„Rekla sam da ću odraditi dug“, tvrdoglavo reče Sijuan. „Imam ja isto onoliko ponosa koliko i lord Garet krvavi Brin! Isto toliko, i više! On drži svoju reč i ja držim svoju! Sem toga, Min mi je rekla da moram da ostanem blizu njega ili ćemo oboje umreti. Ili nešto slično.“ Međutim, odavalo ju je rumenilo njenih obraza. Na stranu i njena čast i Minina viđenja, ona je jednostavno bila spremna da otrpi bilo šta samo da bi bila blizu tog čoveka!
„Vrlo dobro. Zaljubljena si i ako ti kažem da se držiš podalje od njega, ili me nećeš poslušati ili ćeš i ostatak mozga pustiti na otavu. Šta ćeš učiniti u vezi s njim?“
Uvređeno se mršteći, Sijuan još neko vreme nastavi da reži šta bi sve volela da uradi lordu Garetu krvavom Brinu. Ne bi uživao ni u čemu od toga. A ponešto možda ne bi ni preživeo.
„Sijuan“, upozori je Egvena. „Budeš li još jednom porekla ono što je jasno kao dan, ne samo da ću mu reći nego ću mu i dati novac.“
Sijuan se nadureno napući. Ona se napućila! Durila se! Sijuan! „Nemam vremena da budem zaljubljena. Jedva da imam vremena za razmišljanje, pošto radim za tebe i za njega. A čak i da večeras sve bude u redu, imaću još dva puta više posla. Sem toga...“ Lice joj se rastuži, a ona poče da se vrpolji na stoličici. „Šta ako on ne... uzvraća moja osećanja?“, promrmljala je. „Nikada čak nije ni pokušao da me poljubi. Samo ga zanima da li su mu košulje čiste.“
Egvena zagreba kašikom po činiji, pa se iznenadi kada vide da je prazna. Od zemičke nije ostalo ništa osim nekoliko mrvica na njenoj haljini. Svetlosti, a još uvekje osećala prazninu oko pasa. Čežnjivo odmeri Sijuaninu činiju; činilo se da nju ne zanima ništa osim pravljenja krugova u sočivu.
Odjednom joj sinu. Zbog čega je lord Brin ustrajno tražio da Sijuan odradi svoj dug, čak i kada je saznao ko je ona? Samo zato što je rekla da će to uraditi? Bila je to besmislena nagodba. Osim što je mogla da je zadrži u njegovoj blizini kada ništa drugo nije moglo. U stvari, i sama se često pitala zašto se lord Brin složio da joj stvori vojsku. Morao je da zna da uz to postoji velika verovatnoća da završi s glavom na panju. I zašto je tu vojsku ponudio njoj, devojci Amirlin koja nije imala nikakavu stvarnu vlast i nijednu prijateljicu među sestrama osim Sijuan, bar koliko je njemu bilo poznato? Je li odgovor na sva ta pitanja mogao biti da on, jednostavno... voli Sijuan? Ne; većinom su muškarci bili lakomisleni i nesmotreni, ali tek je ovo bilo stvarno besmisleno! Ipak je iznela tu pretpostavku, čisto da oraspoloži Sijuan. Možda je to malo razveseli.
Sijuan s nevericom šmrknu. To je zvučalo čudno, pošto je poticalo od tog lepuškastog lica, ali niko nije umeo da izrazi toliko osećaja šmrkanjem kao što je mogla ona. „On nije potpuni idiot“, suvo je saopštila. „U stvari, ima prilično dobru glavu na ramenima. On razmišlja kao žena, veći deo vremena.“
„Još uvek nisam čula kako kažeš da ćeš se sabrati, Sijuan’, navaljivala je Egvena. „Moraćeš, ovako ili onako.“
„Pa, naravno da hoću. Ne znam šta se događa sa mnom. Nije to kao da nikada ranije nisam poljubila muškarca.“ Oči joj se odjednom skupiše, kao da izaziva Egvenu da joj protivureči u vezi s tim. „Nisam ja provela baš ceo život u Kuli. Ovo je blesavo! Ćaskamo o muškarcima, baš noćas, od svih noći!“ Zagledala se u svoju činiju, pa kao da je tek tada shvatila da u njoj ima hrane. Napunila je kašiku, mašući njome ka Egveni. „Moraš da pripaziš na vreme, sada više no ikada. Ako Romanda ili Lelejna zauzmu kormilo, nikada ga se nećeš dočepati.“
Blesavo ili ne, nešto je vrlo očigledno povratilo Sijuanin apetit. Smazala je svoje sočivo brže nego Egvena svoje, a nije joj pobegla ni jedna jedina mrvica zemičke. Egvena uhvati samu sebe kako prstom omazuje sopstvenu praznu činiju. Tu nije bilo pomoći, osim da oliže nekoliko poslednjih zrna sočiva, naravno.
Činilo se da nema svrhe raspravljati o onome što bi noćas moglo da se dogodi. Toliko su puta izbrusile i prečistile ono što će Egvena reći, i kada, da je bila iznenađena što o tome nije i sanjala. Sasvim sigurno je mogla da izvede svoj deo i u snu. Međutim, Sijuan je i pored toga ustrajavala, doteravši veoma blizu tačke kada bi joj Egvena očitala, ponavljajući to ponovo i iznova, iznoseći mogućnosti o kojima su raspravljale stotinu puta ranije. Začudo, Sijuan je bila vrlo lepo raspoložena. Čak je ubacivala i pomalo humora, što je u poslednje vreme bilo neobično za nju, mada je uglavnom bio crn.
„Znaš da je Romanda već jednom pokušala da postane Amirlin’, rekla je u jednom trenu. „Čula sam da je to što je Tamra dobila ešarpu i štap nju nateralo da pobegne u penziju kao galeb podrezanog repa. Položiću srebrnu marku, koju nemam, na vagu, da je izbečena dvaput više od Lelejne."
