Egvena zabaci sopstveni ogrtač, otkrivajući ešarpu sa sedam boja omotanu oko vrata. Ovim ženama je bilo potrebno svako podsećanje koje je mogla da im pruži kako je ona zbilja Amirlin Tron. „Svi su izmučeni od putovanja po ovakvom vremenu", objavila je, ne baš glasno koliko Šerijam, ali dovoljno glasno da su svi mogli da je čuju. Osetila je peckanje iščekivanja, gotovo vrtoglavicu od uzbuđenja. Nije se mnogo razlikovalo od mučnine. „Odlučila sam da se zaustavimo ovde na dva dana, možda i tri.“ Na te reči glave se podigoše i oseti se pobuđeno zanimanje. Nadala se da je Sijuan među onima koje je slušaju. Zaista je pokušavala da se drži Zakletvi. „Konjima je isto tako potreban odmor, a mnoga kola vape za popravkama. Čuvarka će se postarati za ono što je potrebno.“ Zaista je počinjalo, sada.
Nije očekivala ni protivljenje ni raspravu, i nije ih ni bilo. Nije preterivala u onome što je rekla Sijuan. Previše se sestara nadalo nekom čudu, tako da ne bi morale da marširaju na Tar Valon dok ih svet posmatra. Čak i među onima koje su u duši bile ubeđene kako Elaida mora biti odstranjena, zarad dobrobiti Kule, bez obzira na sve što su učinile, previše bi ih zgrabilo bilo kakvu priliku za odugovlačenje, bilo kakvu mogućnost da se to čudo i pojavi.
Jedna od potonjih, Romanda, nije ni sačekala da Šerijam izgovori završne reči. Čim je Egvena prestala da govori, Romanda, koja je delovala prilično mladoliko dok joj je čvrsto vezana proseda punđa bila skrivena pod kapuljačom, jednostavno je odšetala. Dok su im ogrtači lepršali, Mahla, Saroja i Varilina požuriše za njom. Ako je ijedna mogla stvarno da se žuri kada joj se svaki drugi korak završavao u snegu do članaka. Pa, trudile su se, u svakom slučaju; Predstavnice ili ne, činilo se kako se ne usuđuju ni da dišu bez Romandinog odobrenja. Kada je Lelejna videla da Romanda odlazi, ona znakom pozva Fejzilu, Takimu i Lirilu iz polukruga i udalji se bez osvrtanja, poput labudice praćene trima uznemirenim guščicama. Mada ih Lelejna nije držala u šaci tako čvrsto kao što je Romanda držala druge tri, ipak tu nije bilo velike razlike. Što se toga ticalo, ostale Predstavnice jedva su dočekale da konačno „Raziđite se sada u Svetlosti“, sklizne s Šerijaminih usana. Kada se Egvena okrenula da pođe, Dvorana Kule već se rasula na sve strane. Peckanje postade jače. I veoma nalik mučnini.
„Tri dana“, mrmljala je Šerijam, nudeći Egveni ruku da bi joj pomogla da siđe na jednu od ugaženih staza. Uglovi iskošenih zelenih očiju upitno su se uzdizali. „Iznenađena sam, majko. Oprosti mi, ali uporno si se protivila svaki put kad sam tražila da zastanemo na duže od dana.“
„Pričaćemo ponovo pošto porazgovaraš sa kolarima i potkivačima“, odvrati joj Egvena. „Nećemo stići daleko ako konji počnu da nam crkavaju, a kola da se raspadaju.“
„Kako kažeš, majko“, odgovori druga žena, ne baš ponizno, ali savršeno prihvatljivo.
Puteljak ni sada nije bio ništa bolji nego prethodne noći, tako da su se povremeno klizale. Držeći se pod ruku, koračale su polako. Šerijam je nudila i više potpore nego što je Egveni bilo potrebno, ali je to činila gotovo potajno. Amirlin Tron nije smela da ljosne na pozadinu naočigled pedeset sestara i stotine slugu, ali isto tako nije smela ni da bude pridržavana kao da je bogalj.
Većina Predstavnica koje su se zaklele Egveni, uključujući Šerijam, to su, u stvari, učinile naprosto iz straha i nagona samoodržanja. Da je Dvorana saznala kako su poslale sestre da obrađuju Aes Sedai u Tar Valonu, ili još gore, da su to skrivale od Dvorane iz straha da među Predstavnicama ima Prijateljica Mraka, sasvim je izvesno i sigurno da bi ostatak života provele u izgnanstvu i pod pokorom. Tako su se žene, koje su verovale da će nekako moći da upravljaju Egvenom kao da je lutka na kanapu pošto je najveći deo njihovog uticaja na Dvoranu iščileo našle umesto toga kako se zaklinju da će je slušati. To je bilo retko čak i u tajnim istorijama. Od sestara se jeste očekivalo da slušaju Amirlin, ali zaklinjanje na vernost bilo je nešto potpuno drugačije. Većina je zbog toga još uvek delovala potreseno, mada je jesu slušale. Malo ih je bilo tako prozirno kao Karlinja, međutim, Egvena je zaista čula kako Beonin cvokoće zubima kada je prvi put posle svoje zakletve ugledala Egvenu s Predstavnicama. Morvrin je delovala kao da se iznova zapanji svaki put kada bi joj pogled skrenuo na Egvenu, kako da još uvek ne veruje u potpunosti, a Nisao kao da nije prestajala da se mršti. Anaija je potanko coktala jezikom, a Mirela se često stresala, mada je za to bilo više razloga, ne samo zakletva. Međutim, Šerijam se opredelila da stvarno postane Egvenina Cuvarka hronika, umesto da se samo tako naziva.
„Mogu li da predložim da iskoristimo mogućnost i ustanovimo šta nam okolna zemlja može ponuditi od hrane za nas i za stoku, majko? Zalihe su nam istanjene.“ Šerijam se mrštila od napetosti. „Pogotovo čaj i so, mada sumnjam da ćemo to uspeti ovde da pronađemo."
