Ponovorođeni Zmaj полностью

„Ninaeva“, tiho kaza Egvena, „ja... Noćas ne želim da budem sama.“ To priznanje ju je bolelo.

„Ni ja“, reče Elejna. „Stalno razmišljam o Bezdušnima. Ne znam zašto, ali oni me plaše čak i više od Crnog ađaha.“

„Pretpostavljam“, lagano odvrati Ninaeva, „da ni ja ne želim da budem sama.“ Odmerila je Egvenin krevet. „Izgleda dovoljno veliki za nas tri, ako se niko ne bude gurao.“

Kasnije, dok su se meškoljile pokušavajući da pronađu način da legnu a da ne budu skučene, Ninaeva se odjednom nasmeja.

„Šta je bilo?“ – upita Egvena. „Nisi toliko golicljiva.“

„Samo sam se setila nekoga ko bi drage volje poneo Elejnino pismo. Takođe bi mu bilo drago da ode iz Tar Valona. U stvari, kladila bih se u to.“

Samo u pantalonama, Met je upravo privodio kraju užinu posle doručka – malo šunke, tri jabuke, hleb i maslac – kada se vrata otvoriše i u sobu mu uđoše Ninaeva, Egvena i Elejna. Sve su se smešile. Ustade po košulju, a onda tvrdoglavo sede. Mogle su da kucaju. U svakom slučaju, bilo je dobro videti ih. Bar isprva.

„Pa, izgledaš bolje“, reče Egvena.

„Kao da si se mesec dana odmarao uz dobru hranu“, kaza Elejna.

Ninaeva mu dlanom dodirnu čelo. On se trže, pre no što se seti da je to radila najmanje poslednjih pet godina, dok su bili kod kuće. Tada je bila samo Mudrost, pomisli. Nije nosila taj prsten.

Ona primeti kad se trgnuo i nategnuto se osmehnu. „Meni se čini da pucaš od zdravlja. Je li ti već dosadilo da budeš u zatvorenom? Nikada nisi mogao dva dana zaredom da provedeš između četiri zida.“

On nevoljno odmeri ogrizak poslednje jabuke, pa ga baci na tanjir. Skoro poče da liže prste, ali sve tri su ga gledale. I dalje su se smešile. Shvati kako pokušava da odluči koja od njih je najlepša, ali nije mu polazilo za rukom. Da su bile neke druge – nešto drugo – sve bi ih zamolio za ples. Kod kuće je često plesao s Egvenom, a jednom čak i s Ninaevom, ali to se činilo tako davnim.

, Jedna lepa žena znači zabavu na igranci. Dve lepe žene znače nevolju u kući. Tri lepe žene znače: beži u planine. “ Uputio je Ninaevi osmeh još nategnutiji od njenog. „To je moj stari imao običaj da kaže. Nešto si namerila, Ninaeva. Sve tri se smešite kao mačke kad glede slaninu, a mislim da sam ja slanina.“

Osmesi im zadrhtaše i iščeznuše. Met im je gledao ruke i pitao se zašto sve tri izgledaju kao da su prale sudove. Kći naslednica Andora sigurno nikada u životu nije oprala ni sud, a i Ninaevu je teško bilo zamisliti na takvom poslu, iako je znao da je u Emondovom Polju prala sebi suđe. Sada su sve tri nosile prstenje Velike zmije. To je bila novost I nije baš bilo prijatno iznenađenje. Svetlosti, jednom je moralo da se desi. To se mene ništa ne tiče, i gotovo. Ne tiče me se. Prosto nije moja briga.

Egvena odmahnu glavom, ali činilo se da je to pre uputila drugim dvema. „Rekla sam vam da treba da ga otvoreno pitamo. Kada hoće, tvrdoglav je kao mazga, i lukav kao mačka. Jesi, Mete. Znaš i sam, stoga prestani da se mrštiš.“

On se smesta isceri.

„Ćuti, Egvena“, kaza Ninaeva. „Mete, to što hoćemo da te zamolimo za uslugu ne znači da nas nije briga kako ti je. Jeste, i ti to znaš, sem ako nisi bandoglaviji no obično. Jesi li dobro? U poređenju s onim kakav si bio kad sam te poslednji put videla, činiš mi se začuđujuće zdrav. Zaista izgleda kao da je prošao ceo mesec, a ne tek dva dana.“

„Spreman sam da pretrčim deset milja i na kraju odigram džig.“ Stomak mu zakrča, podsetivši ga koliko još ima do podneva, ali on ne obrati pažnju na to, a nadao se da one neće primetiti. Skoro da se i jeste osećao kao da se mesec dana odmarao. I da je juče jeo samo jednom. „Kakvu uslugu?“ – sumnjičavo upita. Koliko se sećao, Ninaeva nije tražila usluge; Ninaeva je ljudima govorila šta da urade, i očekivala da to i ispune.

„Želim da odneseš pismo za mene“, reče Elejna pre no što Ninaeva stiže da progovori. „Mojoj majci, u Kaemlin.“ Kad se nasmešila, u obrazima joj se pojaviše jamice. „Bila bih ti veoma zahvalna, Mete.“ Jutarnje svetlo koje je dopiralo kroz prozor kao da se presijavalo na njenoj kosi.

Pitam se voli li da pleše. Smesta je potisnuo tu misao iz glave. „Ne zvuči mi kao težak zadatak, ali put do tamo je dug. Šta ja imam od toga?“ Po izrazu njenog lica pomislio je da je jamice nisu često izneveravale.

Ona se ispravi, vitka i ponosna. Skoro da je video presto iza nje. „Jesi li ti odani podanik Andora? Zar ne želiš da služiš lavljem prestolu i svojoj kćeri naslednici?“

Met se zacereka.

„Rekla sam ti da ni to neće uspeti“, kaza Egvena. „Ne sa njim.“

Elejna kiselo izvi usne. „Mislila sam da vredi pokušati. Uvek je uspevalo s gardom u Kaemlinu. Rekla si da ako se nasmešim...“ Ućuta, vrlo očigledno izbegavajući da ga pogleda.