Jedna klupa bila je prazna, mada samo još trenutak. Delana ulete trčećim korakom baš kada je Šerijam završavala litaniju. Zajapurena i kao bez daha, Siva sestra uvuče se na svoje mesto, između Variline i Kvemse, bez svoje uobičajene skladnosti. Delovala je kao da joj je muka i napeto se poigravala plamkapima koje je nosila oko vrata. Svako bi pomislio da se ovde sudi njoj. Smireno. Nikome se ne sudi. Još.
Egvena polako krenu preko ćilima, između ta dva reda, Šerijam ju je pratila na maloj razdaljini, a Kvemsa ustade. Svetlost saidara odjednom zasija oko te tamnokose vitke žene, najmlađe od Predstavnica. Večeras neće biti preskakanja formalnosti. „Što je doneto pred Dvoranu Kule, samo Dvorana Kule može da raspravlja", najavi Kvemsa. „Svakog ko nas. nepozvan bude uznemirio, bila to žena ili muškarac, bio to posvećenik ili neznanac, prišao nam u miru ili u besu, ja ću vezati prema zakonu da bude izveden pred zakon. Znajte da je ono što besedim istina; to je volja i biće sprovedeno.“
Ta je izjava bila starija od zakletvi o neizgovaranju neistina, iz vremena kada je gotovo jednak broj Amirlin umirao od atentata koliko iz svih ostalih razloga zajedno. Egvena nastavi istom, odmerenom brzinom. Morala je da se trudi da ne dotiče svoju ešarpu zarad podsećanja. Pokuša da se usredsredi na klupu pred sobom.
Kvemsa se spusti nazad, na svoje mesto, i dalje sijajući od Moći, a među Belima ustade Aledrina, takođe okružena sjajem. S tamnozlatnom kosom i krupnim svetlosmeđim očima, bila je zaista privlačna kada se smešila, ali večeras bi i kamen pokazivao više osećanja od nje. „Postoje oni koji mogu da nas čuju a koji nisu od Dvorane“, progovorila je hladnim glasom s jakim tarabonskim naglaskom. „Ono što je rečeno u Dvorani Kule samo Dvorana Kule treba da čuje, sve dok i ako sama Dvorana drugačije ne odluči. Ja ću nam osigurati poverljivost. Zapečatiću reči da budu samo za naše uši.“ Izatkavši prepreku koja zakloni ceo paviljon, ona sede. Spolja među sestrama nastade malo komešanje: one su sad morale da posmatraju kako se Dvorana pomera u potpunoj tišini.
Čudno je da je toliko toga među Predstavnicama zavisilo od uzrasta, dok je raspravljanje o nečijoj starosti bilo gotovo zabranjeno među ostalim Aes Sedai. Je li Sijuan mogla da nađe neku zakonitost u godinama Predstavnica? Ne. Usredsredi se. Smireno, i usredsređeno.
Podigavši krajeve svoga ogrtača, Egvena stupi na kutiju s raznobojnim prugama, pa se okrenu. Lelejna je već bila na nogama, šal plavih resa visio joj je prebačen kroz pregibe ruku, a Romanda je ustajala, ne sačekavši ni da Egvena sedne. Nije smela da dopusti bilo kojoj od njih da dočepa kormilo. „Obznanjujem pitanje pred Dvoranom“, izgovorila je glasno i jasno. „Ko će ustati za objavu rata uzurpatorki Elaidi do Avrinji a’Roihan?“
A onda je sela, zbacivši ogrtač i pustivši ga da padne preko klupe. Stojeći na ćilimu pored nje, Šerijam je delovala potpuno hladno i smireno, ali je ipak ispustila tihi zvuk, gotovo zacvilela. Egveni se učinilo da je niko drugi nije čuo. Nadala se da nije.
Nastade kratak trenutak iznenađenja; žene, kao zaleđene na svojim mestima, zaprepašćeno su piljile u nju. Možda koliko zbog toga što je ona uopšte postavila neko pitanje, koliko i zbog onoga što je pitala. Niko nije postavljao pitanje pred Dvoranom pre nego što propita Predstavnice; to se jednostavno nije radilo, koliko zbog izvodljivosti, toliko i zbog tradicije.
Konačno, Lelejna progovori. „Mi ne objavljujemo rat pojedincima", sacpštila je suvo. „Čak ni izdajnicama kao što je Elaida. U svakom slučaju, predlažem da to pitanje odgurnemo u stranu dok se ne pozabavimo mnogo važnijim stvarima.“ Stigla je da se pribere od jahanja u povratku; sada joj je lice bilo samo čvrsto, ne i gromovito. Otresajuči svoje plavim prošarane suknje kao da stresa Elaidu ili, možda, Egvenu pažnju je posvetila ostalim Predstavnicama. „Ono što nas je večeras dovelo na zasedanje jeste... Nameravala sam da to kažem jednostavno, ali to nije tako. Otvaranje knjige polaznica? Babe će nam dolaziti da ih ispitamo. Ostati ovde mesec dana? Teško da moram nabrajati poteškoće, počev od toga što ćemo potrošiti pola našeg zlata a ni za stopu se nećemo približiti Tar Valonu. A što se tiče toga da ne uđemo u Andor..."
„Moja je sestra Lelejna zbog svog nestrpljenja zaboravila koja ima pravo da govori prva“, glatko je prekide Romanda. Naspram njenog osmeha Lelejna je delovala veselo. I pored toga, odvojila je vremena da namesti šal onako kako joj odgovara, žena koja je imala sve vreme ovog sveta. „Ja imam dva pitanja da iznesem pred Dvoranu, a u drugom ću se pozabaviti Lelejninim brigama. Nažalost po nju, prvo se tiče njene lične sposobnosti da uopšte sedi u Dvorani.“ Osmeh joj se proširi, iako nije bio ni trunku topliji. Lelejna polako sede, otvoreno se mršteći.
„Pitanje rata ne može se ostaviti po strani“, zvonko objavi Egvena. „Mora dobiti odgovor pre ijednog pitanja postavljenog posle njega. Takav je zakon.“
Predstavnice razmeniše brze, upitne poglede.
