Ponovorođeni Zmaj полностью

Pokušavam da ti kažem kako ne mislim da ćeš odjednom početi da koristiš Moč. Ne moraš toga da se bojiš.“

„Pa, baš ti hvala“, ogorčeno joj odvrati. „Nisi morala nasmrt da me preplašiš samo da bi mi rekla kako nema razloga za strah.“

„Oh, i te kako imaš razloga za strah. Ili bar da budeš na oprezu, kao što ti je vuk predložio. Crvene sestre ili neko drugi mogao bi te ubiti pre no što otkriju kako nema ničeg za smirivanje.“

„Svetlosti! Svetlost me spalila!“ Zurio je u nju smrknuto. „Pokušavaš da me vučeš za nos, Moiraina, ali ja nisam tele, niti nosim brnjicu. Ni Crveni ađah niti ma ko drugi ne bi pomišljao na smirivanje ukoliko u onome što sam sanjao nema nečeg stvarnog. Znači li to da su Izgubljeni na slobodi?“

„Več sam ti rekla kako je to moguće. Neki od njih. Tvoji... snovi za mene su neočekivani, Perine. Snevači su pisali o vukovima, ali ovo nisam očekivala.“

„Pa, ja mislim da je bilo stvarno. Mislim da sam video nešto što se zaista odigralo, što nije trebalo da vidim.“ Što moraš videti. „Mislim da je, u najmanju ruku, Lanfear na slobodi. Šta nameravaš da uradiš?“

„Idem u Ilijan. A onda ću u Tir, i nadam se da ću tamo stići pre Randa. Napustili smo Remen prebrzo, te Lan nije saznao da li je Rand prešao reku ili pošao nizvodno. Ali trebalo bi da saznamo pre no što stignemo do Ilijana. Ako je ovuda pošao, otkrićemo znake.“ Pogledala je u svoju beležnicu, kao da želi da nastavi s čitanjem.

„To je sve što nameravaš da uradiš? S Lanfear na slobodi, i Svetlost zna još koliko ostalih?“

„Ne preispituj me“, hladno mu kaza. „Ne znaš koja pitanja da postaviš, a ni polovinu odgovora ne bi razumeo čak i kad bih ti ih rekla. A neću.“

Premeštao se s noge na nogu pod njenim pogledom, sve dok ne postade sasvim jasno da mu o tome ništa više neće reći. Košulja mu se bolno trljala o opekotinu na grudima. Izgleda da nije bila opasna – Ne za udar munje! – ali kako ju je stekao bilo je nešto sasvim drugo. „Uh... Hoćeš li da Izlečiš ovo?“

„Više ti nije nelagodno da se Jedna moć koristi na tebi, Perine? Ne, neću to Izlečiti. Nije ništa ozbiljno, a podsećaće te da se paziš.“ Da se pazi da je ne pritiska, znao je, isto kao i snova i priče o njima pred drugima. „Ako ništa više nema, Perine?“

Pošao je ka vratima, pa stade. „Još nešto: kad bi znala da se neka žena zove Zarina, da li bi ti to govorilo nešto o njoj?“

„Tako ti Svetlosti, otkud ti pa sad to?“

„Devojka“, nelagodno odgovori. „Mlada žena. Sinoć sam je sreo. Jedna od putnika.“ Neka sama otkrije kako Zarina zna da je ona Aes Sedai. I da izgleda namerava da ih prati u nadi da će je dovesti do Roga Valera. Ništa što misli da je važno neće izostaviti, ali ako Moiraina može da bude tajnovita, može i on.

„Zarina. To je saldejsko ime. Nijedna žena ne bi tako nazvala svoju kćer ako ne očekuje da će biti prava lepotica. I da će slamati srca. Da će na jastucima ležati u palati, okružena slugama i proscima.“ Nasmešila se kratko, ali široko. „Možda imaš još razloga za oprez, Perine, ako neka Zarina putuje s nama.“

„Nameravam da budem oprezan“, odvrati joj. Bar je sada znao zašto Zarina ne voli svoje ime. Teško da je pristajalo jednom Lovcu na Rog. Samo da se ne nazove „Soko“.

Kad se popeo na palubu, zateče tamo Lana. Proveravao je Mandarba, a Zarina je sedela na koturu konopca kraj ograde, oštrila nož i gledala ga. Velika trouglasta jedra behu zategnuta, a Snežna guska letela je niz reku.

Zarina je pogledom pratila Perina dok je prolazio kraj nje ka pramcu. Brod je sekao vodu kao plug zemlju. Premišljao je o snovima i Aijelima, Mininim predviđanjima i sokolima. Grudi su ga bolele. Život mu nikada nije bio toliko zapetljan.

Rand se trže iz iscrpljujućeg sna boreći se za vazduh. Plašt kojim se pokrio spade s njega. Bok ga je boleo. Stara rana iz Falmea buktala je. Logorska vatra koju je zapalio izgorela je u žar i nekoliko treperavih plamičaka, ali i to je bilo dovoljno da senke naokolo igraju. To je bio Perin. Bio je! To je bio on, a ne san. Nekako. Skoro sam ga ubio! Svetlosti, moram biti oprezan! Stresavši se, podiže jednu hrastovu granu i stade da je namešta preko žara. Drveće je bilo raštrkano po ovim brdima Murandije blizu Maneterendrel, ali pronašao je dovoljno palih grana za svoju vatru. Drveta taman suvog, ali ne i trulog. Pre no što drvo dotače žar, on zastade. Začuo je konje, desetak ili dvanaest, kako se lagano približavaju. Moram biti oprezan. Ne smem ponovo da pogrešim.