Ponovorođeni Zmaj полностью

Sanjala je Perina s vukom, sokolom i jastrebom – a soko i jastreb borili su se međusobno – kako beži od nekog veoma opasnog, i kako se svojevoljno baca u provaliju s rečima: „To mora da se uradi. Moram naučiti da letim pre no što stignem do dna.“ Bio je tu i jedan san o Aijelu. Mislila je da je i on u vezi s Perinom, ali nije bila sigurna. Sanjala je i Min, kako odapinje čeličnu zamku ali nekako prolazi kroz nju, ni ne primetivši je. I Meta je sanjala. Kako se kockice vrte oko njega – činilo joj se da zna otkud to – kako ga prati nepostojeći čovek – to nije shvatila; neko ga je pratio, a možda i više njih, ali nekako nikog nije bilo tu – kako očajnički jaše prema nečemu u daljini što je morao da dosegne, i Meta sa ženom koja je oko sebe bacala vatromet. Pretpostavljala je da je to neka Iluminatorka, ali ni to nije imalo smisla.

Toliko je mnogo snova sanjala da je već sumnjala u sve njih. Možda je to imalo veze s čestom upotrebom ter’angreala, ili možda jednostavno s tim što ga je nosila. Možda je konačno počela da uči šta to Snevač radi. Sanjala je grozničave, iskidane snove. Ljude i žene kako beže iz kaveza, a zatim stavljaju krune sebi na glave. Ženu koja se igra marionetama, i jedan drugi san gde su žice marioneta vodile do šaka većih marioneta, a njihove žice do još većih, i tako sve dok se poslednje žice nisu izgubile u nezamislivoj visini. Sanjala je kraljeve kako umiru, kraljice kako jecaju, ratove kako besne. Bele plaštove kako divljaju po Dvema Rekama. Čak je i Seanšane ponovo sanjala. Više puta. Te snove strpala je u jedan mračni ćošak; nije želela ni da razmišlja o njima. Svake noći sanjala je svoje roditelje.

Bar je za to bila sigurna šta znači. Ili je tako mislila. Znači da sam pošla u lov na Crni ađah, i da ne znam šta moji snovi znače, niti kako da nateram ovaj glupi ter’angreal da radi šta treba, i da sam uplašena i... Ida mi nedostaje dom. Na trenutak pomisli kako bi lepo bilo da je majka pošalje u krevet i da zna da će sutra ujutru sve biti u redu. Samo što majka više ne može da reši moje probleme, a otac da me uveri kako će oterati čudovišta. Sada to moram sama.

Kako je daleka prošlost sve to bilo sada. Nije želela da se tome vrati, ne zaista, ali bilo je lepo, i tako davno, činilo se. Divno bi bilo samo ih ponovo videti, čuti im glas. Kada nosim ovaj prsten moram da radim ono što je ispravno.

Konačno je pustila Ninaevu i Elejnu da provedu svaka po noč s kamenim prstenom – iznenadivši se s kolikom ga je nevoljnošću pustila iz šaka. Kada su se probudile, govorile su o Tel’aran’riodu, sasvim sigurno, ali nijedna nije videla ništa do Srca Kamena. Ništa korisno.

Debeli stub dima sada beše u ravni s Plavim ždralom. Možda pet ili šest milja od reke, mislila je. Drugi je bio samo mrlja na obzorju. Mogao je skoro biti i oblak, samo što je bila sigurna da nije. Gusto žbunje raslo je mestimice duž rečne obale, a između žbunja trava se pružala sve do vode, izuzev tamo gde se obala urušila.

Elejna izađe na palubu i pridruži joj se pored ograde. I njen plašt vijorio se na vetru. Takođe je nosila valjanu čoju. U toj raspravi Ninaeva je pobedila. U vezi s njihovom odećom. Egvena je tvrdila kako se Aes Sedai uvek najbolje oblače, čak i kada putuju – mislila je o svili koju je nosila u Tel’aran’riodu – ali Ninaeva je istakla da, ma koliko im zlata Amirlin ostavila, a kesa beše podebela, pojma nemaju kakve su cene nizvodno. Sluge rekoše da je Met imao pravo u vezi s građanskim ratom u Kairhijenu i njegovim uticajem na cene. Na Egvenino iznenađenje, Elejna je istakla kako Smeđe sestre daleko češće nose vunu no svilu. Egvena je mislila kako je Elejni toliko stalo da pobegne što dalje od kuhinje da bi nosila i prnje.

Pitam se šta li Met radi? Pokušava da se kocka s kapetanom broda na koji se ukrcao, nema sumnje.

„Užasno“, promrmlja Elejna. „To je tako užasno.“

„Šta?“ – odsutno upita Egvena. Nadam se da ne maše onim papirom što smo mu dale.

Elejna je zapanjeno pogleda, a onda se namršti. „Ono!“ – pokaza ka udaljenom dimu. „Kako možeš da ne obraćaš pažnju?“

„Mogu jer ne želim da mislim na ono kroz šta ti ljudi prolaze, jer ne mogu ništa u vezi s tim da uradim i jer moramo da stignem do Tira. Zbog onoga za čime ćemo u Tiru tragati.“ Sama sebe iznenadi ljutnjom koju je osećala. Ja ne mogu ništa da uradim u vezi s ovim. A Crni ađah je u Tiru.