„Sve se menja“, odsečno reče Gaul. „Dok se ne probudimo, san leluja na vetru.“ Za trenutak je proučavao Perina i Elijasa, upoređujući im oči; Perin je bio siguran u to. Međutim, nije ih ni pomenuo; Aijeli su, izgleda, zlatne oči smatrali samo još jednom čudnom stvari među mokrozemcima. „Ostaviću vas da hodate sami. Prijatelji koji su dugo bili razdvojeni treba da se ispričaju nasamo. Sulin, jesu li Čijad i Bain u blizini? Video sam juče kako love, pa rekoh, bolje da im pokažem kako se nateže luk pre nego što neka od njih ustreli samu sebe.“
„Iznenadila sam se kad sam videla da si danas uspeo da dođeš“, odgovori mu žena bele kose. „Otišle su da postave zamke za zečeve.“ Smeh se raširio među Devicama, a prsti su im se brzo pomerali u govoru ruku.
Uzdahnuvši, Gaul napadno zakoluta očima. „U tom slučaju, izgleda da ću morati da odem da ih oslobodim iz njih.“ Na to se nasmejao gotovo isti broj Devica, uključujući i samu Sulin. „Neka bi danas pronašao hlada“, rekao je Perinu, što je bio uobičajeni pozdrav među prijateljima, ali sa Elijasom se rukovao mnogo zvaničnije rekavši: „Moja je čast i tvoja čast, Elijase Mačera.“
„Čudan svat“, promrmlja Elijas, posmatrajući kako Gaul u skokovima silazi niz brdo. „Kada sam se nakašljao, okrenuo se spreman da me ubije, mislim, a onda je, umesto toga, počeo da se smeje. Smeta li ti da odemo negde drugde? Ne poznajem sestru koja pokušava da ubije onaj ćilim, ali ne volim da rizikujem sa Aes Sedai.“ Oči mu se skupiše. „Gaul reče da su tri ovde s tobom. Ne očekuješ susrete s još nekom, je li?“
„Nadam se da ih neće biti“, odgovori Perin. Između udaraca po tepihu, Masuri je bacala poglede ka njima; vrlo uskoro će saznati za Elijasove oči i pokušaće da pročeprka šta li ga još vezuje za Perina. „Hajdemo, i onako je vreme da se vratim u sopstveni logor. Jesi li zabrinut da ne sretneš neku Aes Sedai koja te poznaje?“ Elijasovi zaštitnički dani okončani su kada je otkriveno kako može da razgovara s vukovima. Neke od sestara smatrale su da je to obeležje Mračnog, pa je morao da pobije neke druge Zaštitnike da bi pobegao.
Stariji čovek sačekao je da se odmaknu desetak koraka od šatora pre nego što je odgovorio, a čak i tada je govorio tiho, kao da je sumnjao da je iza njih ostao neko ko ima jednako dobar sluh kao njih dvojica. „Bilo bi dovoljno loše da se nađe jedna koja mi zna ime. Zaštitnici ne beže baš često, dečače. Većina Aes Sedai oslobodiće čoveka koji zaista želi da ode većina će to učiniti a i inače, reši li da te lovi, ona uvek može da ti uđe u trag, bez obzira koliko daleko da bežiš. Međutim, svaka druga sestra koja pronađe odmetnika, provešće svoje slobodno vreme trudeći se da ga natera da požali što se uopšte rodio.“ On se slabašno strese. Nije mirisao na strah, nego na očekivanje bola. „A onda bi ga predala njegovoj sopstvenoj Aes Sedai, kako bi se taj nauk okončao. Nema muškarca koji bi posle toga uspeo da ostane potpuno isti.“ Na ivici padine on pogleda unazad. Masuri je stvarno delovala kao da pokušava da ubije taj ćilim, usredsredivši sav svoj bes na pokušaj da udarcima probije rupu u njemu. Međutim, Elijas se ponovo stresao. „Bilo bi još gore da naletim na Rinu. Radije bih se našao usred šumskog požara sa obe polomljene noge.“
„Rina je tvoja Aes Sedai? Ali kako bi mogao da naletiš na nju? Veza ti dopušta da znaš gde se nalazi.“ To je čačnulo nešto u Perinovom sećanju, no šta god da je to bilo, istopilo se kada je Elijas odgovorio.
„Veći broj njih može da izuvija vezu, da tako kažem. Možda mogu i sve. Ne znaš ništa više osim da je još uvek živa, a to znam i inače, jer nisam poludeo.“ Elijas vide njegov upitan izraz lica pa se kevtavo nasmeja. „Svetlosti, čoveče, pa sestre su isto od krvi i mesa. Uglavnom. Razmisli o tome. Da li bi želeo da ti neko bude u glavi dok si u naručju neke dobrodušne služavke? Izvini; zaboravio sam da si se oženio. Nisam hteo da te uvredim. Međutim, iznenadio sam se kada sam čuo da si se oženio Saladejkom."
„Iznenadio si se?“ Perin nikada nije razmišljao o toj odlici zaštitničke veze. Svetlosti! U stvari, nikada nije ni razmišljao tako o Aes Sedai. To je delovalo verovatno koliko i... koliko i čovek koji razgovara s vukovima. „Zašto si se iznenadio?“ Spuštali su se kroz šumarak na padini, bez žurbe i praveći malo buke. Perin je uvek bio dobar lovac, naviknut na šumu, a Elijas jedva da je pomerao suvo lišće preko kojeg je prelazio, glatko lebdeći kroz rastinje, a da pri tom nije pomerao ni grančicu. Iako je luk sada bio prebacio preko leđa, još uvek je bio pripravan. Elijas je bio veoma oprezan, naročito blizu ljudi.
