Raskršće sumraka полностью

Avijenda se podboči kao slika i prilika uvređenosti, tako da se Elejna zasmeja. Ponešto joj je smetalo sad u drugom stanju - od naglih promena raspoloženja, preko osetljivih grudi, pa do neprestanog umora - ali nekako joj je najgore padalo maženje i paženje. Cela kraljevska palata znala je da je bremenita - a zahvaljujući Mininom predviđanju i njenom dugačkom jeziku popriličan broj njih znao je za to i pre nje - tako da misli da je nisu toliko gnjavili ni kada je bila novorođenče. Svejedno, sve je to trpela što je ljubaznije mogla. Obično je trpela. Svi oni samo pokušavaju da pomognu. Samo je priželjkivala da sve žene koje je znaju prestanu da misle kako je zbog trudnoće izgubila svu pamet. Skoro sve žene koje zna. A najgore su one koje zapravo nikada nisu rađale.

Razmišljanje o svom detetu - ponekad je želela da je Min kazala hoće li to biti dečak ili devojčica, ili bolje reći da Avijenda ili Birgita mogu da se sete šta je Min tačno rekla; Min je uvek u pravu, ali njih tri su te noći popile mnogo vina, a Min je otišla iz palate mnogo pre nego što je Elejna saznala da je u drugom stanju, pa nije mogla da je pita - razmišljanje o detetu što raste u njoj uvek bi je navelo da se seti Randa, baš kao što bi je razmišljanje njemu navelo da razmišlja o detetu. Jedno sledi za drugim kao što se pena diže kada se mleko kuva. Rand joj užasno nedostaje, a opet - ne može da joj nedostaje. Deo njega, osećaj njega uvek joj je u glavi, ako ne prikrije vezu, odmah uz osećaj Birgite, njenog drugog Zaštitnika. Ali veza ima svoje granice. Negde je na zapadu, toliko daleko da ona ništa ne oseća sem da je živ. Baš ništa više od toga, mada je mislila da bi znala da je teško povređen. Nije sigurna da uopšte želi da zna šta on to smera. Pošto je otišao od nje dugo je bio na jugu, a sada - baš tog jutra - Putovao je na zapad. Zapravo, bilo je onespokojavajuće osećati ga u jednom pravcu, a onda odjednom u drugom, makar i dalje nego što je bio. Možda progoni neprijatelje, beži od njih ili hiljadu drugih stvari. Žarko se nadala da je Putovao zbog nečeg bezopasnog. Prebrzo će ostati bez njega, prebrzo će on umreti - muškarci koji usmeravaju od toga uvek umru - ali silno je želela da ga održi u životu što je duže moguće.

„Dobro je on“, reče joj Avijenda skoro kao da joj je misli pročitala. Otkad su jedna drugu usvojile kao prvosestre, bile su povezane i osećale su jedna drugu, ali to nije bilo ni izbliza kao zaštitnička veza koju su njih dve i Min delile s Random. „Ako dopusti sebi da pogine, ima da mu uši odsečem!"

Elejna trepnu, pa se zasmeja, a Avijenda je zatečeno pogleda, pa joj se pridruži. To baš i nije bilo toliko smešno, sem možda jednom Aijelu - Avijendin smisao za to šta je smešno a šta nije veoma je čudan - ali Elejna nije mogla da prestane da se smeje, a Alijenda je delovala jednako bespomoćno. Tresući se od smeha, zagrlile su jedna drugu i držale se. Život je baš čudan. Da joj je pre nekoliko godina neko kazao da će deliti čoveka s drugom ženom - s dve druge žene - odgovorila bi ona tome da je lud! Ma i pomisao na to je nepristojna, a kamoli nešto drugo. Ali Avijendu voli koliko i Randa, samo na drugačiji način, a Avijenda Randa koliko i ona. Poricati to značilo bi poricati Avijendu, a radije bi iskočila iz kože nego to da uradi. Aijelke, sestre ili bliske prijateljice, često se udaju za istog čoveka, a on se u tome retko kada šta pita.

Ona će se udati za Randa, a isto važi i za Avijendu i Min. Šta god ko kazao ili mislio, to je rešeno. Ako on preživi dovoljno dugo.

Odjednom je obuze strah da njen smeh klizi ka suzama. Svetlosti, samo da se ne pretvori u neku od onih žena koje postanu cmizdrave kada su u drugom stanju. Dovoljno joj je teško što ne zna hoće li iz časa u čas biti setna ili besna. Ume da satima bude u savršenoj ravnoteži osećanja, ali ume da se satima oseća kao dečja lopta koja pada niz beskrajno stepenište. Od jutros je izgleda na stepeništu.

„On je dobro i biće dobro“, silovito prošapta Avijenda, kao da je rešila da se osigura da će on preživeti tako što će pobiti sve što mu preti.

Elejna vrhovima prstiju obrisa suzu sa sestrinog obraza. „On je dobro i biće dobro“, tiho se saglasi. Ali saidin ne mogu da ubiju, a njega će ubiti izopačenost muške polovine Moći.