„Ne, Perine Ajbara“, odgovori Sulin.
„Šaido se izgleda pripremaju da neko vreme provedu na istom mestu. Sinoć su ljude iz grada naterali da ga napuste i odu na sever — bar one koje su pustili da idu.“ Malčice odmahnu glavom, i dalje zgranuta time što Šaidoi primoravaju ljude koji ne slede đie toh da postaju gai'šaini.
„Tvoji prijatelji Džondin Baran, Get Ajlija i Hju Marvm krenuli su za njima kako bi videli mogu li nešto da saznaju. Naše sestre po koplju i Gaul opet obilaze njihov logor. Mi smo ovde čekale da se Elijas Mačera vrati s tobom.“ Retko kada je dopuštala da joj se u glasu primete osećanja, pa se to ni sada nije desilo, ali u mirisu joj se osećala tuga.
„Hajde, pokazaću ti.“ Dve Device pođoše uz padinu, a on požuri za njima, zaboravljajući na sve ostalo. Malo pre vrha grebena one čučnuše, pa krenuše dalje na sve četiri, a on se povede za njima i poslednjih nekoliko hvatova puzeći pređe preko snega kako bi provirio pored jednog drveta na samom vrhu grebena. Tu je bio kraj šume - nizbrdo je ona prelazila u redak gustiš i po koji izdanak. Bio je dovoljno visoko da mu se pogled pruži nekoliko liga, preko grebena koji su podsećali na duga ogoljena brda, pa sve do mesta gde je tamna šuma ponovo počinjala. Video je sve što je želeo da vidi i tako malo onoga što mu je bilo potrebno.
Pokušavao je da na osnovu Elijasovog opisa zamisli logor Šaidoa, ali stvarnost je zasenila sve njegove zamisli. Hiljadu koraka ispod grebena ležalo je neizmerno mnoštvo niskih aijelskih i svakakvih ostalih šatora, mnoštvo kola, taljiga, ljudi i konja. Prostirući se više od milje na sve strane od sivih kamenih zidina grada podignutog na pola puta do narednog grebena. Znao je da je logor sigurno isto toliki i s druge strane bedema. Budući da je stranica koju je on mogao da vidi bila kraća od četiri stotine koraka, nije to bio jedan od velikih gradova, ni u kom slučaju kao Kaemlin ili Tar Valon, a izgleda da je s drugih strana bio još uži; ali i dalje je to bio grad visokih zidina i kula, a na najsevernijem kraju nešto je podsećalo na tvrđavu. Ali bivak Šaidoa celog ga je progutao. Faila je negde u tom ogromnom jezeru sveta.
Nespretno grabeći iz džepa durbin, u poslednjem trenutku se seti da ga zasenči jednom šakom. Zlatna sunčeva lopta bila je skoro tačno ispred njega, nešto manje od pola puta do svoje podnevne najveće visine. Zalutah odsjaj sa sočiva durbina sve bi mogao upropastiti. U durbinu iskočiše skupine ljudi, lica jasno vidljivih, bar njegovom oku. Dugokose žene tamnih šalova prebačenih preko ramena, okićene desetinama dugih ogrlica, žene s manje ogrlica kako muzu koze, žene u kadin’soru, ponekad s kopljima i štitovima, žene što proviruju ispod dubokih kapuljača debelih belih odora dok žure preko snega već izgaženog u bljuzgavicu. Bilo je tu i ljudi i dece, ali njegov pogled gladno je grabio preko njih, zanemarujući ih. Hiljade i hiljade žena, računajući samo one u belom.
„Previše“, prošapta Marlina, a on spusti durbin i prostreli je pogledom. Ostali su se pridružili Devicama i njemu, i svi su u jednom redu ležah u snegu duž ivice grebena. Dvorečani su se iz petnih žila trudili da im tetive ne dodiruju sneg, a da im pri tome lukovi ne proviruju preko grebena. Arganda Galen su kroz durbine posmatrah logor ispod grebena, a Grejdi je gledao niz padinu naslonivši bradu na obe ruke, usredsređen koliko i dva vojnika. Možda je nekako koristio Moć. I Marlina i Anura su gledale logor - Aes Sedai vlažeći usne, a Mudra mršteći se. Perin je mislio da Marlina zapravo nije htela da progovori naglas, već da joj se omaklo.
„Ako misliš da ću otići odavde samo zato što ima više Šaidoa nego što sam očekivao“, poče on srdito, ali ona ga prekide i staloženo ga pogleda u namršteno lice.
„Previše Mudrih, Perine Ajbara. Kud god da bacim pogled, vidim ženu kako usmerava. Samo na tren ovde, na tren tamo - Mudre ne usmeravaju sve vreme - ali svuda su, kud god da pogledam. Ima ih previše da bi to bile Mudre iz samo deset septi.“
On duboko uzdahnu.
„Šta misliš, koliko ih ima?“
„Mislim da su tamo sve Mudre koje Šaidoi imaju“, odgovori Marlina, smireno kao da priča o ceni ječma.
„Sve koje mogu da usmeravaju.“
Sve? To nema nikakvog smisla! Kako mogu sve da budu tu, kada su Šaidoi izgleda raštrkani na sve strane? To jest, naslušao se priča o njihovom pljačkanju preko čitavog Geldana i Amadicije, priča o pljačkaškim pohodima tu u Altari davno pre nego što je Faila oteta, a čuo je i glasine s još daljih mesta.
