Ponovorođeni Zmaj полностью

Konji skrenuše ka vatri što je dogorevala, zađoše u krug slabašnog svetla i stadoše. Njihovi jahači behu skriveni senkama, ali izgledalo je da su većinom ljudi grubih lica, s okruglim šlemovima i dugim kožnim prslucima opšivenim metalnim pločicama nalik na riblje krljušti. Među njima je bila proseda žena ozbiljnog lica, u tamnoj vunenoj tkanini, ali najbolje izrade, ukrašenoj srebrnom pribadačom u obliku lava. Ličila mu je na trgovca; viđao je njenu sortu među onima što su u Dvema Rekama kupovali duvan i vunu. Trgovac sa svojom stražom.

Moram biti oprezan, pomisli i ustade. Bez grešaka.

„Odabrao si dobro logorište, mladiču“, reče ona. „I ja ga često koristim na putu za Remen. U blizini je jedno malo vrelo. Nadam se da nemaš ništa protiv da ga podelimo?“ Njeni stražari već su sjahivali, nameštajući mačeve za pojasevima i otpuštajući kolane.

„Ne“, odgovori joj Rand. Oprezno. Načini dva koraka ka njoj, to je bilo dovoljno blizu, skoči u vazduh okrenuvši se – Maslačak nošen vihorom – u rukama mu se pojavi čapljom označeno sečivo načinjeno od vatre i odseče joj glavu pre no što ona stiže i da se iznenadi. Ona je bila najopasnija.

Dočeka se na noge u trenutku kada se ženina glava skotrlja na zemlju. Stražari dreknuše i dohvatiše se mačeva, pa zavrištaše shvativši da njegovo sečivo plamti. Plesao je među njima u formama kojima ga je Lan naučio. Znao je da bi pobio svu desetoricu i običnim čelikom, ali ovo sečivo bilo je deo njega. Poslednji stražar pade. Sve je postalo toliko nalik vežbi da je već počeo potez vraćanja u kanije zvani Sklapanje lepeze pre no što se seti da ih nema, i da bi ih taj mač jednim dodirom pretvorio u pepeo, čak i da ih ima.

Pustivši da sečivo nestane, okrete se ka konjima. Većina ih je pobegla, ali neki nisu daleko otišli, a ženin visoki škopljenik ukočeno je stajao kolutajući očima i nelagodno ržući. Njen obezglavljeni leš ležao je na zemlji, i dalje držeći uzde, zbog čega je konj morao da spusti glavu.

Rand uhvati uzde, zastavši samo da pokupi ono malo svojih stvari pre no što se bacio u sedlo. Moram biti oprezan, pomisli i pogleda mrtve. Bez grešaka.

I dalje beše pun Moći. Tok saidina beše slađi od meda, gorči od trulog mesa. Odjednom usmeri – nije znao šta radi, niti kako, samo mu je izgledalo kako treba; i uspe mu. Diže leševe i poreda ih pred sobom, u klečeći položaj, s licima u prašini. Oni koji su i dalje imali lica. Na kolenima pred njim.

„Ako ja jesam Ponovorođeni Zmaj“, kaza im, „ovako bi trebalo da bude, zar ne?“ Bilo je teško pustiti saidin, ali ipak to učini. Ako ga predugo držim, kako ću sprečiti ludilo? Ogorčeno se nasmeja. Ilije, možda, već prekasno?

Namrštivši se, pogleda red pred sobom. Beše siguran da je bilo samo deset stražara, ali u tom redu na kolenima beše jedanaest ljudi. Jedan od njih nikakav oklop nije imao, ali i dalje je čvrsto stezao bodež.

„Upao si u loše društvo“, reče mu Rand.

Silovito okrenuvši škopljenika, mamuznu ga, i konj pojuri u noč. Dug je put bio do Tira, ali on je nameravao da stigne tamo što je pre moguće, pa makar morao da ubija konje pod sobom, ili da ih krade. Okončaću ja sve to. Ruganje. Izazivanje. Okončaću! Kalandor. Dozivao ga je.

Egvena dostojanstvo klimnu bosonogom članu posade koji joj se s puno poštovanja naklonio dok je prolazio pored nje da povuče već zategnut konopac, možda da bi neznatno pomerio veliko četvrtasto jedro. Vraćajući se do kapetana okruglog lica, koji je stajao pored krmanoša, ponovo joj se poklonio i ona mu ponovo klimnula, pre no što će skrenuti pažnju nazad na šumovitu obalu Kairhijena, udaljenu od Plavog ždrala manje od dvadeset hvatova preko vode.

Jedno selo kliznu pored nje. Ostaci sela. Polovina kuća nije bila ništa do zadimljene gomile šuta s odžacima što su nagi štrčali iz ruševina. Na ostalim kućama vetar je lupao vratima, a po ulicama je ležao rasut nameštaj, odeća i pokućstvo. Ni živa duša nije se videla, izuzev jednog izgladnelog psa koji nije obraćao pažnju na brod u prolazu dok je zaobilazio srušene zidove nečega što je izgleda bila gostionica. Kad god bi videla tako nešto osetila bi mučninu, ali pokušavala je da deluje neostrašćeno i spokojno, kao Aes Sedai. To joj nije baš mnogo pomagalo. Iza sela video se debeli stub gustog dima. Po njenoj slobodnoj proceni, jedno tri ili četiri milje daleko.