Edara i Nivejrajn skrenuše na tu stranu, jedva pomerajući naslage mrtvog lišća koje je pokrivalo zemlju, iako su nosile te nezgrapne suknje. Seonid ih je pratila, a obrazi su joj i dalje bili naduveni od marame. Ona se izvila u sedlu da bi pogledala u Perina. Da je mogao da poveruje kako Aes Sedai može da deluje uznemireno, njen bi izgled tako nazvao. Farn i Teril, koji su jahali iza nje, bili su namršteni.
Masuri vide kako dolaze, pa se brzo nagnu nad crni kotao, mešajući po njemu obnovljenom silinom, pokušavajući da izgleda kao da nikada nije ni prestajala. Dok god je Masuri bila pod budnim okom Mudrih, Perin je smatrao kako nema razloga da se brine za svoju kožu. Mudre su, izgleda, koristile veoma kratke povoce.
Nivejrajn okrenu glavu da ga pogleda preko ramena, još jednim od onih tamnih pogleda kojim su ga ona i Edara častile otkada je poslao upozorcnje, svoje pretnje, po čovi upalih obraza. Perin ljutito frknu. Nije morao da se brine za svoju kožu osim ako Mudre odluče kako su one te koje je žele. Suviše ličnosti. Suviše ciljeva.
Majgdin je jahala s Failine strane, naizgled ne obraćajući pažnju na ono pored čega su prolazili, ali on se na to ne bi kladio ni cvonjkom. Oči su joj se blago raširile kada je ugledala majenske stražare. Ona je znala šta znače crveni grudni oklopi i poluloptasti kalpaci sa obručima, sa istom sigurnošću s kojom je prepoznala lice Aes Sedai. Većina ljudi ne bi znala ni jedno ni drugo, pogotovo ljudi odevenih poput nje. Ona je bila tajanstvena, ova Majgdin. Zbog nečega mu se činila pomalo poznata.
Lin i Talanvor čuo je da Majgdin tako naziva tipa koji je dojahao za njom; „mladi“ Talanvor, iako nije moglo biti više od četiri do pet godina razlike među njima, ako je bilo i toliko držali su se što je bliže moguće Majgdin, ali im je Aram, koji je pokušavao da prati Perina, smetao. Isto kao i sitni, mršavi čova, po imenu Balver, koji je naoko obraćao još manje pažnje na njihovo okruženje nego što se Majgdin pretvarala. I pored toga, Perinu se činilo kako je Balver primećivao i više nego ona. Nije mogao tačno da kaže zašto, ali nekoliko puta kada je uhvatio čovečuljkov miris, nešto ga je podsetilo na vuka koji proverava vazduh. Začudo, Balver nije pokazivao nikakav strah, samo su se brzo potisnuti rubovi nadraženosti probijali kroz ustreptali miris nestrpljenja. Ostali Majgdinini saputnici bili su zajedno, daleko iza. Treća žena, Breana, grozničavo je nešto šaputala krupnom tipu spuštenog pogleda, koji bi samo povremeno bez reči klimnuo ili odmahnuo glavom. Razbijač i ulična baraba, ako je ikada postojala veća; ali i oniska žena je imala neku čvrstinu u sebi. Poslednji čovek zaklanjao se iza drugo dvoje, punački čovek sa očerupanim slamnim šeširom koji je navukao niže da bi sakrio lice. Na njemu je mač, koji su svi muškarci nosili, delovao neobično, kao i na Balveru.
Treći deo logora, koji se širio među drvećem odmah iza okuke brda, pored Majenaca, zauzimao je istu površinu kao i onaj Krilatih stražara, iako je u njemu bilo daleko manje ljudi. Ovde su konji bili vezani podalje od vatri za kuvanje, tako da je vazduh ispunjavao samo miris hrane. Pečena kozetina, ovog puta, i tvrdi krompiri kojima su seljaci verovatno nameravali da nahrane svinje, iako su vremena bila ovako gadna. Blizu tri stotine ljudi iz Dve Reke koji su pratili Perina od kuće vrteli su meso na ražnjevima, krpili odeću, proveravali svoje lukove i strele, svi raštrkani u neobavezne skupine od po pet-šest prijatelja oko svake vatre. Gotovo svi su mahali i dovikivali pozdrave, mada je tu bilo više „lorda Perina“ i „Perina Zlatookog“ nego što bi on voleo. Faila je imala prava na zvanja koja su joj udelili.
Grejdi i Niejld, koji se uopšte nisu znojili u svojim kao noć crnim kaputima, nisu vikali; stojeći pored vatre za kuvanje koju su raspalili malo dalje od ostalih, samo su ga pogledali. Kao da nešto iščekuju, pomislio je. Šta su očekivali? To je bilo ono što se uvek pitao u vezi s njima. Aša’mani su ga uznemiravali, više nego Aes Sedai ili Mudre. To što su žene usmeravale koristeći Moć bilo je prirodno, iako to nije bilo nešto pored čega bi se ijedan muškarac osećao opušteno. Grejdi sa svojim neupadljivim licem delovao je kao selja, i pored svog kaputa i mača, a Niejld je bio kicoš, sa sve uvijenim brkovima, pa ipak Perin nije mogao da zaboravi ko su i šta su uradili kod Dumajskih kladenaca. A opet, i on je bio tamo. Svetlost mu pomogla, bio je. Povlačeći ruku dalje od sekire koja mu je bila za pojasom, on sjaha.
