Ponovorođeni Zmaj полностью

„Govori nam kako je sve to suviše uredno“, mirno odgovori Elejna. „Kakva je mogućnost da trinaest žena odabranih samo jer su Prijatelji Mraka budu tako uredno razvrstane po godinama, plemenima, Ađasima? Zar ne bi trebalo da možda budu tri Crvene, ili četiri rođene u Kairhijenu, ili makar dve istih godina, ako je sve to samo slučajnost? Imale su širok izbor, inače ne bi mogle tako da ih rasporede. U Kuli i dalje ima Crnog ađaha, ili na nekom drugom mestu, za koje mi ne znamo. To mora da to znači.“

Ninaeva besno cimnu pletenicu. „Svetlosti! Mislim da si u pravu. Jesi otkrila tajne koje ja nisam. Svetlosti, nadala sam se da su sve otišle s Lijandrin.“

„Ne znamo ni da li im je ona voda“, reče Elejna. „Moguće je da joj je naređeno da nas... da nas ukloni.“ Iskrivila je usta. „Bojim se da mogu da se setim samo jednog razloga zbog koga bi se toliko trudile da sve rasporede, da izbegnu bilo koji obrazac sem nedostatka obrasca. Mislim kako to znači da postoji neka vrsta obrasca u vezi s Crnim ađahom.“

„Ako postoji obrazac“, odlučno kaza Ninaeva, „pronaći ćemo ga. Elejna, ako si naučila tako da razmišljaš posmatrajući kako tvoja majka upravlja svojim dvorom, drago mi je što si pažljivo posmatrala.“ Elejna se nasmeši u odgovor.

Egvena oprezno odmeri stariju ženu. Činilo se da je Ninaeva konačno prestala da izigrava medveda sa zuboboljom. Diže glavu. „Sem ukoliko ne žele da pomislimo kako skrivaju neki obrazac, te da traćimo vreme tražeći ga, a on ne postoji. Ne kažem da je tako; samo kažem kako još ne znamo. Potražimo ga, ali mislim kako bi trebalo i druge stvari da imamo na umu, zar ne?“

„Dakle, konačno si rešila da se priključiš“, reče Ninaeva. „Mislila sam da si zaspala.“ Ali i dalje se smešila.

„TJ pravu je“, zgađeno kaza Elejna. „Napravila sam most od slame. I gore od toga. Od želja. Možda si i ti u pravu, Ninaeva. Kakva korist od ovog – ovog smeća?“ Zgrabila je jedan papir s gomile pred sobom. „Rijana ima crnu kosu s belim pramenom iznad levog uva. Ako joj se dovoljno približim da to uočim, onda sam joj bliže no što želim.“ Ščepala je još jedan list. „Česmal Emri je jedna od najnadarenijih Lekara godinama unazad. Svetlosti, možeš li zamisliti da te neka iz Crnog ađaha Leči?“ Treći list. „Marilin Gemalfin voli mačke i trudi se da pomaže povređenim životinjama. Mačke! Aaah!“ Skupi sva tri lista i zgužva ih. „To jeste beskorisno smeće.“

Ninaeva kleknu pored nje i nežno joj uze hartije iz šaka. „Možda, a možda i ne.“ Pažljivo ih je ispravila preko grudi. „Pronašla si u njima nešto što ćemo moći da tražimo. Ako budemo uporne, možda ćemo pronaći još nešto. A tu je i drugi spisak.“ I njene i Elejnine oči poleteše ka Egveni. I smeđe i plave bile su zabrinute.

Egvena je izbegavala da gleda sto na kome su bili ostali papiri. Nije želela ni da razmišlja o njima, ali nije mogla to da izbegne. Spisak ter’angreala bio joj je urezan u umu.

Predmet. Štap od providnog kristala, gladak i savršeno proziran, stopu dugačak, prečnika jedan palac. Namena nepoznata. Poslednji put proučavala Korijanin Nedeal. Predmet. Alabasterska figurina nage žene, šaku visoka. Namena nepoznata. Poslednji put proučavala Korijanin Nedeal. Predmet. Jedan disk, naizgled od običnog gvožđa, ali bez makar i traga rđe, prečnika tri palca, obe strane fino izgravirane spiralom s mnoštvom navoja. Namena nepoznata. Poslednji put proučavala Korijanin Nedeal. Predmet. Previše predmeta, a više od polovine onih čija je „namena nepoznata" poslednji je put proučavala Korijanin Nedeal. Tačno trinaest.

Egvena zadrhta. Ne volim više ni da razmišljam o tom broju.

Manje je bilo predmeta za koje se znalo šta rade, mada upotrebna vrednost nekih od njih nije bila očigledna. Ali to jedva da je bilo išta bolje. Jež izrezbaren od drveta, ne veći od poslednjeg članka na muškom palcu. Tako jednostavna stvarčica, i svakako bezopasna. Svaka žena koja je pokušala kroz nju da usmerava, zaspala je. Pola dana mirnog sna bez snova, ali Egvena se skoro naježila od toga. Još tri predmeta imala su neke veze sa snom. Skoro da je osetila olakšanje kada je pročitala opis šupljeg štapa od crnog kamena, čitav korak dugačkog, koji je stvarao kobnu vatru. Verin je dodala i napomenu OPASNO I SKORO NEMOGUĆE KONTROLISATI tako snažno da je hartija na dva mesta bila pocepana. Egvena i dalje pojma nije imala šta li je to kobna vatra, ali iako je zvučalo strahovito opasno, zasigurno ništa nije imalo s Korijanin Nedeal ili snovima.