Ponovorođeni Zmaj полностью

Iza nje je stajala jedna Aes Sedai, žena visokih jagodica kao Šerijam, ali tamnokosa i zabrinutih smeđih očiju. Nosila je šaku široku ešarpu Čuvara. Ali nije bila Šerijam. Egvena je nikada ranije nije videla; bila je sigurna da je poznaje kao sebe. Nekako se seti njenog imena. Beldena.

„Da ti nije loše, majko?“

Ešarpa joj je zelena. To znači da je na položaj uzdignuta iz Zelenog ađaha. Čuvar uvek dolazi iz istog A daha kao i Amirlin kojoj služi. Što znači da sam, ako sam ja Amirlin – ako? – i ja bila u Zelenom ađahu. To je potrese. Ne to što je bila u Zelenom ađahu, već što je morala da to odgoneta. Svetlosti, nešto nije u redu sa mnom.

Put nazad ukazaće... Glas u glavi joj utihnu i pretvori se u zujanje.

Trinaest Prijatelja Mraka.

„Dobro sam, Beldena“, odgovori Egvena. Ime joj je bilo neobično; kao da ga godinama nije izgovarala. „Ne smemo dozvoliti da nas čekaju.“ Ko da nas čeka? Nije znala, izuzev što se osećala beskrajno tužno jer će to čekanje prestati, beskrajno nevoljno.

„Postaće nestrpljive, majko.“ U Beldeninom glasu osećalo se oklevanje, kao da je, baš kao i Egvena, i ona bila nevoljna, mada iz drugog razloga. Sem ako se Egvena nije grdno varala, iza tog spoljašnjeg spokoja Beldena je bila nasmrt uplašena.

„U tom slučaju, bolje da krenemo.“

Beldena klimnu, a onda duboko udahnu i priđe vratima, gde je bio prislonjen njen štap sa snežnom suzom Belog plamena Tar Valona na vrhu. „Valjda moramo, majko.“ Uze štap i pridrža Egveni vrata, a onda požuri napred, tako da su tvorile dvočlanu povorku: Čuvar zapisa koja vodi Amirlin Tron.

Egvena nije obraćala pažnju na hodnike kojima su išle, sva usredsređena na samoispitivanje. Šta je to sa mnom? Zašto se ničeg ne sećam? Zašto je toliko onog čega se... skoro sećam pogrešno? Dodirnula je prugastu ešarpu na ramenima. Zašto sam napola sigurna da sam još polaznica?

Put nazad ukazaće se samo jed... Ovog puta naglo se okonča.

Trinaest iz Crnog ađaha.

Spotače se. Bila je to zastrašujuća misao, ali sledila ju je daleko više od samog straha. Delovalo je – lično. Želela je da vrisne, da beži i da se sakrije. Osećala je kao da je jure. Gluposti. Crni ađah je uništen. I to je delovalo kao čudna misao. Deo nje sečao se nečeg zvanog Veliko čiščenje. Deo nje bio je siguran kako se to nikada nije desilo.

Pogleda uprtog pred sebe, Beldena nije primetila kad se Amirlin spotakla. Egvena je morala da ubrza korak kako bi je sustigla. Ova žena je nasmrt uplašena. Tako mi Svetlosti, čemu me to vodi?

Beldena stade pred visokim dvokrilnim vratima. U tamnom drvetu oba krila bio je utisnut veliki srebrni Plamen Tar Valona. Obrisala je ruke o haljinu, kao da su joj se odjednom oznojile, pre no što če otvoriti jedno krilo i povesti Egvenu uz pravu stazu od istog belog kamena prošaranog srebrom od koga behu načinjeni i zidovi Tar Valona. Čak je i tu delovao kao da sija.

Staza je vodila u veliku kružnu sobu pod zasvođenom tavanicom, najmanje trideset koraka visokom. Oko spoljnjeg oboda sobe bila je uzdignuta platforma, sa stepenicama ispred, izuzev tamo gde su se ta staza i još dve druge završavale, jednako udaljene među sobom. U središtu poda bio je Plamen Tar Valona, okružen sve širom spiralom boja sedam Ađaha. Na suprotnom kraju sobe od mesta gde se staza završavala stajala je stolica visokog naslona, teška i kitnjasto izrezbarena lozom i lišćem, oslikana u bojama svih Ađaha.

Beldena oštro udari štapom o pod. Glas joj je drhtao. „Ona dolazi. Čuvar Pečata. Plamen Tar Valona. Amirlin Tron. Ona dolazi.“

Uz šuštanje sukanja, žene sa šalovima na platformi ustadoše sa svojih stolica. Bila je dvadeset i jedna stolica, u grupicama od po tri. Svaka trijada bila je obojena istom bojom kao i porubi na šalovima žena koje su pred njima stajale. I jastuci na stolicama bili su iste boje.

Dvorana Kule, pomisli Egvena dok je prilazila svojoj stolici. Stolici Amirlin Tron. To je sve. Dvorana Kule, i predstavnice Ađaha. Hiljadu puta sam bila ovde. Ali nijednog nije mogla da se seti. Šta ja radim u Dvorani Kule? Svetlosti, živu će me odrati kada vide... Nije bila sigurna šta će to videti, samo se molila da ne vide.

Put nazad ukazaće se samo...

Put nazad...

Put...