Bilo je i previše prezira na sve strane. Tairenci i Kairhijenjani su se mrzeli. Ilijanci i Tairenci su se prezirali. Samo su se Kairhijenjani i Ilijanci kako-tako slagali, a čak je i tu bilo malo bockanja. Njihova dva naroda možda nisu imala dugačku krvavu istoriju kao Tir i Ilijan, ali Kairhijenjani su i dalje bili stranci, naoružani oklopnici na ilijanskoj zemlji, dočekani bez stvarne dobrodošlice, u najboljem slučaju, i to samo zato što su pratili Randa. Ali i pored svog mrštenja i ljutnje i pokušaja da govore svi uglas dok su se muvali oko Randa u vrtlogu vetrom nošenih ogrtača, sada su imali zajednički cilj. Po navici.
„Veličanstvo", brzo reče Gregorin, klanjajući se u zlatom ukrašenom sedlu, „molim za dopuštenje da namesto tebe idem ja ili Prvi kapetan, Markolin.“ Ćetvrtasto opsečena brada ogoljene nausnice uokvirivala je okruglo lice, naborano od brige. „Ovi ljudi sigurno znaju da si ti kralj proglašenje se upravo čita u svakom selu, na svakom raskršću dok mi razgovaramo pa ipak dužno poštovanje prema tvojoj kruni možda ukazati neće.“ Markolin, kockaste vilice i glatko obrijan, posmatrao je Randa tamnim, duboko usađenim očima, ne dajući nikakvu naznaku o tome šta se krije iza tog bezizražajnog lica. Saborci su bili verni kruni Ilijana, i Markolin je bio dovoljno star da se seća kada je Tam al’Tor bio Drugi kapetan iznad njega, ali samo je on znao šta misli o Randu al’Toru kao kralju.
„Moj gospodaru Zmaju“, zvanično ga oslovi Vejramon dok se klanjao, ne čekajući da Gregorin završi. Čovek je uvek zvanično oslovljavao, a šepurio se čak i na konju. Ukrašeni pliš i prugasta svila i vodopadi čipke gotovo da su mu prekrivali oklop, a iz njegove zašiljene sede bradice širio se cvetni vonj mirišljavog ulja. „Ova je rulja previše sitna da bi se gospodar Zmaj lično starao o njoj. Ja kažem, pusti pse da uhvate pse. Pusti Ilijance da ih iskorene. Spalilo mi dušu, do sada nisu učinili ništa da ti služe osim što su blebetali.“ Na njega se moglo računati da će dogovor s Gregorinom pretvoriti u vređanje. Tolmeran je bio dovoljno mršav da pored njega Vejramon deluje glomazno, a toliko smrknut da pomrači sjaj sopstvene odeće; nije bio budala, a uz to je bio i Vejramonov suparnik, međutim, ipak je polako klimnuo glavom složivši se s njim. Ni tu nije bilo ljubavi koja bi se razbacivala na Ilijance.
Semaradrid se poluosmehnu na Tairence ali se obraćao Randu, gotovo presekavši Vejramona. „Ova družina je deset puta veća od svake druge koju smo dosad našli, moj gospodaru Zmaju.“ On uopšte nije mario za kralja Ilijana, a vrlo malo za Ponovorođenog Zmaja, samo što je tron Kairhijena bio Randov da ga da, a Semaradrid se nadao da će biti dat onome ko bude umeo da ga prati, umesto da se bori protiv njega. „Sigurno su verni Brendu, inače se toliko njih ne bi održalo zajedno. Bojim se da je razgovor s njima gubljenje vremena, ali ako moraš da razgovaraš, dopusti mi da ih otvoreno okružim čelikom tako da znaju kakvu će cenu platiti ako im nešto padne na um.“
Rozejn besno pogleda Semaradrida; ta mršava žena očiju poput plavog leda beše visoka gotovo koliko i on. Nije ni sačekala da on završi pre nego što se obratila Randu. „Daleko sam dogurala i previše uložila u tebe da bih te sada gledala kako umireš ni za šta“, otvoreno mu je saopštila. Nimalo budala, kao ni Tolmeran, Rozejn je zauzela mesto u savetu Visokih lordova, mada su to tairenske Visoke gospe retko činile, a otvorenost je bila prava reč za nju. Uprkos oklopu koji je većina plemkinja nosila, nijedna nije stvarno predvodila svoje oružane snage u borbi, no Rozejn je nosila buzdovan iskićen šiljcima, a Rand je pomišljao kako bi ona volela da joj se ukaže prilika da ga upotrebi. „Sumnjam da ovim Ilijancima nedostaju lukovi“, rekla je, „a dovoljna je samo jedna strela da se ubije čak i Ponovorođeni Zmaj.“ Markolin zamišljeno napući usne, pa klimnu glavom pre nego što je uspeo da se zaustavi, a onda razmeni iznenađene poglede s Rozejnom; nije se znalo ko je od njih zaprepašćeniji što se u nečemu slaže sa svojim drevnim neprijateljem.
„Ovi seljaci nikada ne bi smogli hrabrosti da ostanu naoružani bez ohrabrivanja“, glatko nastavi Vejramon, ne obraćajući pažnju na Rozejn. Bio je vešt u neobraćanju pažnje na ono što nije hteo da vidi ili čuje. On jeste bio budala. „Smem li da predložim da moj gospodar Zmaj potraži uzrok među ovom takozvanom Devetoricom?“
„Protestujem ja na uvrede ove tairenske svinje, veličanstvo!“, smesta zareža Gregorin nastavljajući se na njegove reči, dok mu se jedna ruka ustremila ka maču. „Ja najžešće protestujem!“
„Ima ih i suviše ovoga puta“, istovremeno reče Semaradrid. „U svakom slučaju, većina će se okrenuti protiv tebe čim ti vide leđa.“ Po njegovom dubokom mrštenju, mogao je da govori i o Tairencima i o ljudima na šumovitim brdima. Možda i jeste. „Bolje da ih poubijamo i da završimo s time!“
