Ponovorođeni Zmaj полностью

„Da sam radila šta je trebalo“, bila je uporna Alana, „ovo se nikad ne bi desilo. Nešto slično sam videla jedino pre mnogo godina, kada smo pokušale da upotrebimo ter’angreal u istoj prostoriji s još jednim, koji je s njime stajao u nekoj vezi. Izuzetno je retko naići na dva takva. Istopili su se, a sve sestre u krugu od sto koraka odatle nedelju dana su imale takvu glavobolju da ni varnicu nisu mogle da usmere. Šta je bilo, dete?“

Egvena je stiskala torbicu sve dok joj se izuvijani kameni prsten nije kroz debelu tkaninu utisnuo u dlan. Da li je to prsten topao? Svetlosti, sama sam to uradila. „Ništa, Alana Sedai. Aes Sedai, ništa loše nisi uradila. Nema nikakvog razloga da deliš moju kaznu. Ni najmanjeg. Nikakvog!“

„Pomalo ostrašćeno“, primeti Šerijam, „ali istinito.“ Alana samo odmahnu glavom.

„Aes Sedai“, polako kaza Egvena, „šta znači biti Zeleni ađah?“ Šerijam se nasmeši očima, a Alana otvoreno isceri.

„Tek si stavila prsten“, reče Zelena sestra, „a već pokušavaš da odlučiš koji Ađah da odabereš? Prvo, moraš da voliš muškarce. Ne mislim da budeš zaljubljena u njih, već da ih voliš. Ne kao Plava, koja voli muškarce sve dok služe njenoj svrsi i ne smetaju. A svakako ne kao Crvena, koja ih prezire, kao da su svi do jednog odgovorni za Slamanje.“ Alvijarin, Bela sestra koja je pratila Amirlin, hladno ih pogleda i nastavi dalje. „I ne kao Bela“, nasmeja se Alana, „koja u svom životu nema mesta ni za kakve strasti.“

„Nisam tako mislila, Alana Sedai. Želim da znam šta znači biti Zelena sestra.“ Nije bila sigurna da će je Alana razumeti, pošto ni sama baš nije shvatala šta želi da zna, ali Alana polako klimnu, kao da ju je razumela.

„Smeđe tragaju za znanjem, Plave se petljaju s uzrocima, a Bele razmatraju pitanja istine neumoljivom logikom. Naravno, sve mi radimo ponešto od svega toga. Ali biti Zelena znači biti spremna.“ Alanin Glas oboji ponos. „U vreme Troločkih ratova često su nas zvali Bojni ađah. Sve Aes Sedai pomagale su gde god su mogle, ali jedino je Zeleni ađah stalno bio s vojskama, u skoro svakoj bici. Mi smo stajale nasuprot Gospodarima straha. Bojni ađah. A sada smo spremne, za Troloke koji će ponovo poći na jug, za Tarmon Gai’don, Poslednju bitku. Mi ćemo biti tamo. To znači biti Zelena.“

„Hvala ti, Aes Sedai“, reče Egvena. To sam bila? Ili ću biti? Svetlosti, kad bih samo znala da lije to bilo stvarno, da lije ikakve veze imalo s onim što je ovde i sada.

Amirlin im se pridruži, a one joj se duboko nakloniše. „Jesi li dobro, kćeri?“ – upita Egvenu. Pogled joj blesnu ka krajičku papira koji je virio ispod polazničke haljine u Egveninim šakama, a onda ponovo ka Egveninom licu. „Znaću šta se i zašto noćas odigralo, pre no što se ova noč završi.“

Egvena pocrvene. „Dobro sam, majko.“ Alana je iznenadi zamolivši Amirlin upravo ono što je i rekla da će učiniti.

„Nikad nisam čula za tako nešto“, odreza Amirlin. „Vlasnik ne vadi mulj sa malima od palube, čak ni kada je nasukao brod.“ Zabrinuto pogleda Egvenu. I ljutito. „Delim tvoju zabrinutost, Alana. Šta god da je ovo dete uradilo, onako nešto nije zaslužilo. U redu. Ako će ti to pomoći da preboliš ono što se desilo, možeš posetiti Šerijam. Ali neka to bude samo između vas dve. Neću da se ma ko podsmeva jednoj Aes Sedai, čak ni u Kuli.“

Egvena otvori usta da sve prizna i da im prsten – nije čak ni želela tu prokletinju – ali Alana je preduhitri.

„A ostalo, majko?“

„Ne budi smešna, kćeri.“ Sa svakom rečju Amirlin beše sve ljuća. „Ni dan ne bi prošao pre no što bi ti se svi smejali, izuzev onih koji bi pomislili da si poludela. I nemoj da misliš da te glas ne bi pratio. Takve priče brzo se prošire. Od Tira do Maradona pričalo bi se o Aes Sedai sluškinji. To bi na sve sestre bacilo nepovoljno svetlo. Ne. Ako hoćeš da se otarasiš nekog osećanja krivice s kojim ne možeš da se nosiš kao odrasla žena, dobro. Rekla sam ti da možeš posetiti Šerijam. Pođi noćas s Egvenom, kada odete odavde. Tako ćeš imati ostatak noći da razmisliš je li ti to pomoglo. A sutra možeš početi da istražuješ šta je ovde pošlo po zlu!“

„Da, majko.“ Alanin glas beše potpuno ravan.

Želja da prizna šta je bilo potpuno zamre u Egveni. Alana je samo na tren pokazala razočaranje kada je shvatila da joj Amirlin neće dozvoliti da se pridruži Egveni u kuhinji. Ne želi da bude kažnjena ništa više no bilo ko drugi. Tražila je izgovor da bude u mom društvu. Svetlosti, nemoguće da je ona uzrokovala da ter’angreal podivlja. Za to sam ja kriva. Da li je ona iz Crnog ađaha?