Uz ogorčen pogled Tom skloni nož. „Zašto sam u Tar Valonu? Ovde sam jer je to najgore mesto na kome mogu da budem, izuzev možda Kaemlina. To je ono što zaslužujem, dečko. Neke iz Crvenog ađaha još me se sećaju. Pre neki dan video sam Elaidu. Da zna da sam ovde, odrala bi me živog, a onda bi prestala da bude prijatna.“
„Nikada se nisi upuštao u samosažaljevanje“, zgađeno kaza Met. „Nameravaš li da se udaviš u vinu?“
„A šta ti znaš o tome, dečko?“ – prosikta Tom. „Proživi još nekoliko godina, vidi malo života, možda i voli neku ženu, pa ćeš onda znati. Možda, ako imaš mozga. Ahhhh! Hoćeš da znaš zašto sam u Tar Valonu. Šta ti tražiš u Tar Valonu? Sećam se kako si se tresao kad si saznao da je Moiraina Aes Sedai. Svaki put kada bi neko makar spomenuo Moć, ti bi se skoro uneredio. Šta ti tražiš u Tar Valonu, gde su Aes Sedai na sve strane?“
„Odlazim iz Tar Valona. To radim. Odlazim!“ Met se namršti. Zabavljač mu je spasao život, a možda i više od toga. Sen je imala veze s tim. Zato je Tom šepao na desnu nogu.
„Kaemlin, Tome. Elaida će se verovatno pre ili posle tamo vratiti, tako da bi imao razloga za brigu. A po onome čega se sećam, ako te se Morgaza dočepa, uželećeš se Elaide.“
„Kaemlin. Da. Kaemlin bi mi baš legao.“ Zabavljač pogleda ka poslužavniku s piladima i trže se. „Šta si to uradio, dečko? Nagurao ih u rukav? Od tri pileta nije ostalo ništa sem kostiju i nekoliko trunčica mesa.“ „Ponekad ogladnim“, promrmlja Met. S velikom mukom suzdržao se da ne oliže prste. „Polaziš li sa mnom ili ne?“
„Oh, poći ću, dečko.“ Kad je ustao, Tom je delovao mirnije no pre. „Čekaj ovde – i nemoj da pojedeš sto – dok ja pokupim stvari i oprostim se.“ Odšepao je od stola, ali nijednom se ne spotače.
Met otpi malo vina i pojede ono nekoliko trunčica što je ostalo na pilećim kostima, pitajući se ima li vremena da naruči još, ali Tom se brzo vratio. Na leđima su mu bile kutije od tamne kože s harfom i flautom, i smotano ćebe. Držao je jednostavan štap za šetnju, dugačak koliko je on bio visok. Dve služavke išle su za njim. Met zaključi da jesu sestre. Istovetne krupne smeđe oči istovetno su gledale zabavljača. Tom poljubi najpre Saal, zatim Mejdu, potapša ih po obrazima i pođe ka vratima, trznuvši glavom u znak Metu da pođe za njim. Izašao je pre no što Met stiže da pokupi svoje stvari i uzme štap.
Mlađa sestra, Saal, zaustavi Meta na vratima. „Šta god da si mu rekao, opraštam ti zbog vina, čak iako odlazi. Nedeljama ga nisam videla ovako živog.“ Utisnula mu je nešto u dlan, a on zbunjeno razrogači oči kada vide šta je to. Dala mu je srebrnu marku Tar Valona. „Za ono što si rekao, ma šta da je to bilo. Sem toga, ko god da te hrani, ne radi to dovoljno dobro. Ali ipak imaš lepe oči.“ Nasmeja se na izraz njegovog lica.
Met nije mogao da se i sam ne nasmeje dok je izlazio na ulicu, prevrćući srebrnjak prstima.
Gradska straža ne bi odnela leš a da ne postavi neka pitanja, i u tim krčmama, i u
»U šta buljiš, dečko?“ – upita Tom. „U tim senkama nema Troloka.“
„Džeparoši“, promrmlja Met. „Mislio sam o džeparošima.“
„U Tar Valonu nema uličnih lopova, niti siledžija, dečko. Kada straža uhvati džeparoša – malo ih to ovde pokušava, glas se raširio – ali kada ga uhvate, odvuku ga do Kule. Šta god da mu Aes Sedai urade, jadnik sledećeg dana napusti Tar Valon razrogačenih očiju. Kako sam shvatio, još su strože prema ženama uhvaćenim u krađi. Ne, ovde ti jedino mogu ukrasti novac tako što će ti prodati uglačani bakar kao zlato, ili nameštenim kockicama. Džeparoša nema.“
Met se okrete u mestu i prođe pored Toma, zaputivši se ka dokovima. Lupkao je štapom o kaldrmu, kao da će se njime pogurnuti da brže hoda. „Bićemo na prvom brodu koji isplovljava odavde, koji god to bio. Na prvom, Tome.“
Začu se kako Tomov štap brzo udara u kaldrmu za njim. „Uspori, dečko. Čemu žurba? Ima dosta brodova koji isplovljavaju, i danju i noću. Uspori. Nema lopova.“
„Prvi krvavi brod, Tome! Makar tonuo, bićemo na njemu!“
