Ponovorođeni Zmaj полностью

Egvena snažno stisnu prsten. Sanjanje je bilo u bliskoj vezi s Proricanjem; budućnost, kao i događaji na drugim mestima, mogli bi se pojaviti u Snevačevim snovima. „Možda ćemo večeras saznati.“

Ninaeva je ćutke i bezizražajno pogleda, a onda odabra jednu tamnu suknju koja nije bila mnogo pocepana i poče u nju da stavlja ono što su pronašle. „Za sada“, reče, „odnećemo ovo u moju sobu i sakriti. Mislim da imamo taman dovoljno vremena, ako nećemo da zakasnimo za kuhinju.“

Da zakasnimo, pomisli Egvena. Što je duže stiskala prsten kroz torbicu, to je veću hitnju osećala. Već zaostajemo jedan korak, ali možda nećemo suviše zadocniti.

Egvena je dobila sobu na istoj galeriji s Ninaevom i Elejnom, ali bila je malo drugačija od Ninaevine. Krevet joj je bio malo širi, a sto nešto manji. Na njenom tepihu bilo je cveće umesto šara. To je bilo sve. Posle polazničkih odaja, podsećala je na sobu u nekoj palati, ali kada su se njih tri kasno te noći tu sakupile, Egvena požele da je ponovo na polazničkim galerijama, bez prstena na prstu i traka na haljini. Činilo joj se da su i ostale dve nervozne koliko i ona.

Radile su u kuhinji za još dva obroka, a u međuvremenu pokušavale da odgonetnu značenje onoga što su pronašle u ostavi. Zamka ili pokušaj da se potraga skrene? Da li je Amirlin znala za te stvari, i ako jeste, zašto ih nije spomenula? Razgovor nije davao nikakve odgovore, a Amirlin se nijednom nije pojavila, tako da nisu mogle da je pitaju.

Nakon podnevnog obroka u kuhinju je došla Verin, trepćući kao da nije sigurna šta tu traži. Kada je primetila Egvenu i druge dve na kolenima među šerpama i loncima, na tren je delovala iznenađeno, a onda im je prišla i dovoljno glasno da svi čuju upitala: „Jeste li nešto pronašle?“

Elejna, s glavom i ramenima unutar ogromnog lonca za supu, udari se o ivicu dok se izvlačila. Plave oči kao da su joj progutale čitavo lice.

„Ništa sem masti i znoja, Aes Sedai“, odgovori Ninaeva. Kada trže pletenicu, na tamnoj kosi ostaše mrlje masti od supe, i ona se namršti.

Verin klimnu, kao da je taj odgovor tražila. „Pa, nastavite da tražite.“ Ponovo se osvrnu po kuhinji, namršti kao da je iznenađena što se tu nalazi, i ode.

Nakon podneva i Alana je došla u kuhinju, uzevši činiju krupnih zelenih ograda i ibrik vina. Posle večere pojavile su se i Elaida, a zatim Šerijam i, na kraju, Anaija.

Alana je pitala Egvenu želi li da sazna nešto više o Zelenom ađahu. Htela je da zna kada će nastaviti sa učenjem. To što Prihvaćene mogu da biraju šta će i kada da uče, ne znači da uopšte ne bi trebalo da uče. Prvih nekoliko nedelja biće gadno, naravno, ali moraće da odaberu, ili će neko izabrati umesto njih.

Elaida je samo stajala neko vreme, strogog lica, i gledala ih podbočena. Šerijam je učinila isto, u skoro istovetnom položaju. Anaija je isto tako stajala, ali oči su joj bile više brižne. Dok nije primetila kako pogleduju ka njoj. A onda joj lice poprimi istovetan izraz kao i Elaidino i Šerijamino pre nje.

Koliko je Egvena mogla da vidi, nijedna od tih poseta nije imala nikakvo naročito značenje. Nadzornica polaznica svakako je imala razloga da ih proverava kao i polaznice koje su radile u kuhinji, a Elaida je imala razloga da na oku drži kći naslednicu Andora. Egvena je pokušavala da ne razmišlja o zanimanju te Aes Sedai za Randa. Što se Alane tiče, ona nije bila jedina Aes Sedai koja je došla po poslužavnik da ga odnese u svoje odaje, umesto da jede s ostalima. Polovina sestara u Kuli bile su suviše zauzete za redovne obroke, prezauzete da pozovu slugu da donese poslužavnik. A Anaija... Anaija bi mogla biti zabrinuta za svog Snevača, iako ništa ne bi uradila da olakša kaznu koju je lično Amirlin odredila. To bi mogao biti Anaijin razlog što je dolazila. Mogao bi biti.

Okačivši haljinu u ormar, Egvena ponovi sebi da su one reči mogle slučajno da se omaknu Verin; Smeđa sestra često je bila obuzeta svojim mislima. Ako su joj se omakle. Sela je na krevet, zadigla podsuknju i počela da skida čarape. Već je počela da mrzi belo koliko i sivo.

Ninaeva je stajala ispred kamina s Egveninom torbicom u jednoj ruci. Drugom cimala pletenicu. Elejna je sedela za stolom i ćeretala od nervoze.

„Zeleni ađah“, reče zlatokosa žena bar dvadeseti put od podneva, po Egveninom računu. „I ja bih mogla izabrati Zeleni ađah, Egvena. Onda bih mogla da imam tri ili četiri Zaštitnika, možda i da se udam za jednog od njih, Ko bi bio bolji princ supružnik Andora od Zaštitnika? Sem ako to nije...“ Ućuta i pocrvene.