Ponovorođeni Zmaj полностью

Žena plamene kose pruži Avijendi oružje: dugi nož teškog sečiva, da ga stavi za pojas, i prepun tobolac da ga okači na drugu stranu; tamni, zakrivljeni luk od roga, u navlaci koju je vezala za leđa; i četiri kratka koplja dugih vrhova, koja je držala u levoj ruci skupa s malim okruglim kožnim štitom. Avijenda ih je nosila prirodno kao što bi neka žena iz Emondovog Polja nosila šal. Isto je važilo za njene drugarice. „Hajde“, reče i pođe ka gaju kraj koga su već prošle.

Egvena napokon pusti saidar. Pretpostavljala je da je sve tri Aijelke mogu izbosti tim svojim kopljima pre no što stigne bilo šta da uradi, samo ako im to padne na um, ali iako su bile na oprezu, mislila je da do toga neće doći. A šta ako Ninaeva ne bude mogla da Izleči njihovu prijateljicu? Kad bi nas samo pitala pre no što odluči o nečemu što se tiče svih nas!

Dok su išle ka drveću Aijelke su osmatrale unaokolo kao da očekuju da je sve prepuno neprijatelja veštih u skrivanju kao i one same. Avijenda je išla napred, a Ninaeva se držala nje.

„Ja sam Elejna od kuće Trakand“, reče Egvenina prijateljica, kao da ćaska, „kći naslednica Morgaze, kraljice Andora.“

Egvena se spotače. Svetlosti, je li poludela? Znam da je Andor učestvovao u Aijelskom ratu. Možda je od tada prošlo dvadeset godina, ali kažu da Aijeli dobro pamte.

Ali plamenokosa Aijelka do nje samo kaza: „Ja sam Bain, od septe Crni kamen Šaarad Aijela.“

„Ja sam Cijad“, reče niža žena, plavlje kose, s njene druge strane, „od septe Kamena reka Gošijen Aijela.“ Bain i Cijad na tren krajičkom oka pogledaše Egvenu; ničim to nisu pokazale, ali ona dobi neki utisak kako misle da je nepristojna.

„Ja sam Egvena al’Ver“, reče im. Činilo se kao da očekuju još nešto, pa dodade: „Kći Marim al’Ver, iz Emondovog Polja u Dvema Rekama.“ To im je izgleda bilo dovoljno, na neki način, ali kladila bi se kako ništa od toga nisu shvatile, ništa više no ona sve te septe i klanove. Mora da to, na neki način, označava porodice.

„Vi ste prvosestre?“ Bain je izgleda mislila na sve tri.

Egvena to shvati kao da se odnosi na sestrinstvo Aes Sedai, i kaza „da“, istovremeno kada Elejna reče „ne“.

Čijad i Bain brzo se zgledaše, kao da razgovaraju sa ženama koje baš i nisu pri sebi.

„Prvosestre“, kaza Elejna Egveni, kao da drži predavanje, „označava žene koje imaju istu majku. Drugosestre označava da su im majke sestre.“ Obrati se Aijelkama. „Ne znamo mnogo o vama. Molim vas da nam oprostite neznanje. Ponekad o Egveni mislim kao o svojoj prvosestri, ali nismo rod po krvi.“

„Zašto onda ne izgovorite reči pred svojim Mudrima?“ – upita Čijad. „Bain i ja smo postale prvosestre.“

Egvena trepnu. „Kako možete postati prvosestre? Ili imate istu majku ili ne. Ne želim da vas uvredim. Većinu onoga što znam o Devicama koplja čula sam od Elejne. Znam da se borite u bitkama i ne marite za muškarce, ali ništa više od toga.“ Elejna klimnu; opisala je Device kao nešto poput mešavine ženskih Zaštitnika i Crvenog ađaha.

Aijelke se ponovo munjevito zgledaše, kao da ni najmanje nisu sigurne da su Egvena i Elejna pri svesti.

„Ne marimo za muškarce?“ – zbunjeno promrmlja Čijad.

Bain se zamišljeno namršti. „Ono što kažeš istovremeno je blizu istini, ali i potpuno oprečno od nje. Kada prihvatimo koplje, položimo zavet da se nećemo vezati ni za muškarca, ni za dete. Neke odustanu od koplja, zbog muškarca ili deteta“ – po izrazu njenog lica reklo bi se da to ni sama ne razume – „ali kada se jednom odustane, koplje se više ne može ponovo uzeti.“

„Ili ako bude odabrana za put u Ruidean“, ubaci se Čijad. „Mudra ne može biti udata za koplje.“

Bain je pogleda kao da je izjavila kako je nebo plavo, ili da kiša pada iz oblaka. Pogled kojim okrznu Egvenu i Elejnu govorio je kako možda one to ne znaju. „Da, to je tačno. Mada neke pokušavaju da se bore protiv toga.“

„Da, pokušavaju.“ Čijad je zvučala kao da nešto deli s Bain.

„Ali daleko sam zastranila od mog objašnjenja“, nastavi Bain. „Device ne plešu kopljima jedne s drugima, čak ni kada naši klanovi to čine, ali Saarad Aijeli i Gošijen Aijeli su već četiri stotine godina u krvnoj zavadi, tako da smo Čijad i ja smatrale kako naša udadbena zakletva nije dovoljna. Otišle smo da izgovorimo reči pred Mudrima naših klanova – ona je stavila život na kocku u mojoj naseobini, a ja u njenoj – da nas spoje kao prvosestre. Kao što i priliči prvosestrama koje su Device, čuvamo leđa jedna drugoj, i nijedna neće pustiti muškarca da joj dođe bez one druge.

Ali ne bih rekla kako ne marimo za njih.“ Čijad klimnu, uz nagoveštaj osmeha. „Da li sam ti razjasnila stvari, Egvena?“