što su se pojavile. Malo sanjača dugo boravi u Tel’aran’riodu; da bi čovek tu ostao duže, potrebna mu je ili izrazita veština - kao u Egveninom slučaju - ili ter’angreal nalik na onaj prsten koji Sijuan koristi. Postoji i treći način - da neko upadne u živi košmar. Hvala Svetlosti, toga nije bilo.

Čudno je bilo videti tabor tako prazan. Egvena je odavno prestala da oseća uznemirenost zbog jezivog odsustva ljudi u Tel’aran’riodu. Ali taj tabor je po nečemu drugačiji. Izgleda kao što bi ratni logor izgledao nakon što su svi vojnici pobijeni na bojištu. Napušten, ali kao da i dalje govori o životima onih koji su boravili u njemu. Egvena se osećala kao da može da vidi podelu o kojoj je Sijuan pričala, šatore pribijene jedan uz drugi nalik na busenje tek izniklog cveća.