Oluja na obzorju полностью

Serin se okrenu i vide četiri Crvene sestre kako ulaze u prostoriju. Notaša je bila u beloj haljini, krvavoj s leve strane. Mada, ako je ta krv bila njena, ona beše Izlečena. Katerinina duga crna kosa bila je čupava i prepuna kamenih opiljaka. Druge dve žene bile su u pocepanim haljinama, a lica im behu umrljana pepelom.

„Kako se usuđuju da nas napadnu!", nastavi Katerina, prelazeći preko prostorije. Vojnici joj se skloniše s puta, a nekoliko manje uticajnih sestara, koje su se tu prikupile na Serinino naređenje, odjednom nađoše druga posla u uglovima dvorane. U daljini je grmelo, nalik na buku koja prati iluminatorske predstave.

„Očigledno je da se usuđuju zato što imaju i želje i načina", odgovori Serin, suzbijajući razdraženost i održavajući spokoj. S velikim poteškoćama. „Njihov napad se za sada pokazao izvanredno uspešan."

„Pa, ja preuzimam zapovedništvo ovde“, procedi Katerina. „Moramo da očistimo Kulu i da uklonimo sve do jednog od njih!“

„Ti nećeš preuzeti zapovedništvo", odlučno odvrati Serin. Nepodnošljiva žena! Spokojna, budi spokojna. „Niti ćemo poći u napad."

„A ti se usuđuješ da me zaustaviš?", upita Katerina, dok je sjaj saidara plamteo oko nje. „Jedna Smeđa?“

Serin izvi obrvu. „Otkad je to nadzornica polaznica viša od Predstavnice u Dvorani, Katerina?"

„Ja..."

„Egvena al’Ver je ovo predvidela", namršti se Serin. „Stoga možemo pretpostaviti da je tačno i sve drugo što nam je kazala o Seanšanima. Seanšani zarobljavaju žene koje mogu da usmeravaju i koriste ih kao oružje. Nisu doveli pešadiju; ne bi ni bilo moguće da pređu toliki put kroz neprijateljsko područje. To znači da je ovo otimačina, i da nameravaju da uhvate što je više sestara moguće.

Bitka se već previše odužila za jedan otimački pohod, možda i zbog toga što smo pružile tako jadan otpor, pa oni smatraju da ne moraju da žure. Bilo kako bilo, moramo da se ujedinimo i da ne odstupamo. Povući će se kada bitka postane teža za njih. Nismo ni u kakvom položaju da očistimo Kulu i da ih isteramo napolje."

Katerina se pokoleba, razmišljajući o tome. Napolju se oglasi još jedan prasak.

„Odakle se više to čuje?" razdraženo upita Serin. „Zar nisu napravih dovoljno rupa?"

„Serin Sedai, to nije usmereno na Kulu!“, doviknu joj jedan od vojnika koji su stajali u vrtu, odmah ispred dovratka.

U pravu je, shvatila je Serin. Kula se nije zatresla. A nije ni prošli put. „Šta gađaju? Ljude na tlu?"

„Ne, Aes Sedai!“, odgovori stražar. „Mislim da je to bila munja iz Kule, upućena s jednog od viših spratova na one leteće stvorove."

„Pa, makar neko uzvraća udarac", kaza Serin. „Odakle dopire?"

„Nisam video", odvrati vojnik, i dalje gledajući nebo. „Svetlosti, eno ga opet! I opet!" Crveno i žuto bleštanje probijalo se kroz dim što je kuljao u nebo i kupalo vrt u svetlo jedva vidljivo kroz vrata i prozore. Jedan raken vrisnu od bola.

„Serin Sedai!", viknu kapetan Čubajn, okrećući se od nekoliko ranjenih vojnika. Serin ih nije videla kada su ušli; svu pažnju bila je posvetila Katerini. „Ovi ljudi su došli s viših spratova. Izgleda da se odbrana usredsredila i na jedno drugo mesto i da im dobro ide. Seanšani prekidaju napad u podnožju da bi se usredsredili tamo."

„Gde?“, smesta upita Serin. „Tačno?"

„Dvadeset drugi, Aes Sedai. Severoistočna četvrt."

„Šta?“, upita Katerina. „Deo Smeđeg ađaha?"

Ne. To je ranije bilo tamo. Sada, pošto su se hodnici u Kuli promenili, u tom delu su... „Polazničke odaje", izusti Serin. To je zvučalo još besmislenije. „Kako za ime..." Tad ućuta blago razrogačivši oči . „Egvena."

Za Egvenu, svaki bezlični Seanšanin kog je obarala kao da je bio Rena. Egvena je stajala u rupi u zidu Bele kule, dok joj je vetar zanosio belu haljinu, mrsio joj kosu i urlao kao da je pratnja njenom besu.

Nije besnela neobuzdano. Bes joj je bio leden i usredsređen. Kula je u plamenu. To je Prorekla, to je Snevala, ali stvarnost je ispala daleko gora nego što se pribojavala. Da se Elaida pripremila za taj događaj, šteta bi bila daleko manja. Ali nema svrhe čeznuti za onim što se nije dogodilo.

Umesto toga, usredsredila je svoj bes - pravični bes, Amirlininu srdžbu. Rušila je to’rakena za to’rakenom s neba. Oni su daleko neokretniji od svojih sitnijih rođaka. Mora da ih je do sada oborila bar desetak, a njeni postupci su privukli pažnju onih napolju. Napad u podnožju je obustavljen i svi su se usredsredili na Egvenu. Polaznice su se na stepeništima borile protiv seanšanskih odreda i suzbijale ih. To’rakeni su leteli oko Kule, pokušavajući da uhvate Egvenu štitovima ih mlazevima ognja. Manji rakeni sevali su kroz vazduh, a vojnici sa samostrelima na njihovim leđima sve vreme su je streljali.