„Biće mi zadovoljstvo da ih istresem iz ćebadi“, reče Sijuan kada joj je sve izložila. „Ako ja moram da gacam uokolo po ovome...“ Pustivši Egveninu ruku, pođe da se okrene, a onda zastade, ozbiljnog, čak smrknutog lica. „Znam da želiš da budeš druga Gera Kišar ili možda Sirijla Begend. Po onome što nosiš u sebi, možeš da se meriš sa obe. Samo pripazi da ne postaneš nova Šejin Čunla. Laku noć, majko. Lepo spavaj.“
Egvena je stajala posmatrajući je dok je odlazila plaštom obavijen obris se povremeno klizao po stazi ljutito mrmljajući toliko glasno da je gotovo mogla da razbere reči. Gera i Sirijla ostale su upamćene među najvećim Amirlin. Obe su uticaj i ugled Bele kule izdigle na nivo koji se retko dostizao i u vremenima pre Artura Hokvinga. Obe su isto tako čvrsto držale u šaci i samu Kulu, Gera vešto okrećući jednu struju u Dvorani protiv druge, Sirijla čistom snagom svoje volje. Šejin Čunla bila je druga priča: ta žena je straćila moć Amirlin Trona, navukavši omrazu većine sestara u Kuli. Svet je verovao kako je Šejin umrla držeći svoje zvanje, pre skoro četiri stotine godina, međutim, duboko skrivena istina jeste da je bila svrgnuta i poslata u doživotno izgnanstvo. Čak su i skrivene istorije pažljivo stupale po nekim oblastima, no ipak je bilo prilično očigledno kako su pošto je otkrivena i četvrta zavera da je povrate na mesto Amirlin Tron sestre koje su je čuvale i ugušile Šejin u snu, jastukom. Egvena oseti jezu, ali reče sebi da je to zbog hladnoće.
Okrenuvši se, polako je pošla prema svom šatoru. Lepo da spava? Krupni mesec stajao je nisko na nebu, i ostalo je još tri sata do izlaska sunca, samo što ona nije bila sigurna hoće li uopšte moći da spava.
Pre nego što je sunce sledećeg jutra zarudelo na obzorju, Egvena je sazvala Dvoranu Kule. U Tar Valonu, to bi bilo praćeno s puno obreda, a ćak i otkad su napustile Salidar, nekih su se držale i pored svih teškoća zbog putovanja. Ovog puta Šerijam je, jednostavno, dok je još bio mrak, išla od šatora jedne do šatora druge Predstavnice, objavljujući da je Amirlin Tron pozvala Dvoranu na zasedanje. U stvari, tu uopšte nije ni bilo sedenja. U sivilu koje prethodi samoj zori, osamnaest žena stajalo je u polukrugu na snegu da bi čule Egvenu, sve dobro ušuškane zbog hladnoće koja im je maglila dah.
Iza njih se počeše pojavljivati druge sestre da bi slušale, na početku samo nekoliko njih, međutim, pošto im niko nije rekao da se udalje, grupa je postajala sve gušća dok se uokolo širilo tiho mrmljanje. Malo koja sestra bi se usudila da gnjavi i usamljenu Predstavnicu, a nekmoli celu Dvoranu. Prihvaćene, koje su se u svojim obrubljenim haljinama i ogrtačima pojavile iza sestara, bile su nešto tiše, naravno, a još tiše su bile okupljene polaznice, koje nisu imale nikakve zadatke, mada ih je bilo mnogo više. U logoru je trenutno bilo polaznica koliko i sestara, tako mnogo da je tek poneka imala prikladan beli ogrtač, a većina se zadovoljila jednostavnom belom suknjom umesto prave haljine polaznica. Neke od sestara i dalje su verovale kako bi trebalo da se vrate starim običajima i puste devojčice da ih same potraže, no većina je žalila zbog izgubljenih godina kad se broj Aes Sedai osipao. Samu Egvenu podilazili su žmarci kada bi pomislila kakva je Kula mogla da bude. Ovo je bila jedna od promena kojoj čak ni Sijuan nije mogla da se usprotivi.
Usred okupljanja, Karlinja se pojavi iza jednog od šatora, pa se iznenada zaustavi ugledavši Egvenu i Predstavnice. Obično pribrana od glave do pete, Bela sestra zapanjeno zinu i pocrvene pre nego što se brzo udaljila. Egvena se jedva uzdržala da se ne namršti. Jutros su sve bile suviše usredsređene na ono što je ona sama imala da im saopšti, pa ništa nisu primećivale, ali pre ili kasnije, neko će primetiti i zamisliti se.
Zabacujući svoj umešno izvezen ogrtač, otkrivši plavu ešarpu Čuvarke, Šerijam se nakloni pred Egvenom, onoliko zvanično koliko je to uopšte bilo moguće u njenoj nezgrapnoj odeći, pa zauze mesto pored nje. Obavijena slojevima fine vune i svile, plamenokosa žena bila je slika i prilika staloženosti. Kada je Egvena klimnula glavom, ona istupi korak napred da bi jasnim visokim glasom uputila prastari zov.
„Ona dolazi; ona dolazi! Čuvarka Pečata, plamen Tar Valona, Amirlin Tron. Pristupite svi vi, jer ona dolazi!“ Ovde je to zvučalo pomalo neprikladno, a sem toga, ona je već bila tu, nije dolazila. Predstavnice su stajale u tišini, čekajući. Poneka se nestrpljivo mrštila ili nesvesno poigravala ogrtačem ili suknjama.
