Sijuan se ponovo nasmeja, samo ovog puta je to bilo pomalo suvo i umorno. Odmahivala je glavom, i zbog tame ili ne, izgledala je umorno. „Ne znam, majko. Svetlost mi pomogla, ne znam. Ali preživele smo Troločke ratove, i Bele plaštove, i Artura Hokvinga, i sve ostalo između toga. Možemo naći načina da se izborimo i sa ovim Seanšanima. Bez samouništavanja."
Egvena nije bila sigurna. Mnoge od sestara u logoru smatrale su Seanšane tolikom opasnošću da bi čak i opsada Elaide morala da sačeka. Kao da čekanje ne bi učvrstilo Elaidu na Amirlininom Tronu. Mnoge druge su, činilo se, mislile da bi s jednostavnim ponovnim ujedinjenjem Bele kule, bez obzira na cenu, Seanšani nestali. Preživljavanje je gubilo deo svoje privlačnosti ako se radilo o preživljavanju na povocu, a Elaidin ne bi sputavao nimalo manje od seanšanskog. Šta je značilo biti Aes Sedai?
„Nema potrebe da držiš Gareta Brina nadohvat ruke“, odjednom prozbori Sijuan. „Taj je čovek nevolja koja hoda, to je tačno. Ako se on ne bude računao kao pokora za moje laži, ne bi pomoglo ni kad bi me živu odrali. Ovih dana naprašiću mu uši svako jutro i po dvaput za veče, reda radi, ali ne smeš sve da mu govoriš. Možda bi to koristilo kada bi te on razumeo. On tebi veruje, ali zato mu se stomak vezuje u čvor, jer se pita znaš li šta radiš. On to ne pokazuje, ali ja primećujem.“
Iznenada, u Egveninom mozgu delovi se sastaviše poput kovačke slagalice koja se iznenada složila. Zapanjujući delovi. Sijuan je zaljubljena u tog čoveka! Ništa drugo nije imalo smisla. Sve što je znala o njima promenilo se. To nije obavezno bilo nabolje. Zaljubljena žena često pušta mozak na otavu ako je u blizini čoveka koji je u pitanju. Čega je i sama bila vrlo svesna. Gde je bio Gavin? Da li je dobro? Je li mu toplo? Dosta toga. Previše, u svetlu onoga što ima da kaže. Upotrebila je svoj najbolji glas za Amirlin, siguran i zapovednički. „Možeš lordu Brinu da prašiš uši, ili da spavaš s njim, Sijuan, ali ćeš se paziti kada si s njim. Nećeš dopustiti da ti pred njim izleti nešto za šta još uvek ne sme da zna. Da li si me razumela?“
Sijuan se ukočeno ispravi. „Nemam naviku da puštam jezik da lepeće poput pocepanog jedra, majko“, vatreno je izgovorila.
„Vrlo mi je drago da to čujem, Sijuan.“ I pored toga što su izgledale kao da ih deli samo nekoliko godina, Sijuan je bila dovoljno stara da bi joj mogla biti majka, ali u tom trenutku Egvena je imala osećaj da su zamenile godine. Ovo je možda bio prvi put kada je Sijuan morala da se odnosi prema nekom muškarcu kao žena a ne kao Aes Sedai. Nekoliko godina dok sam mislila da volim Randa, obešenjački pomisli Egvena, šunjala sam se na prstima oko Gavina, i već znam sve što treba da se zna.
„Mislim da smo ovde završile“, nastavila je, hvatajući Sijuan pod ruku. „Malne. Dođi.“
Činilo se da stranice šatora ne pružaju mnogo zaštite, no kad su izašle, ponovo ih je ujedala zima. Mesečina je bila gotovo dovoljno svetla, pojačana odbleskom snega, da se pod njom moglo čitati, međutim taj sjaj je delovao nekako hladno. Brin je nestao kao da ga nikada nije ni bilo. Leana se pojavila koliko da kaže kako nije videla nikoga; potom je, vitkog tela prekrivenog slojevima vune, požurila u noć obazirući se oko sebe. Niko nije znao za Leaninu i Egveninu povezanost, a svi su mislili kako su Leana i Sijuan i bukvalno na ivici otvorenog neprijateljstva.
Prikupljajući ogrtač jednom rukom što je bolje mogla, Egvena se usredsredila na zanemarivanje ledene hladnoće dok su ona i Sijuan odlazile u suprotnom pravcu od Leane. Zanemarivati hladnoću i paziti na svakoga ko bi se zatekao napolju. Mada je bilo malo verovatno da bi se iko sada slučajno našao napolju.
„Lord Brin je bio u pravu“, razgovarala je sa Sijuan, „za ono kako je bolje ako Pelivar i Aratela poveruju onim pričama. Ili ako su makar neodlučni. Suviše neodlučni da bi se borili, ili učinili išta osim da razgovaraju. Misliš li da bi s dobrodošlicom dočekali posetu Aes Sedai? Sijuan, slušaš li me?“
Sijuan se trže i prestade da pilji u daljinu pred njima. Grabila je napred ne gubeći korak ni za tren, no sada se okfiznula i gotovo sela na zaleđenu stazu, jedva na vreme uhvativši ravnotežu da ne povuče i Egvenu. „Da, majko. Naravno da slušam. Možda neće biti baš puni dobrodošlice, ali sumnjam da će odbiti sestre.“
„Ako je tako, hoću da probudiš Beonin, Anaiju i Mirelu. Za sat moraju da pojašu na sever. Ako lord Brin očekuje odgovor već sutra uveče, ostalo je malo vremena.“ Šteta što nije saznala gde je tačno smeštena ona druga vojska, ali ispitivanje Brina moglo bi da izazove sumnju. Zaštitnicima ne bi trebalo da bude teško da ih pronađu, a ove tri zajedno imale su petoricu.
Sijuan je u tišini saslušala uputstva. Nije trebalo probuditi samo one tri. Kad svane zora, Šerijam i Karlinja, Morvrin i Nisao znaće šta treba da kažu za doručkom. Seme je moralo da bude posejano, seme koje nije moglo da se zaseje ranije iz straha da ne proklija prerano, a sada je imalo užasno malo vremena da poraste.
