Oluja na obzorju полностью

„Baš ti hvala", hladno joj kaza Egvena. „Ali zaista mi nije potrebno podsećanje."

„Zar nije?" upita Sijuan. „To zvuči kao nešto što bi Elaida rekla."

„To nije pošteno!"

„Dokaži", samozadovoljno odvrati Sijuan.

Egvena natera sebe da se smiri. Sijuan je u pravu. Bolje da prihvati njen savet, naročito kada je taj savet dobar, nego da se buni. „Naravno, u pravu si", kaza Egvena, pa zagladi haljinu preko kolena, istovremeno gladeći bore od mrštenja na licu. „Ispričaj mi o Gavinovom dolasku."

„Ne znam ništa više od toga", priznade Sijuan. „Zaista je trebalo da to spomenem juče, ali naš sastanak je bio prekinut." Sada se češće sastaju - svake noći za vreme Egveninog zatočeništva - ali juče je nešto probudilo Sijuan pre nego što su završile razgovor. Kazala joj je da je posredi bio mehur zla u pobunjeničkom taboru, zbog kog su šatori oživeli i pokušali da zadave ljude. Troje je poginulo, a među njima i jedna Aes Sedai.

„U svakom slučaju", nastavi Sijuan, „Gavin nije rekao mnogo toga što sam ja mogla da čujem. Mislim da je ovde zato što je čuo da si ti zarobljena. Kada je stigao, napravio je izvanrednu pometnju, ali sada boravi u Brinovom zapovedničkom položaju i stalno odlazi kod Aes Sedai. O nečemu razmišlja i stalno odlazi na razgovore s Romandom i Lelejnom."

„To je za brigu."

„Pa, one jesu očigledna vlast u taboru", reče joj Sijuan. „Osim kada Šerijam i ostale uspeju da otrgnu malo uticaja od njih. Stvari nisu pošle po dobru bez tebe; taboru je potrebno vodstvo. Zapravo, žudimo za njim kao što izgladneli ribar žudi za ulovom. Pretpostavljam da je to zbog toga što Aes Sedai vole red. To...“

A onda ućuta. Verovatno je htela da opet pritisne Egvenu da ova prihvati pokušaj spasavanja. Pogleda je, pa nastavi. „Pa, majko, bilo bi dobro za nas da se vratiš. Što si duže van logora, to su podele veće. Sada skoro da se vidi linija razdvajanja posred tabora. Romanda s jedne, Lelejna s druge strane, a između njih sve manji broj onih koje ne žele da se opredele."

„Ne možemo da priuštimo još jednu podelu", reče Egvena. „Ne među sobom; moramo se pokazati snažnijima od Elaide."

„Bar nismo podeljene po ađasima", odgovori Sijuan, kao da se brani.

„Podele i podvajanja", kaza Egvena i ustade. „Zadevice i svađe. Sijuan, mi smo bolje nego što bi se po tome reklo. Saopšti Dvorani kako želim da se sastanem s njima. Možda za dva dana. Sutra ćemo se nas dve ponovo videti."

Sijuan kolebljivo klimnu. „U redu."

Egvena je pogleda. „Misliš da to nije pametno?"

„Ne“, odgovori Sijuan. „Brinem se zbog toga koliko se ti iznuruješ. Amirlin mora da nauči da štedi snagu; neke druge na tvom mestu pretrpele su neuspeh ne zbog toga što nisu bile u stanju da iznesu veličinu, već zbog toga što su se previše istrošile, trčeći onda kada je trebalo da šetaju."

Egvena se suzdrža da ne istakne kako je Sijuan dobar deo svog vremena na položaju Amirlin jurila strmoglavom brzinom. Ali moglo bi se i reći da se Sijuan jeste istrošila i da je zbog toga pala. Ko je bolje upoznat s tim opasnostima od onoga ko je zbog toga toliko nastradao?

„Zahvalna sam na savetu, kćeri", odgovori Egvena. „Ali zaista, nema mnogo razloga za zabrinutost. Dane provodim u samoći, uz povremeno batinanje čisto da mi ne bude dosadno. Ovi noćni sastanci pomažu mi da preživim." Ona zadrhta i skrenu pogled sa Sijuan na prozor koji gleda na prljavu i praznu ulicu.

„Je li ti teško da to izdržiš?", tiho upita Sijuan.

„Ćelija je toliko uska da mogu istovremeno dodirnuti naspramne zidove", odgovori Egvena. „A nije ni preterano dugačka. Kada legnem, moram da skupim kolena. Ne mogu da ustanem, budući da je tavanica tako niska da moram da se pogurim, a ne mogu ni da sednem bez bola, pošto me više ne Leče između batina. Slama je stara i grebe me. Vrata su debela i pukotine ne propuštaju mnogo svetlosti. Nisam ni znala da u Kuli ima ovakvih ćelija." Ona pogleda Sijuan. „Kada u potpunosti preuzmem vlast Amirlin, ta ćelija i svaka njoj slična biće uklonjene, vrata iščupana iz šarki a ćelije ispunjene ciglama i malterom."

Sijuan kimnu. „Postaraćemo se za to."

Egvena se opet okrenu i sa stidom primeti da je dopustila da joj se haljina preobrazi u kadin’sor kakav nose aijelske Device, sa sve kopljima i lukom na leđima. Ona natera odeću da se vrati u pređašnje obličje, pa duboko udahnu. „Niko ne bi trebalo da bude tako zatočen", kaza, „čak ni..."

Sijuan se namršti kada Egvena zaćuta. „Šta si to krenula da kažeš?"

Egvena odmahnu glavom. „Upravo mi je sinulo kako mora da je Randu bilo ovako. Ne - još gore. Priče kažu da je bio zatvoren u kutiju manju od moje ćelije. Ja bar mogu deo večeri provesti u razgovoru s tobom. On nije imao nikoga. Nije imao ni veru da batine koje prima nešto znače." Svetlost dala da ona ne mora da trpi zatočeništvo onoliko dugo kao on. Njeno za sada traje samo nekoliko dana.

Sijuan zaćuta.