Oluja na obzorju полностью

Pošto nema ljudi, lepo je videla obrasce i nevolje koje ti obrasci nagoveštavaju. Egvena možda optužuje Elaidu zbog rascepa među ađasima u Beloj kuli, ali i Egvenine Aes Sedai počele su da se rasipaju. Pa, ne može se desiti da se tri Aes Sedai sastanu a da dve od njih ne sklope savezništvo. Zdravo je da žene kuju planove i da se pripremaju; nevolja je kada počnu da druge sebi slične posmatraju kao neprijateljice, a ne samo takmace.

Nažalost, Sijuan je u pravu. Egvena ne može da troši još vremena nadajući se da će doći do pomirenja. Šta ako Bela kula reši da ne svrgava Elaidu? Šta ako se rascepi između ađaha nikada ne zaleče, uprkos napretku koji je Egvena ostvarila? Šta onda? Rat?

Postoji još jedna mogućnost, koju nijedna od njih nije pomenula: da se trajno dignu ruke od pomirenja. Da se ustanovi druga Bela kula. To bi značilo da će Aes Sedai ostati slomljene, možda zanavek. Egvena zadrhta zbog te mogućnosti i od pomisli na to izbi joj koprivnjača.

Ali šta ako ne bude imala drugog izbora? Morala je da razmisli o posledicama toga - i zaključila je da su neizmerno teške. Kako će moći da ohrabre Srodnice ih Mudre da se vežu za Aes Sedai ako upravo Aes Sedai nisu ujedinjene? Dve Bele kule postale bi suprotstavljene sile, zbunjujući svetske vođe dok suprotstavljene Amirlin pokušavaju da se služe narodima za svoje svrhe. Verovatno bi i saveznici i neprijatelji izgubili strahopoštovanje prema Aes Sedai, a kraljevi bi mogli i da ustanove i sopstvene škole za žene nadarene za usmeravanje.

Egvena se pribra, hodajući blatnjavim putem, a šatori usput su se menjali, otvarali pa zatvarali, te opet otvarali na onaj neobičan neopipljivi način koji je odlika Sveta snova. Egvena je osetila kada joj se Amirlinina ešarpa pojavila oko vrata, ali preteška - kao da je izatkana od olova.

Ona će privoleti Aes Sedai iz Bele kule na svoju stranu. Elaida će pasti. Ali ako do toga ne dođe... onda će Egvena učiniti ono što bude nužno kako bi spasla narod i svet koji su suočeni s Tarmon Gai’donom.

Ona se udalji od logora, a šatori, izrovani drumovi i prazne ulice ostaše za njom. Opet nije bila sigurna kuda će je um odvesti. Putovanje Svetom snova na taj način - dopuštanje da je potreba usmerava - može biti opasno, ali takođe veoma prosvetljujuće. U ovom slučaju, nije tragala za nekim predmetom, već za znanjem. Šta je to što joj je potrebno da zna, šta je to što joj je potrebno da vidi?

Njeno okruženje se zamuti, pa opet razbistri. Nalazila se usred malog logora, a vatra se pušila u ognjištu pored nje, tako da se pramičak dima vijugao prema nebu. To je baš neobično. Vatra je obično previše prolazna u Tel’aran’riodu. Uprkos dimu i narandžastom sjaju koji greje glatke rečne oblutke oko ognjišta, plamen se nije video. Ona baci pogled naviše, prema previše tmurnom olujnom nebu. Ta tiha oluja je još jedna nepravilnost kada je reč o Svetu snova, mada je u poslednje vreme postala toliko uobičajena da je više nije ni primećivala. Da li u tom mestu bilo šta može da se nazove uobičajenom pojavom?

Zgranu se kada ugleda šarena kola oko sebe - zelena, crvena, narandžasta i žuta. Jesu li tu bila pre nekoliko trenutaka? Nalazila se na velikoj čistini unutar avetinjske šume belih jasika. Žbunje je bilo gusto, a suva divlja trava ponegde je rasla u proređenim busenovima. Zarasli put krivudao je kroz drveće s njene desne strane; šarena kola stajala su u prstenu oko vatre. Četvrtasta vozila, s krovovima i zidovima nalik na sićušne zgrade, behu jarko obojena. Volovi se nisu odražavali u Svetu snova, ali tanjiri, čaše i kašike pojavljivali su se i nestajali s mesta pored ognjišta ili kolskih sedišta.

Bio je to tabor Putujućeg naroda, Tuata’ana. Zašto je došla na to mesto? Egvena rasejano obiđe ognjište, gledajući kola, sveže obojena tako da se na njima nisu videle ni pukotine ni mrlje. Taj karavan je daleko manji od onog u kom su Perin i ona tako davno bili, ali zrači istim osećajem. Skoro da je mogla da čuje svirale i bubnjeve i da zamisli da su oni treptaji oko ognjišta zapravo senke razigranih muškaraca i žena. Da li Tuata’ani i dalje plešu sada kada je nebo tako natmureno, a vetrovi toliko prepuni loših vesti? Ima li za njih mesta u svetu koji se priprema za rat? Troloci ne mare za Put lista. Da li ta družina Tuata’ana beži da se sakrije od Poslednje bitke?

Egvena sede na bočno stepenište jednih kola, licem okrenutih prema obližnjem ognjištu. Na trenutak pusti da joj se haljina preobrati u jednostavnu zelenu dvorečansku vunenu haljinu, nalik na onu koju je nosila u vreme provedeno s Putujućim narodom. Zagledala se u taj nepostojeći plamen, razmišljajući i promišljajući. Šta li je na kraju bilo sa Aramom, Raenom i Ilom? Verovatno su bezbedni negde u istom takvom logoru i čekaju da vide šta će Tarmon Gai’don učiniti svetu. Egvena se nasmeši, sećajući se kako je očijukala i plesala sa Aramom, dok se Perin mrštio od neodobravanja. Bilo je to jedno jednostavnije vreme, mada Krpari kao da su uvek bili u stanju da za sebe vreme pojednostave.