Ponovorođeni Zmaj полностью

Verin izgleda nije primetila njeno zaprepašćenje. „Prema njoj, olakšava prolaz u Tel’aran’riod. Tvrdila je da radi i za one bez Talenta, kao i za Aes Sedai, samo ako si dok spavaš u dodiru s njim. Naravno, postoje opasnosti. Tel’aran’riod nije poput drugih snova. Sve što se tamo desi je stvarno. Zaista si tamo, umesto da ga tek na tren osmotriš.“ Zagrnula je rukav haljine i otkrila izbledeli ožiljak koji se pružao čitavom podlakticom. „Pre izvesnog broja godina, i sama sam ga jednom isprobala. Anaijino Lečenje nije delovalo kao što je trebalo. Zapamti to.“ Aes Sedai ponovo rukavom prekri ožiljak.

„Biću oprezna, Verin Sedai.“ Stvarno? Snovi su mi i ovako loši. Ne trebaju mi snovi koji ostavljaju ožiljke! Strpaću ga u džak, baciti ga u neki mračni ćošak i ostaviti tamo. Ja ću... Ali želela je da uči. Želela je da postane Aes Sedai, a nijedna Aes Sedai skoro pet stotina godina nije bila Snevač. „Biću veoma oprezna.“ Spustila je prsten u torbicu i čvrsto je zavezala, a onda ponovo uzela hartije koje joj je Verin dala.

„Dobro zapamti da ga sakriješ, dete. Nijedna polaznica, pa čak ni Prihvaćena ne bi trebalo tako nešto da poseduje. Ali može ti poslužiti. Sakrij ga.“

„Da, Verin Sedai.“ Setivši se Verininog ožiljka, skoro požele da neka Aes Sedai dođe i smesta joj ga oduzme.

„Dobro, dete. A sada, idi. Postaje kasno, a ti moraš rano da ustaneš i pomogneš oko doručka. Lepo spavaj.“

Pošto su se vrata zatvorila za Egvenom, Verin je neko vreme samo sedela i posmatrala ih. Sova je iza nje tiho huktala. Primakavši bliže crvenu kutiju, potpuno je podigla poklopac i namrštila se na njen sadržaj.

Stranica za stranicom, uredno ispisane crnim mastilom jedva izbledelim u pet proteklih vekova. Bile su to beleške Korijanin Nedeal, sve što je saznala za pedeset godina proučavanja tog ter’angreala. Korijanin je bila žena sklona čuvanju tajni. Najveći deo svog znanja nije prenela nikome, poverila ga je jedino tim stranicama. Verin je na njih naletela samo zahvaljujući slučajnosti i navici da pretura po starim hartijama u biblioteci. Koliko je mogla da otkrije, nijedna Aes Sedai sem nje nije znala za taj ter’angreal; Korijanin je uspela da ga izbriše iz zapisa.

Ponovo pomisli da spali taj rukopis, baš kao što je pomišljala i da ga da Egveni. Ali za nju je bila anatema da uništi znanje, bilo kakvo znanje. A što se onog drugog tiče... ne. Daleko je najbolje da sve ostane kao što je sada. Desiće se šta se bude desilo. Zatvori poklopac. Gde sam sad stavila onu stranicu?

Namršti se i poče među knjigama i papirima da traži one kožne korice. Na Egvenu je već zaboravila.

Egvena nije daleko odmakla od Verininih odaja kada je nađe Šerijam. Nadzornica polaznica mrštila se kao da je nečim veoma zaokupljena.

„Da se neko nije setio kako je Verin razgovarala s tobom, možda te ne bih ni našla.“ Aes Sedai zvučala je blago razdraženo. „Hajde, dete. Sve zadržavaš! Kakvi su to papiri?“

Egvena ili malo čvršće stisnu. Pokuša da joj glas bude krotak i pun poštovanja. „Verin Sedai misli kako bi trebalo da ili proučim, Aes Sedai.“ Šta da radi ako Šerijam zatraži da ili vidi? Kako bi mogla to da odbije, kako da objasni šta će joj opis trinaest žena iz Crnog ađaha i ter’angreala koje su ukrale?

Ali Šerijam kao da je zaboravila na papire. „Nema veze. Tražena si, a svi čekaju.“ Uhvatila je Egvenu za ruku nateravši je da ubrza korak.

„Tražena, Šerijam Sedai? Zbog čega?“

Šerijam razdraženo odmahnu glavom. „Jesi li zaboravila da bi trebalo da budeš uzdignuta do Prihvaćene? Kada sutra dođeš u moju radnu sobu, nosićeš prsten, mada sumnjam da će ti mnogo ublažiti bol.“

Egvena pokuša da stane, ali Aes Sedai je povuče dalje i zaputi se niz jedno usko stepenište. „Večeras? Već? Ali pospana sam, Aes Sedai, prljava i... Mislila sam da ću imati nekoliko dana. Da se spremim. Da se pripremim.“

„Vreme nikoga ne čeka“, odvrati Šerijam. „Točak tka kako Točak želi, kada Točak želi. Sem toga, kako bi se pripremila? Već znaš ono što treba. Više no što je tvoja prijateljica Ninaeva znala.“ Gurnula ju je kroz vratanca u podnožju stepeništa i požurila duž još jednog hodnika do staze što se spiralno spuštala u dubine.

„Slušala sam predavanja“, pobuni se Egvena, „i sećam ih se, ali... zar ne mogu najpre da se naspavam?“ Krivudava staza kao da nije imala kraja.

„Amirlin Tron odlučila je da nema svrhe čekati.“ Šerijam se postrance nasmeši Egveni. „Njene reči doslovce su bile: Kada jednom odlučiš da očistiš ribu, nema svrhe čekati dok ne istruli. Elejna je dosad već prošla kroz lukove, a Amirlin namerava da noćas i ti prođeš. Mada ne vidim čemu tolika žurba“, dodade, napola sama sebi, „ali kada Amirlin zapoveda, mi se pokoravamo.“