„Misliš li zaista da će ona naučiti vaš način tkanja saidara?" upitala je Kecuejn, prikrivajući nevericu. Kiruna i ostale ispričale su joj o tim podukama, ali većina tkanja Mudrih bila je toliko različita od onog koje se učilo u Beloj kuli. Prvi način na koji se nauči ikakvo tkanje naprosto se utisne sam od sebe; učenje drugog je gotovo nemoguće, a čak i da može da se nauči, drugo naučeno tkanje gotovo nikada ne radi ni približno dobro kao prvo. To je bilo jedan od razloga zbog čega pojedine sestre u Kuli nisu prihvatale divljakuše svakog uzrasta; postojala je mogućnost da su već previše naučile, a to se nije moglo zaboraviti.
Sorilea je slegnula ramenima „Možda. Učenje drugog načina dovoljno je teško i bez sveg tog mahanja rukama koje vi Aes Sedai izvodite. Glavno što Kiruna Našima mora da nauči jeste da ona sama vlada svojim ponosom; ne sme on da vlada njom. Kada to bude naučila, biće to jedna veoma jaka žena.“ Privukavši stolicu da bi je postavila naspram one u kojoj je Kecuejn ranije sedela, sumnjičavo ju je odmerila pa sela. Delovala je gotovo jednako ukočeno i neopušteno kao što je bila i Kiruna, no ipak je zapovednički pokazala Kecuejn da sedne; beše to žena jake volje, navikla da zapoveda.
Dok je sedala u svoju stolicu, Kecuejn je progutala obešenjački kikot. Bilo je dobro podsetiti se, bile Mudre divljakuše ili ne, da su one daleko od nepismenih divljaka. Naravno, da poznaju poteškoće. Što se ticalo mahanja rukama... Nekoliko njih je bilo usmeravalo tamo gde je ona mogla da ih vidi, međutim, jeste primetila kako one izvode pojedina tkanja bez pokreta koje sestre koriste. Pokreti rukama nisu zaista bili deo tkanja, ali na neki način i jesu, zato što su bili deo učenja tkanja. Možda su nekada postojale Aes Sedai koje su mogle, na primer, poslati vatrenu loptu bez neke vrste pokreta koji podražava bacanje, ali i da je bilo tako, one su odavno pomrle, a njihovo znanje je nestalo s njima. Danas nešto naprosto ne može da se napravi bez odgovarajućeg pokreta. Postojale su sestre koje su tvrdile kako mogu prepoznati ko je obučavao drugu sestru samo na osnovu pokreta koje je koristila.
„Naučiti bilo koju našu novu učenicu ičemu u najboljem slučaju je teško“, nastavila je Sorilea, „ne govorim da bih vređala, ali vi Aes Sedai date zavet, ali čini se kako odmah tražite način da ga zaobiđete. Alana Mosvani je posebno teška.“ Iznenada su njene bistre, zelene oči veoma oštro posmatrale Kecuejino lice. „Kako možemo kazniti njenu tvrdoglavost kada to znači da ćemo povrediti i Kar’a’karna?“
Kecuejn je skupila ruke i spustila ih u krilo. Nije joj bilo lako da sakrije iznenađenost. Toliko o tajnovitosti Alaninog zločina. Ali zašto joj je ta žena dopustila da vidi kako ona to zna? „Veza ne radi na taj način“, počela je. „Ako je ubiješ, i on će umreti, tad ili ubrzo potom. Međutim, što se ostalog tiče, sve vreme će biti svestan šta joj se događa, ali neće to stvarno i osećati. A udaljen koliko je sada, biće samo mutno svestan nečega, ako i toliko.“
Sorilea je polako klimala glavom. Vrhovima prstiju dodirnula je zlatni poslužavnik na stolu, a zatim je povukla ruku. Njen izraz lica bilo je teško protumačiti, poput lica nekog kipa, no Kecuejn je predosećala da će Alanu snaći neprijatno iznenađenje sledećeg puta kada dopusti svom lošem raspoloženju da nadvlada, ili ako je uhvati neka od njenih arafelskih zlovolja. Ali to je bilo beznačajno. Samo je dečak važan.
„Većina muškaraca će prihvatiti sve što im se ponudi, samo ako to izgleda privlačno i prijatno", reče Sorilea. „Nekada smo tako mislile i za Randa al’Tora. Nažalost, prekasno je da promenimo stazu kojom smo krenule. Sada on zazire od svega što mu je slobodno ponuđeno. Sada, ako bih želela da nešto prihvati, morala bih se pretvarati kako ne želim da on to poseduje. Ako bih želela da ostanem u njegovoj blizini, morala bih da glumim kako sam potpuno nezainteresovana da li ću ga ikada više videti.“ Te oči, zelena svrdla, ponovo se usredsrediše na Kecuejn. Nije pokušavala da vidi šta joj se krije u glavi. Ta je žena znala. Barem nešto. Dovoljno, ili previše.
I pored toga, Kecuejn je osetila kako u njoj raste uzbuđenje zbog novih mogućnosti. Ako je postojala i najmanja sumnja kako Sorilea pokušava da je ispipa, ona je sada nestala. A niko ovako ne ispipava drugu stranu izuzev ako ne pokušava da sklopi nekakvu pogodbu. „Veruješ li da muškarac mora biti čvrst?“, pitala je. Ovo je bilo kockanje. „Ili snažan?“ Njen ton nije ostavljao mesta sumnji da primećuje razliku.
Sorilea je ponovo dodirnula poslužavnik; najmajušniji od osmeha možda joj je, za trenutak, izvio usne. Ili nije. „Većina muškaraca vidi ta dva kao jedno isto, Kecuejn Melajdrin. Snaga istrajava; čvrstina se lomi.“
