Boreći se protiv očaja, odbijajući da dopusti da ga to osećanje ponovo savlada, Perin potera opet konja korakom dok su Berelajn i njeni telohranitelji prilazili kroz drveće, a Marlina bila u sedlu iza Anure. Čim Aes Sedai zateže uzde, Mudra očiju boje sumraka skliznu na zemlju i rastrese debele suknje da pokrije tamne čarape. Neka druga žena sva bi se usplahirila zbog toga što su joj noge bile otkrivene, ali ne i Marlina. Ona je samo ispravljala odeću. Anura jeste delovala uznemireno. Na licu je imala izraz toliko kisele ozlojeđenosti da joj je nos više ličio na kljun. Ćutala je, ali videlo se da bi mogla da ujeda. Mora da je bila ubeđena kako će se njena ponuda da pregovara sa Šaidoima prihvatiti, naročito uz Berelajninu podršku i Marlinino nehajanje, u najgorem slučaju. Sive su pregovarači i posrednici, sudije i tvorci sporazuma. Mora da je to bila njena pobuda. Šta bi drugo moglo biti? To je muka koju on mora da odloži za neki drugi put, ali da je upamti. Mora uzeti u obzir sve što može da mu zasmeta prilikom oslobađanja Faile, ali glavna poteškoća s kojom mora da izađe na kraj nalazi se četrdeset milja ka severoistoku.
Dok su se Krilati stražari razmeštali u zaštitnički krug među ogromnim drvećem oko zemljišta za Putovanje, Berelajn je poterala dorata pored Koraka, pokušavajući da zagovara Perina i da ga namami ostatkom prepelice. U mirisu joj se osećala nesigurnost i sumnja u njegovu odluku. Možda se nadala da će ga nagovoriti da pokuša da ponudi otkup. On je i dalje terao Koraka i odbijao da je sasluša. Nuđenje otkupa potpuno je isto što i sve staviti na jedno bacanje kocke. S Failom ne može da se kocka. Mora da bude temeljan kao da radi u kovačnici - to je pravi način. Svetlosti, što je umoran. Prekovao je sebe iznova i iznova oko svog besa, napajajući se njegovom vrelinom.
Galen i Arganda stigoše trenutak nakon Berelajn, s dvostrukim redom geldanskih kopljanika u čeličnosivim uglačanim oklopnim prsnicima i jarkim kupastim kalpacima; Geldanci se rasporediše među Majencima između drveća. S trunkom razdraženosti u mirisu, Berelajn ostavi Perina i odjaha do Galena. Njih dvoje priteraše konje tako da su im se kolena dodirivala, a jednooki vojnik pognuo je glavu da bi bolje čuo šta Berelajn ima da mu kaže.
Govorila je tiho, ali Perin je znao o čemu pričaju, bar delimično. Povremeno bi jedno od njih dvoje bacilo pogled ka njemu dok je terao Koraka napred-nazad, napred-nazad. Arganda je zaustavio svog čilaša na jednom mestu i zurio kroz drveće prema logoru, nepomičan kao kip a opet zračeći nestrpljenjem kao što vatra zrači toplotom. Bio je slika i prilika pravog vojnika, s tim svojim perjanicama, mačem i posrebrenim oklopom, lica kamenoga ali mirisao je kao da je na rubu toga da se slomi od beznadežnosti. Perin se pitao kako li sam miriše. Nikada ne možeš da osetiš sopstveni miris, sem ako nisi u zatvorenom prostoru. Mislio je da on ne miriše na beznadežnost, već samo na strah i na gnev. Sve će biti dobro kada mu se Faila vrati. Tada će sve biti dobro. Napred-nazad. Napred-nazad.
Naposletku se pojavi Aram s Džurom Grejdijem, koji je zevao jašući na doratastom škopcu dlake toliko tamne da je naspram bele pruge na njegovoj njušci izgledala skoro crno. Danil i desetak Dvorečana s dugim lukovima umesto napuštenim kopljima i halebardama jahalo je za njim, ali ne preblizu. Zdepast čovek lica oprljenog od vetra i sunca i s već vidljivim borama, premda još nije zašao u srednje godine, Grejdi je izgledao kao pospani seljak iako je za pojasom nosio mač dugog balčaka a na okovratniku crnog kaputa srebrnu pribadaču u obliku mača. Ali taj je zauvek otišao iz svog sela i Danil i ostali uvek su se držali podalje od njega. Držali su se podalje i od Perina, gledajući u zemlju i ponekad brzo i postiđeno bacajući poglede prema njemu ili prema Berelajn. Ali nije bilo bitno. Sve će biti u redu.
Aram pokuša da povede Grejdija do Perina, ali Aša’man je znao zašto je pozvan. Uz uzdah on sjaha pored Elijasa, koji je čučao u lokvi sunčeve svetlosti i prstom po snegu crtao kartu, pričajući o razdaljini i smeru i do tančina opisujući željeno mesto, jednu čistinu na padini okrenutoj skoro potpuno ka jugu, s tri strane okruženu grebenom. Udaljenost i smer sasvim su dovoljni, ako se tačno navedu, ali što je slika jasnija u Aša’manovom umu, to može bliže doći do željene tačke.
„Mali, ovde ne sme doći do greške.“ Elijasove oči kao da zablistaše od napetosti. Šta god drugi mislili o Aša’manima, njega oni nikada nisu plašili.
„U tom kraju ima mnogo grebena, a glavni logor je svega milju ili nešto malo dalje s druge strane ovoga. Možda manje od dve milje s druge strane biće postavljeni osmatrači, male družine koje svake noći dižu bivak na drugom mestu. Ako nas odvedeš predaleko, neizbežno će nas primetiti.“
