Nije bio jedini koji je imao oštro oko; Majgdini se usta razjapiše kada je ugledala Seonid, i ona ga odmeri dugim, proučavajućim pogledom, kao da je on bio odgovoran zbog one marame. Znači, prepoznavala je Aes Sedai kad ih vidi, je li? To je bilo neobično za prostu seljanku, a tako je izgledala. Međutim, uopšte nije tako zvučala.
Farnu, koji je jahao iza Seonid, lice je bilo smrknuto poput grmljavinej a Teril je sve još više zakomplikovao kad je bacio nešto na zemlju. „Ovo sam našao iza njega“, rekao je, „možda je to ispustio dok je bežao.“
Isprva, Perin nije znao u šta gleda: bila je to dugačka niska od sirove kože na kojoj su gusto bili nanizani, kako se činilo, parčići osušene kože. A onda je shvatio, a usna mu se podiže da ogoli zube kada je zarežao. „Prorok će nam odseći uši, reče ti.“
Čovek upalih obraza prestade da pilji u Seonid pa obliznu usne. „To... to je Harijevo delo!“, bunio se. „Hari je zloban. Voli da zna račun, skuplja uspomene, i on... uf...“ Podrhtavajući u svom ukradenom kaputu, skupio se poput psa priteranog uza zid. „Ne možete to da mi pripišete! Prorok će vas obesiti ako me samo pipnete! On je i ranije vešao plemstvo, uzvišenu gospodu i gospe. Ja hodam pod Svetlošću blagoslovenog gospodara Zmaja!“
Perin dotera Koraka do čoveka, pažljivo gledajući da doratova kopita ne dotaknu tu... stvar... na zemlji. Ponajmanje je želeo da u nozdrvama oseti miris tog čoveka, ali ipak se nagnuo, primičući lice. Nakiseli znoj bujao je strahom, užasnutošću, naznakama ljutnje. Šteta što nije mogao da namiriše osećaj krivice. „Možda je ispustio" nije bilo isto što i „ispustio je“. Primaknute oči se raširiše, a čovek se, povlačeći se, nasloni na Terilovog škopca. Žute oči su bile od neke koristi.
„Kada bih mogao to da povežem s tobom, visio bi s najbližeg drveta“, režao je. Tip je žmirkao, počevši da se razvedrava kada je shvatio šta to znači, ali Perin mu nije dao vremena da ponovo počne svoje razmetanje. „Ja sam Perin Ajbara, a tvoj cenjeni gospodar Zmaj me je poslao ovamo. Razglasi ovo. On me je poslao i nađem li ikoga sa... uspomenama... taj će biti obešen! Nađem li nekoga da pali imanje, biće obešen! Ako me iko od vas samo popreko pogleda, biće obešen! A možeš da poručiš i Masemi da sam tako rekao!“ Zgađen, Perin se ponovo ispravi. „Pusti ga, Terile. Ako mi ne nestane s vidika u dva skoka...“
Teril otvori šaku, a čova polete kao vihor ka najbližem drveću, čak i ne pokušavajući da pogleda unazad. Perin je, delimično, bio zgađen samim sobom. Pretnje! Ako ga neki od njih popreko pogleda? Ali, iako ovaj bezimeni čovek nije bio taj koji je sekao uši, još uvek je posmatrao kada je to bilo urađeno a da ništa nije preduzeo.
Faila se smeškala, a ponos je isijavao kroz znoj na njenom licu. Njen pogled sprao je deo Perinovog gađenja. On bi hodao bos kroz plamen, samo zbog tog pogleda.
Naravno, nisu se svi slagali s njom. Seonid je čvrsto zatvorila oči, a pesnica u rukavici grčila joj se na uzdi, kao od očajničke želje da izvuče tu maramu iz svojih usta i kaže mu ono što misli. Ionako je to mogao da pogodi. Edara i Nivejrajn su prikupile šalove oko sebe i mrko su ga posmatrale. O, da; mogao je da pogodi.
„Mislio sam kako sve to treba da ostane tajna“, nezainteresovano je dobacio Teril, posmatrajući beg čoveka upalih obraza. „Mislio sam kako Masema ne treba da zna da smo ovde dok ne prošapućeš u njegovo ružičasto uvce.“ To je bila prvobitna zamisao. Rand je to predložio kao meru opreza, Seonid i Masuri ustrajavale su na tome kad god im se pružila prilika. Na kraju krajeva, bio on Prorok gospodara Zmaja ili ne, Masema možda neće želeti da se nađe licem u lice s Randovim izaslanikom, uzevši u obzir ono što se pričalo da je dopustio. One uši nisu bile najgore, ako je samo deseti deo govorkanja bio verovatan. Edara i ostale Mudre smatrale su Masemu mogućim neprijateljem koga treba zaskočiti iz zasede pre nego što stigne da postavi sopstvene klopke.
„Ja, valjda, treba da sprečim... to“, rekao je Perin, ljutito pokazujući ka niski na zemlji. On je čuo govorkanja, ali ništa nije preduzeo. Sada je i video. „Mogu da počnem i sad.“ A ako Masema odluči kako je on neprijatelj? Koliko je hiljada pratilo Proroka, bilo iz vere ili iz straha? Nije bilo važno. „To prestaje, Terile. To prestaje!"
Muranđanin polako klimnu glavom, odmeravajući Perina kao da ga prvi put vidi.
