Ponovorođeni Zmaj полностью

...ne mogu još dugo da izdržim. Ako uskoro ne izađe... Izdrži! Izdržite, nek ste spaljene, ili ću vam svima počupati utrobe!

...divlja, majko! Ne možemo...

Glasovi se pretvoriše u brujanje, a brujanje u tišinu, ali onaj neprepoznatljivi glas ponovo progovori.

Put nazad ukazaće se samo jednom. Budi nepokolebljiva.

Treba platiti cenu da bi se postalo Aes Sedai.

Crni ađah čeka.

Uz vrisak pun besa i gubitka, Egvena se baci kroz luk, dok se on presijavao kao od toplote. Skoro požele da ga promaši i padne u smrt.

Svetlost je iscepka vlakno po vlakno, raseče vlakna na vlati, podeli vlati na pramičke ništavila. Sve se rasu na svetlu. Zauvek.

Svetlost je pokida, iseče i spali. Padala je i gorela, zauvek. Zauvek.

Egvena iskorači iz srebrnog luka, hladna i ukočena od besa. Želela je da ledeni gnev može da porekne plamen koga se sećala. Telo joj se sećalo da je gorelo, ali druga sećanja vređala su je i pekla daleko dublje. Bes hladan kao smrt.

„Da li samo to za mene postoji?“ – gnevno upita. „Da ga iznova i iznova napuštam? Da ga izdajem i ne uspevam da mu pomognem, iznova i iznova? Da li je to sve što za mene postoji?“

Odjednom shvati da nije sve kao što bi trebalo da bude. Amirlin je sada bila tu, kao što su Egvenu učili da će biti, i sestra iz svakog Ađaha, ali gledale su je zabrinuto. Sada su na svakom mestu oko ter’angreala sedele po dve Aes Sedai, lica oblivenih znojem. Ter’angreal je brujao, skoro vibrirao, a belu svetlost unutar lukova kidali su siloviti raznobojni mlazevi.

Sjaj saidara nakratko obavi Šerijam dok je dodirivala Egvenu po glavi, ponovo je naježivši. „Dobro je.“ Nadzornica polaznica zvučala je kao da joj je laknulo. „Nije ozleđena.“ Kao da to nije očekivala.

Aes Sedai naspram Egvene kao da se opustiše. Elaida duboko uzdahnu, a onda žurno ode po poslednji putir. Samo se Aes Sedai oko ter’angreala nisu opustile. Brujanje se smanjilo, a svetlost počela da treperi, što je bio znak da se ter’angreal smiruje, ali te Aes Sedai delovale su kao da se bore s njim za svaki pedalj.

„Šta... Šta se desilo?“ – upita Egvena.

„Ćuti“, odvrati Šerijam, ali nežno. „Za sada, ćuti. Dobro si – to je najvažnije – i moramo da završimo ceremoniju.“ Elaida priđe, skoro trkom, i dodade Amirlin poslednji srebrni putir.

Egvena je samo na trenutak oklevala pre no što je klekla. Šta se desilo?

Amirlin polako isprazni putir iznad Egvenine glave. „Oprana si od Egvene al’Ver iz Emondovog Polja. Očišćena si od svih veza koje su te spajale sa svetom. Došla si nam čista u srcu i duši. Ti si Egvena al’Ver, Prihvaćena Bele kule.“ Poslednja kap pade na Egveninu kosu. „Sada si naša.“

Poslednje reči kao da su imale neko posebno značenje, samo između Egvene i Amirlin. Amirlin pruži putir jednoj Aes Sedai i izvadi zlatni prsten u obliku zmije koja grize sopstveni rep. Egvena nije mogla a da ne zadrhti dok je dizala levu šaku, i ponovo kada joj Amirlin stavi prsten Velike zmije na srednji prst. Kada bude postala Aes Sedai, nosiće prsten na kome god prstu bude htela, ili ga uopšte neće ni nositi, ako bude potrebno da sakrije ko je, ali Prihvaćene ga tu nose.

Sva ozbiljna, Amirlin je diže na noge. „Dobro došla, kćeri“, reče i poljubi je u obraz. Egvena se iznenadi kada oseti uzbuđenje. Ne dete, već kćeri. Ranije je uvek bila dete. Amirlin je poljubi i u drugi obraz. „Dobro došla.“

Udaljivši se za korak, Amirlin je odmeri pogledom, ali obrati se Šerijam: „Neka se osuši i obuče, pa se onda uverite da je dobro. Pazi, uverite se.“

„Sigurna sam, majko.“ Šerijam je zvučala iznenađeno. „Videla si kada sam je ispitala.“

Amirlin nešto progunđa i pogled joj odluta ka ter’angrealu. „Nameravam da saznam šta je večeras pošlo po zlu.“ Zaputila se u pravcu u kome je gledala, a suknje su joj preteči šuštale. Večina drugih Aes Sedai pridružiše joj se oko ter’angreala, koji više nije bio ništa do srebrna struktura načinjena od lukova na prstenu.

„Majka je zabrinuta za tebe“, reče Šerijam i odvuče Egvenu u stranu, gde se nalazio debeli peškir za kosu, i još jedan da se cela obriše.

„Koliko je razloga imala?“ – upita Egvena. Amirlin ne želi da se ma šta dogodi njenom psu sve dok jelen ne bude uhvaćen.

Šerijam ne odgovori. Samo se neznatno namrštila, a onda sačekala dok se Egvena nije osušila, pre no što joj dade belu haljinu pri dnu obrubljenu sa sedam prstenova.

Egvena je razočarano obuče. Sada je Prihvaćena, s prstenom na ruci i obručima na haljini. Zašto se ne osećam drugačije?

Elaida joj priđe, noseći njene polazničke haljine, cipele, pojas i torbicu. I hartije koje je dobila od Verin. U Elaidinim šakama.