Ponovorođeni Zmaj полностью

Ninaeva odnese ispravljene listove i spusti ih na sto. Oklevala je pre no što je raširila ostale i prstom prešla niz jednu stranicu, pa potom i niz drugu. „Evo jednog koji bi se svideo Metu“, reče glasom suviše laganim i vazdušastim. „Predmet. Izrezbareni grozd šest kockica s tačkama, spojenih u uglovima, manje od dva palca u prečniku. Namena nepoznata, izuzev da usmeravanje kroz njega na neki način ukida mogućnost, ili je okreće.“ Glasno poče da čita: Bačeni novčići svaki put su padali na istu stranu, a tokom jedne provere pali su stotinu puta zaredom na ivicu i tako i ostali. Od hiljadu bacanja kockica, hiljadu puta palo je pet kruna. Usiljeno se nasmeja. „Met bi bio oduševljen.“

Egvena uzdahnu i ustade. Ukočeno je prišla kaminu. Elejna skoči na noge, gledajući je ćutke, kao i Ninaeva. Zagrnuvši rukav što je više mogla, Egvena pažljivo gurnu ruku u kamin. Prsti joj dodirnuše vunu i ona izvuče zamotanu oprljenu čarapu s tvrdom grudvom u palcu. Obrisala je gar s ruke, a onda odnela čarapu do stola i istresla je. Izvijeni prsten od prugastog i pegavog kamena polete preko stola i pade na spisak ter’angreala. Nekoliko trenutaka samo su ga gledale.

„Možda je“, naposletku reče Ninaeva, „Verin jednostavno promakla činjenica da je toliko njih poslednji put proučavala Korijanin.“ Nije zvučala kao da u to veruje.

Elejna klimnu, ali sumnjičavo. „Jednom sam je videla kako šeta po kiši, mokra do gole kože, i odnela joj plašt. Toliko je bila obuzeta onim o čemu je razmišljala da, verujem, nije ni primetila da pada kiša dok je nisam ogrnula plaštom. Moguće je da joj je promaklo.“

„Možda“, kaza Egvena. „A ako joj nije promaklo, znala je da ću ja to primetiti čim budem pročitala spisak. Ne znam. Ponekad mislim kako Verin vidi više no što izgleda. Jednostavno ne znam.“

„Dakle, sumnjamo na Verin“, uzdahnu Elejna. „Ako jeste iz Crnog ađaha, onda tačno znaju šta radimo. I Alana. Pogledala je Egvenu iskosa, nesigurno.

Egvena im je sve ispričala. Izuzev onog što se odigralo unutar ter’angreala za vreme njenog ispita. O tome nije mogla da priča, ništa više no Ninaeva ili Elejna o svojim ispitima. Sve što se odigralo u odaji za ispitivanje, sve što je Šerijam rekla o užasnoj slabosti koju sposobnost usmeravanja sa sobom donosi, svaku reč koju je Verin rekla, činila se ona važnom, ili ne. Jedino što su s mukom prihvatile bila je Alana; Aes Sedai jednostavno ne rade tako nešto. Niko normalan ne radi tako nešto, a Aes Sedai ponajmanje.

Egvena ih prostreli pogledom. Skoro da ih je čula kako to kažu. „Aes Sedai ne bi trebalo ni da lažu, ali Verin i majka strašno su se tome približile onim što nam pričaju. Ne bi trebalo ni da postoji Crni ađah.“

„Dopada mi se Alana.“ Ninaeva cimnu pletenicu, a onda sleže ramenima. „Oh, u redu. Mož... To jest, jeste se neobično ponašala.“

„Hvala“, reče Egvena, a Ninaeva joj klimnu, kao da nije čula sarkazam.

„U svakom slučaju, Amirlin zna za to, i može da motri na Alanu daleko lakše no mi.“

„A šta je s Elaidom i Šerijam?“ – upita Egvena.

„Nikada nisam mogla da volim Elaidu“, odgovori Elejna, „ali ne mogu ni da poverujem kako je iz Crnog ađaha. I Šerijam? To je nemoguće.“

Ninaeva frknu. „Trebalo bi da je za sve njih to nemoguće. Kada ih pronađemo, moguće je da neće sve biti žene koje nam se ne sviđaju. Ali nemam namere da optužim – ne za ovo! – bilo koju ženu. Moramo imati nešto više od toga da su možda videle nešto što nije trebalo.“ Egvena klimnu podjednako brzo kao Elejna, a Ninaeva nastavi: „Toliko ćemo i reći Amirlin, i nećemo to naglasiti ništa više no što zaslužuje. Ako ikada bude došla da nas proveri, kao što je rekla. Ako ti budeš s nama kada dođe, Elejna, seti se da za tebe ne zna.“

„Imaću to na umu“, uverljivo odgovori Elejna. „Ali trebalo bi da imamo neki drugi način da joj dostavimo vesti. Moja majka bi to bolje isplanirala.“

„Ne ukoliko ne može da veruje svojim glasnicima“, odgovori Ninaeva. „Čekaćemo. Sem ukoliko vas dve ne mislite kako bi jedna od nas trebalo da porazgovara s Verin? To nikome ne bi bilo čudno.“

Elejna je na trenutak oklevala, a onda neznatno odmahnu glavom. Egvena je bila brža i žustrija; Verin je suviše toga izostavila da bi moglo da joj se veruje.

„Dobro.“ Ninaeva je zvučala više no zadovoljno. „I drago mi je što ne možemo da razgovaramo s Amirlin kad god hoćemo. Ovako možemo same da odlučujemo, da delamo kada i kako rešimo, a da nam ona ne upravlja svakim korakom.“ Šakom je prešla niz stranice sa spiskom, ukradenih ter’angreala kao da ih ponovo čita, a onda je stisnula oko prugastog kamenog prstena. „A ovo je prvo o čemu moramo da odlučimo. To je prvo što smo videle a da je u nekoj čvrstoj vezi s Lijandrin i ostalima.“ Namrštila se na prsten, a onda duboko udahnula. „Noćas ću spavati s njim.“