Brin ustade, pa se sagnu i izađe na pristanište, vezujući čamac. Vojnici u njegovom čamcu pođoše za njim, svako noseći mali smeđi zavežljaj. Šta li je to? Gavin nije primetio da ih tovare u čamce. Kada i poslednji vojnik u tom čamcu izađe na obalu, on odgurnu plovilo napred i pruži konopac vojniku u Sijuaninom čamcu. Kako se red nastavljao, vezivali su svaki čamac za onaj ispred njega. Poslednji vojnik će svoj čamac vezati za jedan stub u pristaništu i svi će čamci ostati na svojim mestima.
Gavin izađe na kameno pristanište kada na njega dođe red i potrča uz stepenište, koje je izlazilo u jednu uličicu. Nema sumnje da su taj ulaz u grad davno zaboravih svi sem ono malo prosjaka koji ga koriste kao sklonište. Nekoliko vojnika vezivalo je omanju skupinu takvih ljudi u zadnjem delu uličice. Gavin se namršti, ali ništa ne reče. Prosjaci najčešće prodaju tajne svakome ko je spreman da ih sasluša, a vesti o stotinu vojnika koji su se ušunjali u grad Garda Kule dobro bi platila.
Brin je stajao sa Sijuan na ulazu u uličicu, gledajući veću ulicu ispred nje. Gavin im se pridruži, sa šakom na balčaku. Ulice su bile prazne. Ljudi su se krili u svojim domovima, verovatno se moleći da napad ubrzo prođe.
Vojnici se prikupiše u uličici. Brin tiho naredi jednom odredu od deset vojnika da čuva čamce, a onda ostali otvoriše mekane smeđe zavežljaje, koje je Gavin ranije primetio, i iz njih izvadiše bele tunike. Navukoše ih preko glava, pa ih privezaše u pasu. Svaka je bila označena Plamenom Tar Valona.
Gavin tiho zazvižda, mada je Sijuan uvređeno stajala, podbočivši se. „Odakle ti to?“
„Naredio sam ženama u spoljnom logoru da ih sašiju“, odgovori Brin. „Uvek je pametno imati nekoliko primeraka neprijateljskih odora."
„To nije pristojno“, reče Sijuan i prekrsti ruke. „Služiti u Gardi Kule jeste sveta dužnost. Oni...“
„Oni su ti
Ona ga pogleda, ali zadrža jezik za zubima. Brin pregleda vojnike, pa klimnu glavom u znak odobravanja. „Ovo nikoga neće prevariti izbliza, ali poslužiće izdaleka. Izlazite na ulicu i stanite u stroj. Krenite brzim korakom prema Kuli, kao da žurite da pomognete u bici. Sijuan, jedna ili dve svetlosne kugle bile bi nam od pomoći da se bolje prerušimo - ako oni koji nas budu videli takođe vide Aes Sedai na našem čelu, pre će pretpostaviti da smo mi ono za šta se izdajemo."
Ona frknu, ali učini kako je tražio, stvorivši dve svetlosne kugle i postavivši ih da lebde u vazduhu pored njene glave. Brin izdade zapovest, pa čitav odred izađe iz uličice i stade u stroj. Gavin, Sijuan i Brin stadoše na čelo - Gavin i vojskovođa hodajući malčice ispred Sijuan, kao da su Zaštitnici - pa svi pođoše niz ulicu Strojevim korakom.
Sve u svemu, varka je bila veoma dobra. Čak bi i Gavin pri ovlašnom pogledu poverovao u to prerušavanje. Šta je prirodnije nego videti odred Garde Kule kako maršira ka napadačima, pod vodstvom Aes Sedai i njenih Zaštitnika? To je svakako pametnije nego što bi bio pokušaj da se stotinu ljudi u potaji provuče kroz gradske uličice, a da ih niko ne primeti.
Kada stigoše do dvorišta Kule, stupiše u košmar. Kroz oblake dima prosijavala je crvena svetlost požara, tako da je čitava Kula bila obmotana zlokobnim grimiznim sjajem. Zidovi nekada veličanstvene građevine bili su razvaljeni i puni rupa, a u nekoliko je palacao plamen. Rakeni su vladali vazduhom, obrušavajući se i kružeći oko Kule kao galebovi oko mrtvog kita na pučini. Kroz vazduh su se pronosili vrištanje i krici, a Gavina je grlo svrbelo od gustog i jetkog dima.
Brinovi vojnici usporiše kada su se približili Kuli. Izgleda da se napad odvija iz dva pravca. U podnožju Kule, s dva široka krila, sevala je svetlost. Dvorište je bilo zatrpano i mrtvima i ranjenima. Iznad njih, pri sredini Kule, iz nekoliko procepa u zidu ognjene kugle i munje sukale su prema napadačima. Ostatak Kule delovao je nemo i mrtvo, mada su se borbe zacelo odvijale u hodnicima.
Odred stade ispred gvozdenih kapija koje su vodile u Kulino dvorište. Bile su širom otvorene i nije bilo stražara. To je delovalo zlosutno. „Šta ćemo sada?" prošapta Gavin.
„Naći ćemo Egvenu", odgovori Sijuan. „Počećemo od podnožja, pa se spustiti u podrume. Danas je bila tamo zatvorena, pa je to verovatno prvo mesto koje bi trebalo da istražimo."
Kiša kamenih opiljaka pade s tavanice i zasu sto kada se Bela kula zatrese od još jednog praska. Serin opsova sebi u bradu, brišući opiljke sa stola, pa razmota jedan veliki pergament, stavljajući mu na uglove parčad jedne polomljene pločice.
