Majgdin, dobrih desetak godina starija od Perina, mogla je da se nazove devojkom samo u poređenju s tom staricom, ali i pored zabrinutog izraza lica koji je odgovarao njenom mirisu, očaju s naznakom ljutnje, prihvatila je ribanje, samo još jednom pokušavši da bez stvarne želje oslobodi svoga konja, a onda se predala. Spustivši šake da se odmaraju na jabuci sedla, optužujuće se namrštila na Perina, a onda je žmirnula. Ponovo žute oči. Međutim, i pored te neobičnosti, nije mirisala uplašeno. Starica jeste, ali Perinu se činilo da to nije zbog njega.
Još jedan od Majgdininih saputnika, neobrijan čovek koji je jahao još jednu ragu, sivca ispupčenih kolena, prišao je dok je starica govorila, ali držao se u pozadini. Bio je visok koliko i Perin, iako ne i toliko širok, u taninom kaputu otrcanom od putovanja, preko koga je pričvrstio pojas za mač. Kao i ženama, i njemu je iza sedla bio pričvrščen zavežljaj. Onaj majušni povetarac zalelujao je da donese njegov miris do Perina. Nije bio uplašen; bio je zabrinut. A ako je način kako je gledao u Majgdin bio ikakav putokaz, brinuo se za nju. Možda, sve u svemu, ovo i nije bilo obično spašavanje putnika-namernika od grupe razbojnika.
„Možda bi trebalo da svi dođete u moj logor“, rekao je Perin, konačno pustivši uzde. „Bićete bezbedni od... lopova... tamo.“ Upola je očekivao da Majgdin pokuša da pobegne ka najbližem drveću, međutim, ona je okrenula svog konja za njegovim, ka oboru za koze. Mirisala je... ogorčeno.
I pored svega, rekla je: „Hvala na ponudi, ali ja... mi... moramo da nastavimo s putovanjem. Idemo, Lini“, odlučnije je dodala, a starija žena se tako strogo namrštila da se zapitao nisu li, ipak, majka i kćerka, iako se starici obraćala po imenu. U svakom slučaju nisu nimalo ličile. Linino je usko lice imalo kožu poput pergamenta i bila je sva žilava, dok je Majgdin, ispod sve te prašine, mogla da bude lepotica. Za onoga ko voli svetlu kosu.
Perin preko ramena pogleda ka čoveku koji ih je pratio. Čvrst dasa, kome je potreban brijač. Možda se njemu dopadala svetla kosa. Možda mu se i previše dopadala. Ljudi su stvarali nevolje i sebi i drugima zbog tog istog razloga i mnogo ranije.
Tamo napred, Faila je umirivala Lastavicu dok je preko ograde obora virila ka ljudima u njemu. Možda je neko od njih bio povređen. Seonid i Mudrih nije bilo nigde na vidiku. Aram ga je, izgleda, shvatio; bio je blizu Faile, iako je nestrpljivo pogledao ka Perinu. Međutim, opasnost je, vrlo očito, prošla.
Pre nego što je Perin prevalio pola puta do obora za koze, pojavio se Teril, čvrsto držeći u šaci okovratnik kaputa čoveka uzanih očiju i upalih obraza, koji se saplitao dok je pokušavao da održi korak sa šarcem. „Pomislio sam da bi bilo dobro uhvatiti jednog od njih“, reče Teril mrko se osmehujući. „Najbolje je čuti obe strane, bez obzira šta misliš da si video, tako je moj matori uvek govorio.“ Perin je bio istinski iznenađen. Do tada je smatrao da se Terilova sposobnost razmišljanja završava na vrhu njegovog mača.
Čak i izvučen nagore, kao što je bio, iznošeni kaput tog čove ispijenih obraza očigledno mu je bio prevelik. Perin je sumnjao da je iko drugi mogao tako dobro da ga vidi sa one udaljenosti, ali on je prepoznao i špicasti nos. Ovo je bio čovek koji je poslednji pobegao, a ni sada nije bio uplašen. Sve ih je prezrivo odmerio. „Debelo ste se uvalili s ovim“, rekao je hrapavim glasom. „Mi smo radili po Prorokovim uputstvima, jesmo. Prorok kaže ako muškarac gnjavi žensku, a ona ga neće, ima da umre. Ovi su je jurili" bradom je pokazao na Majgdin „a ona je žurila da pobegne. Prorok će vam zbog ovoga odseći uši!“ Pljunuo je da naglasi svoje reči.
„To je sasvim blesavo", jasnim glasom objavi Majgdin. „Ovi su ljudi moji prijatelji. Ovaj je čovek potpuno pogrešno shvatio ono što je video.“
Perin klimnu glavom, kao da namerava da se složi s njom, kao da je sve jasno i sređeno. Ali ako se ono što je ovaj tip rekao postavi pored onog što je Lini kazala... Nimalo jednostavno.
Faila i ostali su im se pridružili, praćeni ostatkom Majgdininih saputnika, još trojicom muškaraca i jednom ženom, a svi su vodili oronule konje u kojima je preostalo još samo nekoliko milja. A nije da su to bili vrhunski primerci konja, čak i u najboljim godinama, u stvari nikada. Bolje zbirke oderanih kolena, krivih kičica, oteklih zglobova i upalih leđa Perin nije mogao da se seti. Kao i uvek, pogled je prvo okrenuo ka Faili nozdrve su mu se širile tražeći njen miris ali Seonid mu privuče pogled. Zgurena u sedlu, sijajući od crvenila na licu, natmureno je piljila, a lice joj je delovalo čudno, obrazi su joj bili naduveni, a usta joj nisu bila potpuno zatvorena. Bilo je nešto, crveno i plavo parčence... Perin zatrepta. Ako mu se nije priviđalo, u usta joj je bila nabijena zgužvana maramal Izgleda, kada Mudre narede učenici da ćuti, pa makar to bila i Aes Sedai, one tako i misle.
