Grejdi ga je netremice gledao u oči. Onda klimnu i zdepastim prstima prođe kroz kosu, pa duboko uzdahnu. Izgledao je umorno kao Elijas. Iznureno kao što se Perin osećao. Otvaranje kapija i držanje tih kapija otvorenim dovoljno dugo da hiljade ljudi i konja prođu, veoma iznuruje.
„Jesi li se dovoljno odmorio?“, upita ga Perin. Umorni ljudi greše, a greške s Jednom moći umeju da budu smrtonosne.
„Da pošaljem po Niejlda?“
Grejdi ga krmeljivo pogleda, pa odmahnu glavom.
„Fejdžir nije ništa odmorniji od mene. Možda mu je i gore. Ja sam malčice jači od njega. Bolje da ja to uradim.“ Okrenu se prema severoistoku i vodoravni srebrno-plavi zasek pojavi se bez ikakvog upozorenja pored izgaženog kamena. Anura se lecnu i cimnu kobilu da se skloni s puta kada se ta linija svetlosti proširi u otvor, u rupu u vazduhu kroz koju se videla suncem obasjana strma čistina među drvećem znatno sitnijim od onog oko Perina i ostalih. Već zasečeni bor zadrhta kada ostade bez još jednog tankog dela debla, pa zastenja i zaječa i sruši se do kraja, uz snegom prigušen tresak od kojeg konji zarzaše i počeše da poigravaju. Anura smrknuto ošinu Aša'mana pogledom, ali Grejdi samo trepnu i upita: „Da li ovo izgleda kao pravo mesto?“ Elijas namesti šešir, pa klimnu.
Perin je samo na to klimanje čekao. Pognu glavu i potera Koraka u sneg dubok skoro konju do kolena. Čistina je bila mala, ali zahvaljujući nebu punom belih oblaka nad njom izgledala je neizmerno otvorenije od šume koja je ostala za njim. U poređenju sa šumom, svetlost je bila bezmalo zaslepljujuća, premda je sunce i dalje bilo skriveno iza pošumljenog grebena iznad čistine. Logor Šaidoa bio je s druge strane tog grebena. Sa čežnjom se zagledao prema uzvisini. Jedva se suzđržao da ne pojuri da napokon vidi gde je Faila, i ipak je ostao na mestu. Naterao je sebe da okrene Koraka prema kapiji baš u trenutku kada je Marlina izlazila.
I dalje ga gledajući, jedva skidajući pogled s njega dovoljno dugo da vidi gde staje po snegu da se ne bi saplela, sklonila se u stranu da propusti Arama i Dvorečane. Naviknuti na Putovanje, ako već ne i na Aša’mane, jedva da su povili glave dovoljno da ne okrznu vrh otvora, a samo se najviši od njih potrudio da se pogne malo više. Perinu tada sinu da je ova kapija veća od prve koju je Grejdi načinio i kuda je Perin prošao. Tada je morao da sjaše. Mada, bila je to prolazna misao, važna koliko i zujanje tamo neke muve. Aram dojaha pravo do Perina, ukočenog lica i odajući miris nestrpljivosti i želje da se što pre krene. Kada su Danil i ostah prošli i sklonih se s puta, sjahujući i staloženo prislanjajući strele uz lukove dok su posmatrah drveće oko sebe, Galen je prošao kroz kapiju, sumorno zureći ka drveću oko njih, kao da očekuje da će svakog časa neprijatelji izjuriti na čistinu. Za njim je prošlo pet-šest Majenaca, koji su morah da spuste svoja koplja s crvenim zastavicama da bi se posle njega progurali kroz prolaz.
Nakon toga kapija je duže vreme bila prazna, ali taman kad je Perin rešio da se vrati i vidi zašto se Elijas zadržao, bradati čovek prođe kroz kapiju vodeći svog konja za uzde, a za njim projahaše Arganda i šest Geldanaca, s nezadovoljstvom urezanim na licima. Od njihovih blistavih kalpaka i oklopnih prsnika nije bilo ni traga ni glasa i mrštili su se kao da ih je neko naterao da skinu čakšire.
Perin klimnu, shvativši o čemu je reč. Naravno. Logor Šaidoa nalazi se s druge strane ovog grebena, a isto važi i za sunce. Ti blistavi oklopi sijali bi kao ogledala. Trebalo je da se on seti toga. I dalje dopušta da ga strah navodi na nestrpljenje i da mu zamagljuje razmišljanje. Sada više nego ikada mora da bude bistre glave. Zbog te sitnice koja mu je sada promakla mogao bi da pogine i da ostavi Failu u rukama Šaidoa. Ali lakše je bilo reći da se mora osloboditi straha nego to učiniti. Kako da se ne plaši za Failu? S time mora nekako da izađe na kraj, ali kako?
Na njegovo iznenađenje, Anura projaha kroz kapiju odmah ispred Grejdija, koji je svog tamnog konja vodio za uzde. Baš kao svaki put kada je prolazila kroz kapiju, ležala je kobili uz vrat onoliko koliko joj je to dopuštala visoka jabuka na sedlu, mršteći se na otvor načinjen izopačenom muškom polovinom Moći, a čim je prošla kroz njega, poterala je konja što je dalje mogla uz padinu, a da ne uđe među drveće. Grejdi pusti da se kapija zatvori, od čega u Perinovim očima ostade vodoravni purpurni odblesak, a Anura se lecnu i skrenu pogled, besno zureći u Marlinu i Perina. Samo da nije Aes Sedai, Perin bi rekao da očigledno ključa od durenja i srdžbe. Mora da joj je Berelajn kazala da dođe, ali nije ona Berelajn krivila zbog toga što mora da bude tu.
„Odavde idemo peške“, obznani Elijas tihim glasom, koji se jedva čuo od po kojeg bata kopita. Kazao je da su Šaidoi nemarni i da nemaju stražare, ili skoro kao da ih nemaju, ali govorio je tako tiho kao da su svega dvadeset koraka daleko.
