Oluja na obzorju полностью

„Čak i zvanični ukor Dvorane biće dovoljan da je podrije", odgovori Egvena. „Moj otpor, moje odbijanje da uteknem iz zatočeništva - nešto znače. Predstavnice su dolazile da me posete! Kada bih pobegla, izgledalo bi kao da sam popustila pred Elaidom.“

„Zar te nije proglasila Prijateljicom Mraka?“, upita Sijuan.

Egvena se pokoleba. Da, Elaida to jeste učinila, ali nema nikakvog dokaza.

Zakon Kule je veoma zamršen i doći do odgovarajućih kazni i tumačenja ume da bude nezgodno. Tri zaveta bi sprečila Elaidu da koristi Jednu moć kao oružje, te je Elaida stoga morala da misli kako ono što je radila nije bilo kršenje zaveta. Ili je otišla dalje nego što je nameravala, ili je zaista smatrala da je Egvena Prijateljica Mraka. To bi mogla da iznese u svoju odbranu; to drugo bi je lišilo većeg dela krivice, ali ono prvo bi bilo daleko lakše za dokazivanje.

„Mogla bi da uspe u tome da izdejstvuje tvoju osudu", reče joj Sijuan, očigledno razmišljajući u istom smeru. „Onda bi ti bila određena za pogubljenje. Šta onda?“

„Neće uspeti u tome. Nema nikakvog dokaza da sam ja Prijateljica Mraka, pa Dvorana neće dopustiti tako nešto."

„A šta ako grešiš?"

Egvena se pokoleba. „U redu. Ako Dvorana zaključi da me treba pogubiti, dopustiću da me izbavite. Ali ne do tada, Sijuan. Ne do tada."

Sijuan frknu. „Majko, možda ti se neće pružiti prilika. Ako ih Elaida zastraši, delaće veoma brzo. Kazne koje ta žena deli umeju da budu brze kao olujni vetrovi i da te iznenade. Ja to pouzdano znam."

„Ako se to desi", odvrati Egvena, „moja smrt će biti pobeda. Elaida će biti ta koja je odustala, a ne ja."

Sijuan odmahnu glavom, mrmljajući: „Tvrdoglava je kao stubište."

„Sijuan, završile smo s ovim razgovorom", strogo joj reče Egvena.

Sijuan uzdahnu, ali ništa ne odgovori. Činilo se kao da je toliko usplahirena da ne može da sedi, pa je zato zanemarila stoličicu na suprotnoj strani prostorije i prišla izlogu sa Egvenine desne strane.

U obućarevoj prodavnici videli su se znaci velikog prometa. Širok pult delio je prostoriju na pola, a na zidu iza njega bilo je na desetine niša, tek tolikih da u njih stanu cipele. Povremeno je većina njih bila napunjena izdržljivim radničkim cipelama od kože ih platna, čije su vrpce visile iz niša, ih su im se kopče belasale na avetinjskoj svetlosti Tel’aran’rioda. Ali kad god bi Egvena bacila pogled ka zidu, cipele su menjale mesta, neke su nestajale a druge bi se pojavljivale. Ne zadržavaju se dugo u tim svojim nišama u stvarnom svetu, i zato u Svetu snova za sobom ostavljaju samo nejasne slike.

Prednja polovina radnje bila je prepuna stoličica za mušterije. Cipele na zadnjem zidu bile su različitih veličina i krojeva, a tu su bile i probne cipele za određivanje veličine. Čovek uđe u radnju, isproba cipele za određivanje veličine, a onda se odluči kako će mu cipela izgledati. Obućar - ili verovatnije njegovi šegrti - onda prave cipele, koje mušterije kasnije kupuju. Na širokom staklenom izlogu belim slovima bilo je ispisano obućarevo ime - Naorman Mašinta - a pored imena je bio ispisan sitan broj „tri“. Dakle, to je treće pokoljenje Mašinta koje drži tu radnju. To uopšte nije bila retkost među građanima. Zapravo, onaj deo Egvene koji je i dalje bio pod uticajem Dveju Reka smatrao je čudnim to da neko uopšte i razmišlja da napusti zanat svog roditelja i da se opredeli za neki drugi, ako nije treće ili četvrto dete.

„Sada kada smo završili s očiglednim stvarima", nastavi Egvena, „kakve su vesti?"

„Pa“, poče Sijuan, naslanjajući se na izlog i zureći u jezivo praznu tarvalonsku ulicu. „Jedan tvoj stari poznanik nedavno je došao u logor."

„Zaista?", rasejano upita Egvena. „Ko?“

„Gavin Trakand."

Egvena se lecnu. To je nemoguće! Gavin je prilikom pobune stao na Elaidinu stranu. On ne bi prešao na stranu pobunjenica. Je li zarobljen? Ali Sijuan to nije tako sročila.

Egvena se na tren pretvori u ustreptalu devojku, upletenu u moćnu zamku njegovih prošaptanih obećanja. Međutim, pođe joj za rukom da zadrži obličje Amirlin i prisili sebe da se u mislima vrati na sadašnji trenutak, upinjući se da zvuči nehajno dok je odgovarala. „Gavin?" upita ona. „Baš neobično. Ne bih očekivala da ga tu zateknem."

Sijuan se nasmeši. „To si lepo izvela", pohvali je. „Mada si predugo zastala, a kada si pitala za njega, bila si previše nehajna. Zbog toga te je bilo lako pročitati."

„Svetlost te oslepela", odbrusi Egvena. „Zar je to opet neko iskušavanje? Je li on zaista tu?“

„Držim se zaveta, hvala na pitanju", uvređeno odvrati Sijuan. Egvena je bila jedna od retkih koje su znale da je zbog umirivanja i potonjeg Lečenja Sijuan oslobođena Tri zaveta. Ali, baš kao Egvena, odabrala je da svejedno ne laže.

„Bilo kako bilo", nastavi Egvena, „pomislila bih da je prošlo vreme da budem iskušavana."

„Majko, iskušavaće te svi s kojima se budeš susretala", odgovori Sijuan. „Moraš biti spremna na iznenađenja; može se desiti da ti neko u pola dana ili u pola noći pripremi iznenađenje, samo da bi video kako ćeš se poneti."