Raskršće sumraka полностью

„Nije da se hvalim, ali ovo je baš dobro obavljen posao za samo nedelju dana. Odmah sam završila s Kandredima. Nikada nisam ni mislila da će Denajna moći da se odluči, i bilo je potrebno svega sat vremena da vidim kako sam u pravu, mada sam morala da ostanem tri sata da je ne bih uvredila. Ta žena mora da spava do podne jer ne može da se odluči s koje strane da izađe iz kreveta! Ostali su bili spremni da vide šta je najpametnije uz samo malo ubeđivanja. Niko s malo mozga ne želi da Arimila stupi na presto.“ Na trenutak se namrštila i zagledala u svoje vino, a onda netremice pogledala Elejnu. Ona nikada nije oklevala da kaže šta misli, bilo da očekuje da će se Elejna s njenim mišljenjem saglasiti ili ne, i očigledno je nameravala da i sada to učini. „Možda je bila greška da ove Srodnice predstavljamo kao Aes Sedai, ma koliko smo to posredno činili. Izgleda da je napetost prevelika za njih, a to nas sve stavlja u opasan položaj. Jutros, i to bez ikakvog razloga, koliko sam mogla da vidim, gazdarica Korli je zabezeknuto stajala i prvi put u gradu blenula kao guščarica. Mislim da joj je umalo izmaklo tkanje kapije koju je tkala da nas dovede ovamo. To bi baš bilo divno - svi poređani da jašu kroz čudesnu rupu u vazduhu koja se ne bi ni pojavila. A da ne pominjem to što bih morala da budem u Katalininom društvu Svetlost zna koliko. Grozno dete! Ima ona dobar um, samo da ju je neko nekoliko godina vaspitavao čvrstom rukom, ali rodila se s dvostrukom merom onog hevinovskog otrovnog jezika.“

Elejna stisnu zube. Dobro je znala koliko Hevinovi umeju da budu zajedljivi. Čitava porodica ponosila se time! Katalin je očigledno na to bila ponosna. I već joj je dojadilo da objašnjava šta je tog dana plašilo sve žene koje mogu da usmeravaju. Dojadilo joj je da je podsećaju na ono što pokušava da zanemari. Taj krvavi svetionik i dalje plamti na zapadu, potpuno nemoguće i veličine i trajanja. To čudo se satima nije menjalo! Svako ko toliko dugo usmerava bez odmora mora da se već presamitio od iznurenosti. A Rand krvavi al’Tor je usred svega toga. Sigurna je u to! Živ je, ali ona svejedno samo želi da ga ošamari zbog toga što zbog njega prolazi kroz sve to. Pa, njegovo lice nije tu, ali...

Birgita tresnu svojim srebrnim peharom na sto tako snažno da se vino razlete na sve strane. Neka pralja moraće da se znoji da bi izvukla tu mrlju iz njenog rukava. Neka služavka radiće satima da bi ponovo izvukla sjaj stola. „Deca!“, procedi. „Ljudi će ginuti zbog njihovih odluka, a oni su plamena deca, pri čemu je Konejl najgori! Čula si ga, Dijelin. Hoće da izazove Arimilinog zatočnika kao Artur krvavi Hokving! Hokving se nikada nije borio ni protiv čijeg plamenog zatočnika i dobro je znao kada je bio još mlađi nego lord Norden da je glupost staviti sve na plameni dvoboj, ali Konejl misli kako će osvojiti Elejni plameni presto svojim plamenim mačem!“

„Birgita Trahelion je u pravu“, Avijenda ljutito dodade. Čvrsto je grabila suknje. „Konejl Norden jeste budala! Ali kako neko može da sledi tu decu u ples kopalja? Kako iko može da od njih traži da predvode?“

Dijelin ih obe pogleda i odabra da najpre odgovori Avijendi. Avijendina odeća očigledno joj je bila smešna mada, bilo joj je smešno i to što su Avijenda i Elejna jedna drugu uzele za sestre, a i to što Elejna uopšte ima Aijelku za prijateljicu. To što je Elejna rešila da ta prijateljica učestvuje u njihovim savetovanjima - nekako je podnosila. Ali ne bez stavljanja do znanja da to podnosi. „Postala sam Visoko sedište Taravina s petnaest godina. Kada mi je otac poginuo u čarkama na granici sa Altarom. Moja dva mlađa brata poginula su boreći se protiv murandijskih kradljivaca stoke iste te godine. Slušala sam savetnike, ali ja sam govorila taravinskim konjanicima gde da napadnu i naučili smo Altarce i Muranđane da kradu negde drugde. Avijenda, vremena biraju kada deca moraju da odrastu, a ne mi - a u današnje vreme, jedno Visoko sedište koje je dete ne može to i da ostane.

A što se tebe tiče, gospo Birgita“, nastavi suvljim glasom. „Tvoj jezik je, kao i uvek... sočan.“ Nije pitala kako to Birgita toliko zna o Arturu Hokvingu, i to nešto što nijedan istoričar ne zna, ali odmeravala ju je pogledom. „Branlet i Perival ugledaće se na mene, a mislim da će i Katalin, koliko god žalim zbog vremena koje ću morati da provedem s tom devojkom. Što se Konejla tiče, teško da je on prvi mladić koji misli da je nepobediv i besmrtan. Ako ne možeš da ga obuzdaš kao kapetan-general, predlažem ti da se prošetaš ispred njega. Kako gleda te tvoje čakšire, slediće te svuda.“